Ovo je 19 primedbi akademika SANU na Strategiju o mineralnim resursima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka čast Ćuti za borbu. Podrška studentima! P.S. Ako se botovi jave da podrže kopanje rudnika na svakom ćošku i trovanje svih nas i svoje dece, oni i ne zaslužuju bolje- samo mi odgovorite na pitanje: “ Da li želite rudnik pored svog mesta stanovanja?“

2. Ma kakvo mišljenje Akademije, imaju oni svoju ćaci akademiju

3. Pazljivo sam vise puta procitao primedbe Akademijskog odbora SANU „Zivotna sredina”. Interesuje me, koji su vasi konkretni predlozi da: „drzava povrati pravo i mogucnost raspolaganja sopstvenim mineralnim resursima na dobrobit njenih gradjana“, kada je u pitanju rudno bogatstvo bivseg RTB-a. „Danas“ je 17. aprila objavio clanak: „Ziđin uložio pet miliona dolara u istraživanje zlata i bakra na Rogozni“. Citiram recenicu iz tog clanka: „Kompanija „Ziđin“ je vlasnik rudnika bakra i zlata Bor i Čukaru Peki, koji poseduju 34 miliona tona bakra i 822 tone zlata, a samo tokom prošle godine u njima je proizvedeno 300.000 tona bakra i sedam tona zlata.“ (zavrseno citiranje). U prvih 100 godina RTB je proizveo 4 miliona tona katodnog bakra, a Kinezima smo poklonili 34 miliona tona u rudnim rezervama, da se covek prekrsti levom rukom. Sa uobicajenim iskoriscenjima na bakru i zlatu od 90%, taj poklon Kinezima iznosi preko 380 MILIJARDI DOLARA, zato sto borski katodni bakar sada ima licencu A klase i max. cenu od 9.730 $/t, a zlato kosta 109.000 $/kg. Uzgred, Kinezi su brze iskopali preko 100km horizontalnih hodnika prema Crnom vrhu, Rtnju i Kalni (bivsem rudniku urana), nego sto su nasi gradjevinari svojevremeno pravili neku ovecu stanbenu zgradu u Boru. Neka mu neko objasni, kako treba da ubedimo Kineze, da vrate ispitano i neispitano rudno bogatstvo Srbiji, ako oko 2 miliona stanova i kuca u Srbiji kostaju duplo manje.
   Nastavlja se
   Srbija sada ima minimalnu kontrolu nad izvozom tih resursa. Na Tenderu nije definisano da se samo katodni bakar moze izvoziti, a po mogucnosti bakar u vidu raznih poluproizvoda (kable, cevi, limovi. lak zica itd.). Kinezi to koriste i izvoze mnogo vise bakra u vidu koncentrata. Njihova Laboratorija daje podatke o procentu bakra, zlata i ostalih plemenitih metala u tim uvoznim koncentraima i od toga mi dobijamo neku smesnu rentu. Ukratko, trenutno Kinezi vise zarade mesecno, nego sto su svojevremeno „platili“ RTB.
   Sto se zastite zivotne sredine tice, u Boru ima vise obolelih Srba i Vlaha od kancera, nego sto ima zaposlenih Srba i Vlaha u svim pogonima kineskog ZiJin-a. Radioaktivni otpad je istovaren sa broda “Barbara Blomberg”, na Vidovdan, 28. juna 1989. godine u Velikom Gradistu. Bas tog dana je preds. Milosevic odrzao cuveni govor na Gazimestanu, zato sto je proslo 600 godina od Kosovske bitke. On je tog dana NAJAVIO krvavi raspad SFRJ.
   Bor i RTB su odigrali GLAVNU ULOGU u udbaskom redosledu u krvavom raspadu SFRJ. U vreme cuvenog Milosevicevog govora na Gaziemstanu (28. juna 1989. g.) i dve decenije kasnije, kada je Srbija poklonila Kinezima nekoliko stotina milijardi dolara i pola Timocke krajine.
   Citiram pasuse iz 25. komentara, koji je objavljen na Slobodnoj Evropi 22. maja 2007. godine:
   „Posle skladiranja i rasejavanja radioaktivnog otpada preko borske Topionice, Bor je postepeno postao jedan od najzagadjenijih gradova u svetu. Tome su doprineli nekoliko miliona tona sumpora (u obliku sumpor-dioksida), desetine hiljada tona arsena (iz rudnog tela “H”), hiljade tona zive, kadmijuma, cinka, olova, antimona, prirodnih radio-nuklida. Priobalje Borske reke i usce Timoka u Dunav podsecaju na predeo na Mesecu. Borski RTB trenutno radi sa 20% kapaciteta, groblje sa 300%, a Timocka krajina je prva u Evropi i treca u svetu po broju slucajeva raka dojke. Nasim ljudima ja uskraceno OSNOVNO ljudsko pravo, pravo na zivot!!!
   Nastavlja se
   Kraj Komentara: Skladiranje otpada se placa oko 2.000 $/kg. Te “krvave pare” (MILIJARDE tadasnjih DOLARA) iskoriscene su i za vodjenje ratova. Usledili su raspad SFRJ, desetine hiljada poginulih, milioni raseljenih, medjunarodne sankcije, hiper-inflacija, bombardovanje Srbije, Peti oktobar 2000. godine, Sud u Hagu.“ (zavrseno citiranje pausa iz 25. komentara na Slobodnoj Evropi).
   Postovani iz SANU, pre 30-ak godina moja koleginica je pokazala analizu uvoznog koncentrata tehn. dir. Topionice i pitala ga je sta da napise u mesecnom izvestaju Tehnicke pripreme. On joj je odgovorio: „jednostavno, pomeri zarez za dva mesta, i vise nece biti 50gr zive/t. suvog koncentrata, nego svega 0,5gr/t. Otprilike 1975. g. poceli su sa eksploatacijom rudnog tela „H“. Svakog dana u godini, od 40-60 tona arsen-trisulfida i arsen-pentasulfida bilo je u sarzi. Posle „przenja sarze“ u reaktorima, najveci deo As2O3 i As2O5 sa gasovima je odlazio u atmosferu, Borsku reku i veštačko djubrivo???!!! Mi, obični smrtnici, to još nismo znali, dok jednog dana nisu pronasli desetine kilograma neke bele mase u vazdusnoj komori reaktora, bas u mojoj smeni. Dali su na analizu i utvrdili da je to uglavnom bio arsen-trioksid, koji je sublimirao i natalozio se. Zbog toga su ubacili i arsen u smenske analize X-reja. Kasnije su umesto As2O3 pisali Al2O3, da bi “sakrili” arsen???!! Kinezi sada imaju horizontalne hodnike ispod tog bivseg rudnog tela „H“. U njihovom koncentratu, koji se preradjuje u nasoj Topionici i u izlaznim gasovima ima malo arsena, u granicama. Ocigledno je da i oni umeju da pomere zarez za 2-3 ili 5-6 mesta.
   Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz opljackanog, ozracenog i otrovanog kineskog Bora

4. Voleo bih kada bi se objavili podaci, koliko se to bakra i zlata preradi kod nas a koliko tona sirove rude ili sl. odvozi u Kinu na preradu od cega mi nemamo ama bas nista. A ono sto ostane kod nas da se preradi to je ona rudna renta a mozda i gresim. Tako da te silne milijarde od Bora, Majdanpeka, Jadra i ko zna cega jos videcemo ali ne na nasem racunu. Blago nama sa svima njima. Ziveli

5. Кад овај текст прочита неко ко је урођено подозрив али ипак прагматичан, а при томе има довољно животних деценија – може да закључи следеће:
   Србија и њени житељи неће имати могућност да бира између нечег доброг и нечег мање доброг, него између тога да ли ће воду и сировине узети стране компаније тако што ћемо их дати добровољно или уз „завртање руку“, попут санкција, бомбардовања или истребљења вирусима.