Akademski plenum: Vučić misli samo na sadašnje penzionere, budućima se umanjuju penzije zbog metodologije obračuna

Plenum je u saopštenju naveo da prema formuli Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), visina penzije zavisi od bruto osnovice zarade (neto iznosa zarade) na koju su plaćani doprinosi, kao i od prosečne zarade u Srbiji.

U sistemu socijalnog osiguranja koriste se bruto osnovice zarada (neto iznosi zarada) koje su ograničene do petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade, što za 2025. iznosi 656.425 dinara mesečno (7.877.100 dinara godišnje), odnosno 5.610 evra mesečno (67.326 evra godišnje), istakao je Plenum.

Istovremeno, Republički zavod za statistiku kao republički prosek objavljuje neto zarade, ne bruto osnovice na koje su plaćeni doprinosi.

Prema mišljenju Akademskog plenuma, problem nastaje zbog tog ograničenja najviše mesečne bruto osnovice (neto iznosa zarada) za plaćanje doprinosa, koje za 2025. iznosi 5.610 evra. Zaposleni sa većim primanjima plaćaju doprinose samo do tog iznosa, dok se na ostatak zarade ne uplaćuje ništa u penzioni sistem.

Plenum je kao primer naveo menadžere u stranim kompanijama koji zarađuju i po 20.000 evra neto mesečno. Kompanija za njih plaća doprinose samo do 5.610 evra, a na preostalih 14.390 evra ne plaća ništa u sistem PIO. Zaposleni samo plaća godišnji porez na dohodak građana, koji nema uticaja na iznos buduće penzije.

Dodaje se da Republički zavod za statistiku u prosek zarada unosi ceo iznos isplata – u slučaju menadžera čak 20.000 evra neto mesečno, odnosno 240.000 evra godišnje. Tako se statistički prosek zarada veštački podiže, pa zvanični podatak za avgust 2025. iznosi 105.590 dinara, a penzije svih ostalih osiguranika postaju manje.

Objašnjavajući kako to izgleda u praksi, Plenum je naveo da će prosvetni radnik sa visokom stručnom spremom i platom od 100.000 dinara neto po zvaničnoj prosečnoj plati od 105.590 dinara dobiti penziju oko 61.800 dinara, a po realnoj prosečnoj plati, zasnovanoj na osnovicama na koje su plaćani doprinosi (oko 74.000 dinara) oko 88.000 dinara.

„Razlika je 43 odsto u korist pravičnijeg obračuna. To znači da sadašnji model sistemski umanjuje penzije budućih penzionera“, istakao je Akademski plenum, koji smatra da je neophodno ujednačiti metodologiju.

Plenum je naveo da postoje dva rešenja – ili Republički zavod za statistiku treba da objavljuje prosečnu bruto osnovicu na koju su plaćeni doprinosi, koju bi Fond PIO koristio u obračunu, ili je potrebno ukinuti ograničenje petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade na koju se plaćaju doprinosi, tako da se oni plaćaju na ceo iznos zarade.

„Dok se to ne promeni, većina zaposlenih će nastaviti da dobija penzije manje nego što su svojim radom i uplatama zaslužili. Samo ujednačavanjem metodologije i ukidanjem diskriminatornih ograničenja penzioni sistem može postati transparentan, pravičan i održiv“, ocenio je Akademski plenum.