Izveštaj APR: Mišković i Matijević imaju najviše preduzeća, EPS i NIS najveću dobit

Ekonomske celine su grupe pravnih lica, koju čine matično i zavisna, odnosno povezana pravna lica.

Najviše povezanih kompanija u prošloj godina imao je Delta holding Miroslava Miškovića sa 69 povezanih firmi, od čega su sa sedištem 22 van Srbije.

Još i više od Miškovića povezanih firmi je imao Petar Matijević. Preko kompanije „MPZ-agrar“ kontrolisao je 44 preduzeća, a preko „MPZ agrar dva“ 42 zavisna pravna lica.

Na listi najvećih i je i građevinska kompanija Galens invest u vlasništvu Aleksandra Galića i Sanje Petrić.

Top pet ekonomskih celina zaključuje logistička kompanija Milšped u vlasništvu Nebojše Ikovića imala je ukupno 22 pravna zavisna lica, ali 15 ih je registrovano u inostranstvu.

Sve ekonomske celine prošle godine su ostvarile 5.928 milijardi dinara ili nešto više od 50 milijardi evra prihoda i 5.607 milijardi dinara rashoda što je oko 47,8 milijardi evra.

Ukupni prihodi ekonomskih celina prošle godine porasli su za svega 1,5 odsto, što je manje od rasta prihoda ukupne privrede od 5,3 odsto.

Zanimljivo je da su ove grupacije isplatile prošle godine 807,5 milijardi dinara za plate koje su porasle za 15,2 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Ekonomske celine su ostvarile neto dobit u prošloj godini od 255 milijardi dinara ili skoro 2,2 milijarde evra. Ovo je za čak 44 odsto manje od profita iz prošle godine, pre svega zbog većeg rasta rashoda o prihoda prošle godine. U prošloj godini ekonmske celine imale su i lošiji rezultat iz finansiranja kao i iz ostalih aktivnosti.

Sa neto dobiti poslovalo je 605 ekonomskih celina, što je za 17 više nego u 2023. i oni su ostvarili profit od 297,4 milijardi dinara, dok je njih 117 zabeležilo konsolidovani gubitak od ukupno 42,3 milijarde dinara.

Ako gledamo listu sa najvećim poslovnim prihodima, ekonomske celine koje dominiraju su državna preduzeća. Pre svega EPS je zabeležio poslovne prihode od 446,1 milijardu dinara, ispred NIS-a koji je 2024. godine ostvario 421,7 milijardi dinara.

Na trećem mestu bio je Telekom Srbija sa 206,5 milijardi dinara prihoda, a na četvrtom mestu JP Srbijagas sa 183 milijardi dinara. Jedina privatna kompanija na ovoj listi je NELT sa ostvarenih 121,8 milijardi dinara poslovnih prihoda u prošloj godini.

Po visini profita opet listu ekonomskih celina predvode državne kompanije. EPS je prošle godine ostvario dobit od 23,6 milijardi dinara, NIS 10 milijardi i Srbijagas 9,4 milijarde dinara.

Dobit EPS-a je prošle godine umanjena u odnosu na prethodnu godinu za 79 odsto i to je najveći pad profitabilnosti među 20 ekonomskih celina koje je posmatrao APR.

Dobit NIS-a je prošle godine tek nešto malo manje smanjena, za 77,2 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu.

I dobit Srbijagasa je prošle godine smanjena u odnosu na prethodnu i to za 27,7 odsto.

U top 5 ekonomskih celina po dobiti, na četvrtom mestu našla se kompanija Alco investment u vlasništvu Miroljuba Aleksića sa dobitkom od 8,2 milijarde dinara u prošloj godini nakon gubitka zabeležnog u 2023. godini.

Na petom mestu po dobiti od svih ekonomskih celina našla se Koka kola HBC sa profitom od 5,7 milijardi dinara što je za 16,7 odsto niže nego u prethodnoj godini, a usled pada prihoda od prodaje na domaćem tržištu.

Telekom je uprkos rastu poslovnih prihoda za 20 odsto u prošloj godini i dobiti iz poslovanja od 32 milijarde dinara, imao pad dobiti usled ogromnog rasta rashoda za kamate. Ovi rashodi su uvećani za čak 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su skoro 34 milijarde dinara, što znači da su kamate zapravo pojele kompletnu dobit iz poslovanja.

Najveći rast profitabilnosti prošle godine ostvarila je grupacija Maneks u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića. Ova grupacija je prošle godine zabeležila dobit od 4,5 milijardi dinara što je za 2,7 puta više nego prethodne godine. Ova kompanija je prošle godine povećala poslovne prihode za 82 odsto na 44,9 milijardi dinara.

Na listi najvećih ekonomskih celina prošle godine našao se i SBB sa neto dobiti od 4,9 milijardi dinara što je za 31,6 odsto više nego prethodne godine. Inače, vlasnik kompanije BC partners je početkom ove godine prodao SBB kompaniji „e& PPF Telecom Group“.