Balkanski tigar ili seoski "dodž"

Ta „moda“ nije nova. Još u vreme prve Vlade Vojislava Koštunice taj izraz se često mogao čuti iz usta ministara i savetnika premijera kao želja da se pokaže kako nam dobro ide. Danas se taj izraz malo modifikovao te se Srbija počinje nazivati „balkanskim tigrom“, ekonomskim liderom Jugoistočne Evrope i zemljom u kojoj nas građane treba da je „sramota koliko nam dobro ide“, da citiram premijera. Međutim, postavlja se pitanje da li je i u kojoj meri ta tvrdnja tačna. Jedna od mogućih polaznih osnova za to ispitivanje je poređenje ekonomskih pokazatelja Srbije i zemalja u regionu. Pri tome, kao izvor podataka uzećemo opšteprihvaćene baze podataka MMF, WB i Eurostat, a za 2015. godinu nacionalne statistike pomenutih zemalja.

 Na začelju

U periodu od 2012. do 2015. godine BDP Srbije u odnosu na BDP zemalja u regionu je u proseku zaostajao. Ako se posmatra u odnosu na 2012. godinu kao baznu, BDP u zemljama Balkana je u proseku porastao 6,3 odsto. Srbija je u istom periodu ostvarila realan rast BDP od svega 1,5 odsto. Dakle, oko četiri puta manje u odnosu na prosek regiona. Brži rast od Srbije imali su gotovo svi u regionu: Makedonija (10,6), Rumunija (10,1), Crna Gora (9,6), Mađarska (8,7), Albanija (6,4), BiH (5,5) i Bugarska (4,6). Jedino je u posmatranom periodu bila lošija Hrvatska, čiji je BDP manji realno za 0,3 odsto.

Drugim rečima, dok su gotovo sve zemlje u regionu značajno ekonomski rasle, Srbija je u periodu od 2012. do 2015. godine stagnirala za prosekom regiona. Pri tome, brže od Srbije su rasle i zemlje koje su na višem stupnju ekonomskog razvoja u odnosu na Srbiju, na primer, Mađarska. Naime, dok je u Mađarskoj BDP po glavi stanovnika oko 14.000 dolara u 2014. godini, u Srbiji je svega oko 6.200 dolara. Istovremeno, kako su troškovi života na sličnom nivou u obe zemlje, možemo zaključiti da je prosečan Srbin dva puta siromašniji od prosečnog Mađara. Sličan zaključak može se izvesti ako se posmatra prosečna plata, BDP izražen kroz paritet kupovne moći i dr. Dakle, Mađari, koji već žive dva puta bolje od nas, u periodu od 2012. do danas povećali su svoj BDP za 8,7 odsto, a Srbi za svega 1,5. Ne samo da su bolji, nego postaju sve bolji, dok istovremeno mi postajemo sve lošiji.

 Usporene investicije

Jedan od mogućih pokazatelja perspektive budućeg rasta su investicije. Zemlja koja se nalazi u velikom investicionom ciklusu stvara sebi pretpostavku za privredni rast u narednom periodu. Primera radi, značajan rast BDP u Srbiji u 2013. godini bio je rezultat investicija u periodu do 2012. godine pre svega u FAS (FIAT automobili Srbija) i NIS. Da nije bilo tih investicija, danas bi naš BDP sigurno imao najlošiju dinamiku kretanja u regionu, izvoz bi bio katastrofalan, platnobilansni deficit mnogo veći itd.

U periodu od 2012. do kraja 2014. godine zemlje Jugoistočne Evrope imale su priliv stranih direktnih investicija od 247 evra po glavi stanovnika (za 2015. nažalost ne postoje još podaci, ali poredeći sa podacima za 10 meseci, nije se ništa suštinski promenilo). U istom tom periodu u Srbija je imala svega 153 evra SDI po glavi stanovnika. Dakle, skoro dva puta manje od proseka regiona. Veće investicije po glavi stanovnika imale su Mađarska (640 evra), Crna Gora (609 evra), Hrvatska (372 evra) i Albanija (273 evra). Manje investicije po glavi stanovnika imale su Rumunija (137 evra), Bugarska (122 evra), Makedonija (108 evra) i BiH (79 evra). Ako je za utehu, nismo najgori, ali daleko od toga da smo lideri regiona. Makedonija i BiH su i u čitavom periodu od 2004. godine imale relativno nizak priliv SDI. S druge strane, Bugarska i Rumunija su u periodu posle 2004. godine imale veoma visok priliv SDI (npr. prosek Bugarske u periodu 2004-2014. je oko 430 evra po glavi stanovnika), ali je priliv usporio prethodnih nekoliko godina. Srbija je u tom istom periodu (2004-2012) imala prosečno godišnje 260 evra SDI po glavi stanovnika.

Rast ispod proseka

Ova kratka analiza priliva investicija pokazuje da je Srbija u periodu 2012-2014. bila na začelju regiona prema SDI i da je realno pretpostaviti da će u narednom periodu kao rezultat toga rast BDP u Srbiji biti manji od zemalja regiona. U prilog toj tezi ide i podatak da je procena rasta BDP u regionu Balkana za 2016. godinu oko 2,8 odsto dok će Srbija u najboljem slučaju rasti 1,8 odsto. Zaostajanje se nastavlja, kao što možemo videti i u 2016. godini. To je posebno zabrinjavajuće kada se uzme u obzir da naši najveći konkurentni u regionu, Mađarska i Hrvatska, imaju investicije po glavi stanovnika veće nego u Srbiji. Dok oni napreduju, mi nastavljamo da zaostajemo za prosekom regiona.

Kako onda naši političari na vlasti izvode zaključak da je Srbija svojevrsni „balkanski tigar“, ili „ekonomski tigar JIE“ kada ekonomski pokazatelji govore drugačije? Moguće je da su pogrešili u računici, da nisu dobro informisani, da znaju nešto što mi ne znamo, ili da jednostavno lažu. Šta god da je u pitanju, poredeći Srbiju sa zemljama regiona, ne samo da nismo „balkanski tigar“ već više ličimo na nekog „seoskog dodža“ koji po čitav dan laje bez ikakvog dobrog razloga i bez nekih rezultata. Valjda smatra da je dovoljno da laje, jer i to je po njemu neki rezultat. Još samo da „laje sela radi, ne sebe radi“. Ili mnogo tražimo?

 Autor je docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, potpredsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija