Kako su očekivanja da BDP poraste 4,2 odsto, došla do jedva preko dva odsto

U junu, u Fiskalnoj strategiji za 2026. godinu revidirali su rast BDP-a za ovu godinu na tri odsto. Ministarstvo finansija i dalje kalkuliše, barem prema nedavno objavljenoj tabeli Osnovni makroekonomski indikatori, ali je Narodna banka u avgustovskom Izveštaju o inflaciji spustila prognozu na svega 2,75 odsto. To je za čak 35 odsto manje od onog s čim se prošle godine računalo.

Sve pesimističnije prognoze dolaze nakon objava Republičkog zavoda za statistiku, prema kom je u prvom kvartalu ekonomija realno porasla za dva odsto, a u drugom tromesečju 2,1 odsto.

Međutim, stručnjaci ističu da je i poslednja prognoza od 2,75 odsto za celu 2025. godinu previše optimistično.

Branimir Jovanović, analitičar iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da će bruto domaći proizvod Srbije u 2025. godini biti negde između dva i 2,5 odsto.

„S obzirom na to da je rast u prvoj polovini godine samo oko dva odsto, mislim da su i ovih 2,75 odsto preoptimistični. Naš institut je u julu prognozirao da će rast biti oko 3%, ali sada mislim da ćemo smanjiti. Treba da vidimo šta kažu i modeli, ali
ja bih rekao da će biti negde između 2 i 2,5 odsto“, kaže on za Danas.

Gledajući upotrebu BDP-a u prvoj polovini godine uočljiv je veliki pad investicija. Naime, nakon međugodišnjeg pada od 0,8 odsto u prvom tromesečju, u drugom se taj pad produbio čak na četiri odsto. Zanimljivo je i da je uprkos najavama da će potrošnja domaćinstava biti glavni generator ekonomskog rasta, veći realni rast je zabeležila državna potrošnja (3,8 odsto u drugom tromesečju) nego lična (tri odsto).
„Jasno je da je glavni razlog za slabiji rast pad investicija. Bruto investicije u prvoj polovini godine su imale pad od oko 2,5 odsot, dok su sve ostale komponente imale rast. Pad kod investicija je uglavnom posledica slabog priliva stranih investicija. Strane investicije su u prvoj polovini godine iznosile samo 1,5 milijardi evra, dok je prošle godine u isto vreme bilo 2,6 milijardi. To je pad od 40 odsto. To je uglavnom posledica globalne neizvesnosti – geopolitičkih tenzija, carina i svega ostalog“, napominje Jovanović.

Predstavnici vlasti ne propuštaju priliku da krivicu za nepovoljna ekonomska kretanja svale na proteste u Srbiji, ali Jovanović ima sasvim drugačije objašnjenje.

„Mislim da je sada već svima jasno da su spoljni faktori glavni. Pad stranih investicija nije posledica domaće političke krize. Protesti ne ugrožavaju strane kompanije, niti se strani investitori boje da će demonstranti nacionalizovati njihove fabrike. Strane investicije padaju svuda u regionu i to je jednostavno zbog toga što firme nisu znale šta će se dešavati sa carinama, da li će doći do trgovinskog rata, kao i zbog svih ostalih globalnih tenzija. Domaća politička kriza možda ima neki manji uticaj na domaće investicije i na potrošnju, ali su oni u prvoj polovini godine uglavnom bili dobri, tako da je taj uticaj znatno manji“, ocenjuje Jovanović.

Prema njegovim rečima, na naplatu je došao izbor pogrešnog ekonomskog modela.

„Srbija na neki način plaća cenu pogrešnog ekonomskog modela, koji se poslednjih godina previše zasnivao na privlačenju stranih investicija. Tako da, ako postoji nekakva pouka u svemu ovome, to je da se treba promeniti ekonomski model  da se trebaju više podržavati domaće firme“, napominje on.

Pad investicija ogleda se u padu građevinarstva. Zabeležen je međugodišnji pad od 5,3 odsto u prva tri i čak 16,1 odsto u druga tri meseca ove godine. Građevinarstvo tako beleži međugodišnji pad u poslednja četiri uzastopna kvartala, paradoksalno, u jeku gradnje državnih infrastrukturnih projekata, a pre svega EKSPO-a i svega u vezi sa njim.

Samo je još trgovina zabeležila pad u prvom tromesečju, ali je to skoro pa nadoknadila u drugom, tako da se kreće oko nule za polovinu godine. Svi ostali sektori imali su kakav takav rast.

Spoljni efekti na našu ekonomiju pre svega se održavaju kroz anemičan privredni rast EU. Evrozona je u drugom tromesečju imala rast od 1,4 odsto, ali su za Srbiju najvažnije ekonomije, nemačka i italijanska zabeležile međugodišnji rast od svega 0,4 dosto. Što je još gore, obe ekonomije, naši najveći trgovinski partneri, u drugom tromesečju zabeležili su smanjenje privredne aktivnosti u odnosu na prethodno tromesečje.