foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)I u poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za prvo polugodište ove godine, kao i u mnogim prethodnim, najskuplje nekretnine u Srbiji su stanovi u Beogradu na vodi.
Najskuplji kvadrat stana u prvih šest meseci prodat je za 9.805 evra po metru kvadratnom u stambenom kompleksu Beograd na vodi.
Kako se navodi u izveštaju, na istoj lokaciji je izdvojena najveća suma za stan u iznosu od 1,8 miliona evra.
Beograd na vodi beleži ujedno i najvišu prosečnu cenu stanova u novogradnji sa cenom od 5.516 evra po metru kvadratnom, a najniža cena, po kojoj se kvadrat može naći u prodaji je 3.706 evra.
Na području Novog Beograda gde cene prosečnih stanova idu iznad 3.000 evra po metru kvadratnom, izdvajaju se i novi stambeni kompleksi „The One“, „Lastavice“, „Airport Garden“, „Lux 51“.
Nikola Seneši, investicioni savetnik i stručnjak za tržište nekretnina, ocenjuje da je situacija na tržištu nepokretnosti slabija u odnosu na prošlu godinu, kao i da će se taj trend nastaviti u narednoj godini.
„Prema mom mišljenju, ponuda je veća, dok je tražnja daleko manja. Tražnja je zasnovana na fundamentima koji se ne mogu u potpunosti definisati kao tržišni. To znači da na nju veoma utiče inflacija, odnosno da ljudi koji imaju rezerve novca, imaju inflantorni element, koji je u suštini mnogo veći, nego što je zvanična evro inflacija“, objašnjava Seneši.
Takođe, prema njegovim rečima, ne postoje alternativni modeli ulaganja i postoji značajan deo radova koji se kompenzuju, a koji su iz dela ekonomije koji nije baš potpuno jasan.
„Ono što je dobro na tržištu jeste to što, vrlo verovatno, neće doći do onoga što se zove „hard landing“, odnosno do pucanja balona. To će ići znatno sporije, što je sa aspekta tržišta nepokretnosti dobro. To smanjenje tražnje koje postoji amortizovaće se sporije nego što sam ja to lično očekivao pre godinu dana. Mislio sam da će to ići znatno brže i dramatičnije“, ocenio je on.
Smanjivanje realne tražnje koje je prisutno, realnog obima bankarskog finansiranja, i dalje ne prati smanjivanje cena.
„Tržište samo po sebi je regulisano na drugi način, a ne ponudom i potražnjom“, navodi Seneši.
Na Danasovo pitanje kakva je situacija sa stambenim projektom Beograda na vodi, Sešeni navodi da je tu prisutna tražnja koja nije realna.
„Za Beograd na vodi nema dnevno 50 ljudi koji dođu da kupe stan“, ocenjuje Seneši.
Beograd na vodi, kako kaže Seneši, je projekat koji je forsiran od strane države. Što bi značilo da je to projekat koji je državni prioritet, u koji se država umešala sa svojim državnim partnerima.
„Mi nemamo tačan uvid u te ugovore. Niti koliko je stanova prodato, niti po kojim cenama“, ističe on.
Podsetimo da je, pored Generalštaba, objekata koji se grade u okviru Expoa, prvi leks specijalis zapravo Beograd na vodi i to ga je Vlada Srbije dostavila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku 2015. godine.
„Kada se nešto radi po leks specijalisu, mi ne vidimo šta se radi, naravno da je to mesto koje privlači novac, ali to nije realan novac gde građani sa svojom platom odlaze i kupuju stanove, i dobijaju kredite od banaka. To je vrlo mali deo prodaje samog Beograda na vodi“, objašnjava Seneši.
Na pitanje Danasa šta se dešava sa drugim luksuznim stambenim projektima, Seneši navodi da je određeni broj projekata u značajnim problemima, ali da to nije slučaj sa svima. Takođe, navodi i da bi se ovakva situacija mogla da se pripiše trenutnom stanju u ekonomiji.
„Opšte stanje ekonomije se preslikava na tržište nepokretnosti“, objašnjava Seneši.
Kada se pogledaju podaci na sajtu „Halo oglasi“, trenutno se na oglasima nalazi 632 stana iz Beograda na vodi.
„Kada imate da se toliki broj stanova prodaje, to je veliki deo kompenzacija. Ljudi su dobili stanove umesto novca. Kada imate problem sa malim kompanijama koji rade na tako velikom projektu, zato što im se uplate ne vrše na vreme. Generalno je smanjena likvidnost u celoj privredi, ljudima treba da bude jasno da trenutno ni u jednom projektu ne cvetaju ruže. Na tržište nepokretnosti ova duboka ekonomska kriza mora da se preslika“, ocenjuje Seneši.
Na tržište Beograda, prema njegovom mišljenju, stanovi koji se grade u okviru Expoa 2027. ne bi trebalo da imaju uticaj.
„Iako trenutno nemamo informacije kome će ti stanovi biti namenjeni, na koji način će biti prodavani, niti koje će biti cene tih stanova, oni nisu nešto što bi moglo da promeni tržište Beograda. Ono što bi moglo da ima mali uticaj, jeste dopuna zakona o kreditima za mlade“, objašnjava Seneši.
Tržište stanogradnje ne može da bude povezano sa državom, kako on navodi, ono mora da bude vezano za ponudu i tražnju, a ne za elemente kompenzacionog karaktera ili novca koji je veoma sumnjivog porekla. Prema njegovim rečima, da bismo govorili o realnom tržištu potrebna je njegova stabilnost, kao i da znamo ko su kupci, a ko prodavci, i da srednja klasa počne da kupuje svoje stanove.
„Kada vidim ko direktno kupuje stanove shvatim da to nije pravo tržište“, dodaje on.
Katarina Lazarević, agent za nekretnine, ocenjuje da je situacija na tržištu nekretnina, s obzirom na političko-ekonomsku situaciju, dosta lošija u odnosu na prošlu godinu.
Na pitanje kakvo je tržište stanova u Beogradu na vodi, Lazarević kaže da agencije nemaju uvide u njihove ugovore, nego da to sve rade njihove službe.
„Vi možete da posredujete u prodaji njihovog stana, ali ugovore i celokupnu papirologiju rade njihove službe. Na primer, ako agencija nađe kupca za njihov stan, oni su ti koji naprave ugovor i taj isti ugovor naplate. Agencija dobije proviziju od sklopljenog ugovora“, objašnjava Lazarević.
Takođe, prema njenim rečima, i broj ljudi koji želi da kupi skuplje stanove se smanjio, jer ljudi koji imaju para ne žele da se eksponiraju.
„Osetno je manji broj kupaca sa većim iznosima koji bi nešto da kupe. I dalje su u opticaju, ali ne u velikom broju, oni koji kupuju na kredit uglavnom do 200.000 hiljada evra. Mali kupci su se izgubili, jer ne mogu ništa da kupe za 100.000 ili 150.000 evra ili to mogu da urade veoma teško. Cene u starogradnji padaju. Što se tiče novogradnje, investitori i dalje drže cene od oko 5.000 evra po kvadratu, a interesovanje za kupovinu tako skupih kvadrata je osetno manje“, ističe Lazarević.
Tržište je u ozbiljnoj stagnaciji, ocenjuje Lazarević, a kako navodi ni ponuda nije dobra. Na nesigurnost kupaca utiče i situacija u državi kao i problemi vezani za NIS.
„Mali je broj kupaca, a mali je broj i kvalitetnih stanova po razumnim cenama“, dodaje ona.
Kako pokazuje Izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2025. godine, vrednost tržišta nepokretnosti povećana je za 11,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Tržište nepokretnosti, prema ovom izveštaju, pokazuje stabilnu dimaniku sa 60.964 kupoprodajnih ugovora, što je neznatno povećanje od 0,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova, sa godišnjom stopom rasta od 5,78 odsto, ocenjuje RGZ. Takođe, beleži se rast u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta.
Vrednost prometovanih stanova porasla je za 23,4 odsto, uz povećanje broja ugovora 8,2 odsto, što znači da su cene stanova porasle za oko 15 odsto, pokazuju podaci RGZ-a.
Najveće učešće u ukupnim transakcijama nepokretnosti, u prvom polugodištu, imali su ugovori o kupoprodaji stanova i to od 31 odsto, što je za tri procentna poena više u odnosu na prvo polugodište prošle godine.
Prosečna cena stanova u novogradnji, za prvo polugodište, iznosi 1.776 evra po metru kvadratnom, prikazuje iste vrednosti kao u prvom polugodištu prethodne godine.
Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
