Bitka za velike kapacitete

Iako je, u odnosu na sada već zaboravljene flopi diskete, kompakt disk (CD) predstavljao revolucionarni napredak i značajno olakšanje za milione korisnika računara širom sveta, njegov kapacitet od oko 700 megabajta (MB) nije bio dovoljan za smeštanje narastajućih količina kompjuterskih podataka i multimedijalnih sadržaja, pre svega filmova sa visokim kvalitetom slike i zvuka. Zbog toga smo dobili DVD format kod koga je na disk dimenzija identičnih kao kod CD moguće smestiti 4,7 gigabajta (GB) informacija (odnosno 8,5 GB kod dvoslojnih diskova). Slična se situacija dešava u poslednjih nekoliko godina, ali su akteri sada promenjeni pošto izgleda da je, posle gotovo 15 godina korišćenja, dobrom starom DVD disku „odzvonilo“. Pretenzije na mesto naslednika gajila su dva standarda – HD DVD i Blu rej, svaki sa svojim prednostima i manama. To je, naravno, kod zaljubljenika u pokretne slike, kupaca audio i video opreme i korisnika računara u svetu do nedavno stvaralo brojne nedoumice. Sredinom prošlog meseca pobednik je odlučen povlačenjem japanske kompanije Tošiba, tvorca i glavnog zastupnika HD DVD formata. Ali da krenemo redom.
Slično kao što smo kod gramofonskih vinil ploča imali odluku EP ili LP (seća li se neko toga još?) ili kod video kaseta borbu između VHS i Betamaksa, tako su se sada sukobile kompanije koje podržavaju DVD formate velikog kapaciteta. HD DVD su razvili Toshiba i NEC uz potporu još nekih kompanija, a podršku su dali i Majkrosoft, Sanio, RCA, Kenvud, Intel i drugi. Osnovna ideja bila je da se proizvede DVD velikog kapaciteta korišćenjem nove vrste laserskog čitača, takozvanog plavog lasera, koji omogućuje „gušći“ zapis (zbog kraće talasne dužine) i kapacitet od 15 ili 30 GB. Otprilike paralelno sa razvojem ovog standarda, Soni je pokrenuo sopstveni projekat koji takođe koristi plavi laser. Oni su uspeli da postignu kapacitete od 25 i 50 GB, ali su plejeri, pa i oni najpristupačniji, nešto skuplji od HD DVD ekvivalenata. Među firmama koje promovišu i podržavaju ovaj format nalaze se i Soni, Pionir, Filips, Panasonik, Šarp, Samsung i LG.
Zanimljivo je da su se prvi komercijalni uređaji koji podržavaju nove formate pojavili u 2006. godini, nekoliko godina nakon početka rada na razvoju. Takođe je interesantna – a za čitaoce verovatno i korisna – informacija o podeli igračkih konzola gde Soni plejstejšen 3 poseduje podršku za Blu rej, a Majkrosoft Xbox 360 ima sposobnost reprodukcije HD DVD diskova, doduše kao opcioni dodatak. Takođe, u svetu postoje razne hibridne varijate koje predstavljaju prelazno rešenje. Kombo disc i Tvin disk omogućuju istovremeno smeštanje i HD DVD i običnih DVD zapisa na jedan disk kako bi korisnici koji ne poseduju HD DVD uređaj mogli bez problema da gledaju filmove. Slično, THD (Total Hi Def) dvostrani diskovi funkcionišu tako što je HD DVD zapis na jednoj, a Blu rej na drugoj strani.
Direktnu potrebu za razvojem nove tehnologije izrodio je razvoj televizije visoke definicije (High Definition TV – HDTV) i potreba da se takvi sadržaji snimaju i prenose na nekoj vrsti medija. Pojavom sve pristupačnijih plazma i LCD televizora velikih dijagonala standardna rezolucija televizijske slike postala je praktično neupotrebljiva jer često izgleda lošije nego na običnim CRT TV aparatima. Zbog toga je nastao HDTV sistem digitalne televizije koji omogućuje izuzetno visoku rezoluciju slike i po pravilu je u propociji 16:9, poznatijoj kao široki ekran ili vajdskin. Budući da najmanja potrebna rezolucija da bi snimak mogao biti nazvan HDTV iznosi 1280×720 piksela (može ići i do 1920×1080 piksela), odnosno oko 1 megapiksel, sledi da je, u najboljem slučaju, za smeštanje jednog sata filma potrebno oko 8 gigabajta.
Imajući na umu iskustvo prethodnih „ratova formata“ da ovakvi sukobi štete svim zainteresovanim stranama, kompanije su pokušale da situaciju razreše što je brže moguće. Do početka ove godine konkurenti su bili poprilično izjednačeni, ali su na neki način presudli filmski studiji koji su se velikom većinom (oko 70%) odlučili da svoje naslove izdaju uglavnom u Blu rej formatu. Iako se i dalje izdaju i proizvode HD DVD naslovi i uređaji, možemo reći da je rat okončan i da je Blue Ray pobedio, pogotovo nakon pomenute zvanične vesti objavljene 19. februara da Toshiba odustaje od dalje produkcije HD DVD uređaja i prelazi na Blue Ray. E sad, budžeti većine domaćih korisnika nisu toliki da mogu da omoguće rani prelazak na nove tehnologije, a pri tome praktično ne postoje domaća izdanja u ovim formatima. Tako je sreća u nesreći što oni koji se kod nas odluče za prelazak na visoku rezoluciju neće imati nedoumicu, a na našem tržištu već se mogu naći Blu rej optički uređaji za računar i nekoliko namenskih plejera.