Blefiranje tržišta

Uvreženo je mišljenje da su kretanja na tržištu berzanskih roba i nepovoljan razvoj situacije u zemljama u razvoju glavni razlozi zbog kojih je FED u septembru odustao od povećanja kamatnih stopa. Prema oceni Simona Fasdala, direktora Sektora za trgovanje materijalima sa fiksnim prinosima u Sakso banci, to su validni razlozi, ali on veruje da je jak dolar glavni pokretač zastoja u najavljenom monetarnom zatezanju Federalnih rezervi. SAD nemaju koristi od jakog dolara koji bi, naprotiv, mogao negativno da utiče na američku privredu kroz smanjenje izvoza. Fasdal procenjuje da bi Federalne rezerve mogle da odlažu povećanje kamatnih stopa čak do druge polovine 2016. godine i da na taj način „blefiraju“ tržište, održavajući dolar na trenutnom, pa i nižem, nivou sve dok tržište ne shvati šta se dešava.

S druge strane, izjave predstavnika Evropske centralne banke ukazuju na mogućnost nastavka labavije monetarne politike, ukoliko se ispostavi da je to potrebno. U tom kontekstu, Fasdal veruje da će ECB prozreti nameru FED i da bi mogla brzo da otpočne sa novim talasom kvantitativnog popuštanja, koji bi se mogao iskoristiti na inovativnije načine.

– U tom slučaju bi evropska tržišta akcija i druge rizične aktive, kao što su korporativne obveznice, izvesno vreme bila u prednosti i na njima bi mogao da bude ostvaren značajan rast. To bi naročito moglo da dođe do izražaja u trenutku kada, eventualno, bude najavljen novi talas kvantitativnog popuštanja. Takođe treba imati na umu da je jedan od preduslova za drugi talas kvantitativnog popuštanja jak evro, pa ako kurs evra prema dolaru bude rastao, ponovo će biti uočljiv nedostatak inflacije, uslovljen niskim cenama roba – smatra Fasdal i tvrdi da je drugi talas kvantitativnog popuštanja ECB veoma blizu.

Džon Hardi, direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci, ocenjuje da se, uprkos činjenici da je evro doživeo značajan rast u odnosu na dolar nakon odluke FED da ne povećava kamatne stope, taj trend preokrenuo, pa se odnos evra i dolara za samo nekoliko dana popeo sa 1,13 na 1,1450 i ponovo se vratio na 1,1150. „Nekoliko je razloga za to. Prvi je svakako najava potencijalnog novog talasa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke. Osim toga, spekuliše se da bi i Centralna banka Japana mogla ponovo da uspostavi svoj program monetarnog popuštanja“, komentariše Hardi.

Monetarna klackalica

– Na snazi je još uvek dugoročna slika u kojoj Federalne rezerve SAD teže ka zatezanju monetarne politike, ma kako sporo se to odvijalo, dok ostale velike i nekoliko manjih centralnih banaka teže monetarnom popuštanju. Ta razlika u monetarnim politikama će, posmatrano na duži rok, uticati na rast kursa dolara. Realno je očekivati da će se kurs evra u odnosu na dolar u narednom periodu kretati između 1,1035 i 1,1325. Ali u ovom trenutku glavno je pitanje slabost evra, a ne snaga dolara, kako zbog najava Evropske centralne banke, tako i zbog opšteg raspoloženja učesnika na tržištu – tvrdi Džon Hardi, direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci.