Brnabić tvrdi da penzioneri u Srbiji bolje žive od onih u Nemačkoj i Luksemburgu: Stvarnost i statistički podaci je demantuju

Brnabić je ove nedelje u jutarnjem programu na jednoj režimskoj televiziji, uz ovu izjavu, dodala i da od kada je SNS na vlasti, odnosno Aleksandar Vučić, penzioneri u Srbiji sve bolje žive.

„Penzije su sve veće i u nominalnim i u realnim iznosima, i u odnosu na kvalitet, ta penzija može da pokrije sve troškove života. I sada, na toj rang-listi, vidite da je Srbija najbolja u regionu“, rekla je Brnabić, ne objašnjavajući o kojoj se listi radi i kada je izašla.

Dodala je samo da „ta lista“ pokazuje da je Srbija, kada je reč o penzijama, mnogo bolja od Hrvatske, Crne Gore, Nemačke, Norveške i Luksemburga.

Međutim, kada se pogleda lista Eurostata za 2023. godinu (poslednji objavljeni podaci) o prosečnim bruto penzijama, koju je obradio evropski Euronews, može se reći da ti podaci ozbiljno demantuju predsednicu Narodne skupštine i da su sve navedene zemlje zapravo bolje od Srbije.

Prema toj listi, jedinu nižu prosečnu bruto penziju u 2023. godini od Srbije imale su Bosna i Hercegovina i Turska.

U Srbiji je prosečna bruto penzija 2023. godine iznosila oko 350 evra mesečno, dok je u Hrvatskoj iznosila oko 460 evra, u Nemačkoj skoro 1.600 evra, u Norveškoj 2.400 evra, a u Luksemburgu čak 2.800 evra.

Čak i kada se kao parametar uzme standard kupovne moći (PPS), koji odražava troškove života, Srbija je ponovo pri dnu lestvice.

Iako je prosečna penzija, merena u PPS, tada iznosila oko 600 evra, i dalje je jedna od najnižih u Evropi, a jedine dve zemlje lošije od Srbije bile su Slovačka i Bosna i Hercegovina.

Činjenica je da su penzije od 2023. godine više puta uvećavane. Sa oko 290 evra (33.700 dinara) u 2023. godini, neto penzija je u 2024. godini porasla na oko 340 evra (39.800 dinara).

U 2025. godini neto penzija je povećana na oko 430 evra (50.700 dinara), a ove godine iznosi oko 480 evra (56.900 dinara).

I sa svim ovim povećanjima, srpska penzija i dalje je daleko od penzija u Nemačkoj, Norveškoj, a najdalje od Luksemburga.

Takođe, treba dodati da je ovaj rast penzija dobrim delom „pojela“ inflacija.

Portal Danas je nedavno pisao da su u Srbiji cene neprerađene hrane – svežeg povrća, voća i mesa – ubedljivo najveće u regionu i da su porasle za 73,1 odsto kumulativno u periodu od jula 2021. do jula 2025.

Upravo su toliko porasle i penzije u istom periodu.

„Tvrdnje o dobrom položaju penzionera su propaganda, stotine hiljada živi ispod granice siromaštva“

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić ocenjuje da je izjava Ane Brnabić o dobrom materijalnom položaju penzionera u Srbiji rečena u funkciji „propagande“, i da služi predizbornoj kampanji SNS-a, a ne realnom sagledavanju stanja.

On podseća da oko 450.000 penzionera u Srbiji prima najnižu, odnosno garantovanu penziju, koja je, kako kaže, ispod granice siromaštva.

„To je neverovatno. U 2024. godini granica siromaštva iznosila je oko 34.000 dinara, dok je najniža penzija bila oko 26.000 – 27.000 dinara. Poljoprivredni penzioneri su u još gorem položaju, i nakon usklađivanja penzija od 12,2 odsto oni primaju oko 22.000 dinara“, navodi naš sagovornik.

Tamburić ističe da su poljoprivredni penzioneri posebno diskriminisani, jer imaju najnižu penziju u odnosu na ostale kategorije penzionera, iako, navodi, institut najniže penzije postoji upravo kao socijalna mera.

„Objašnjenja da su poljoprivredni penzioneri manje uplaćivali doprinose nisu prihvatljiva. Institut najniže, odnosno garantovane penzije postoji da bi se obezbedio minimum dostojanstvenog života, bez obzira na visinu uplata i radni staž. U skoro svim državama ta razlika se pokriva iz budžeta“, naglašava Tamburić.

Upoređujući položaj penzionera u regionu, on navodi da je situacija u Crnoj Gori znatno povoljnija.

„U Crnoj Gori, sa kojom gospođa Brnabić upoređuje Srbiju, najniža penzija iznosi oko 450 evra. To znači da je njihova najniža penzija približno jednaka, ili tek nešto niža od prosečne penzije u Srbiji“, rekao je Tamburić.

Dodaje da je položaj penzionera bolji i u Hrvatskoj, dok je Srbija eventualno ispred Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Posebno je kritikovao sistem tzv. uvećanja uz penziju, koje prima oko 1,2 miliona penzionera.

„Penzioner sa penzijom od 60.000 dinara dobije veće uvećanje nego onaj koji prima 10.000, 20.000 ili 30.000 dinara. To je neverovatno i pokazuje da ta mera nije osmišljena da poboljša položaj najsiromašnijih penzionera“, ukazuje Tamburić.

Na pitanje da li penzioneri u Srbiji mogu da pokriju osnovne troškove života, Tamburić odgovara odrično. „Prosečna penzija u Srbiji ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu“, kaže on.

Prema njegovim rečima, oko 980.000 penzionera prima penziju manju od prosečne, što, kako kaže, znači da žive u siromaštvu, dok 450.000 penzionera sa najnižim penzijama živi u bedi.

„Ti ljudi ne mogu da obezbede ni najosnovnije životne potrebe“, ističe Tamburić.

„I BDP po glavi stanovnika pokazuje koliko smo daleko od Luksemburga“

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić ocenjuje kao neverovatnu izjavu premijerke Ane Brnabić da penzioneri u Srbiji žive bolje nego u Norveškoj, Nemačkoj i Luksemburgu.

„To je izjava koju zdrav razum teško može da shvati“, kaže Grujić, ističući da podaci o BDP-u po glavi stanovnika jasno pokazuju ogromnu razliku između Srbije i razvijenih evropskih zemalja.

Prema podacima iz 2023. godine, kako navodi, Luksemburg ima više od 100.000 dolara po glavi stanovnika, Slovenija oko 32.000, dok Srbija iznosi oko 11.000 dolara.

„Ne može se porediti naš životni standard sa zemljama poput Luksemburga, a ni sa zemljama koje su do pre deset godina bile ispod nas – Bugarskom, Rumunijom, pa čak i Hrvatskom i Crnom Gorom“, navodi Grujić.

On je dodao da je, u odnosu na evro, kupovna moć penzionera u Srbiji praktično stagnirala – pre deset godina iznosila je 51 odsto, dok je sada 54 odsto.

Na pitanje da li prosečna penzija u Srbiji pokriva troškove života, Grujić odgovara da je to nemoguće.

„Prosečna penzija ne može da pokrije osnovne troškove, naročito ako uzmemo u obzir da prosečna penzija iznosi nešto više od 56.000 dinara, dok cene nastavljaju da rastu“, ukazuje Grujić.

Ukazuje da se penzija do kraja godine neće povećavati, dok će istovremeno troškovi života nastaviti da rastu.