Brže i efikasnije do preko potrebnih kredita

„Uz zajedničke napore svih članica AIIB će postati profesionalna, efikasna i čista razvojna banka 21. veka i nova platform koja će pomoći stvaranju zajedničke budućnosti čovečanstva, doprineti napretku Azije i šire, i uliti novu snagu efikasnom porivrednom rukovođenju svetom,“ istakao je na svečanom skupu u Pekingu predsednik NR Kine Ši Đinping, koji je 2013. predložio osnivanje AIIB. Sa 57 zemalja osnivača, AIIB, sa sedištem u Pekingu, raspolaže početnim kapitalom od 50 milijardi američkih dolara i ovlašćenim od 100 milijardi dolara. Kina, druga najveća privredna sila sveta mereno nominalnim bruto domaćim proizvodom, najveći je deoničar sa oko 30 odsto učešća. Slede Indija (11 odsto), Ruska Federacija, Nemačka, Južna Koreja, Australija, Francuska, Indonezija, Brazil i Velika Britanija. Sjedinjene Američke Države i Japan još nisu pristupile AIIB.

AIIB ima upravljačku strukturu sličnu postojećim multilateralnim bankama, uključujući međunarodni savet guvernera, savet direktore, upravljački odbor, ali manje glomaznu. Tako je, recimo, imajući na umu kritike na račun sličnih institucija, AIIB formirala Savet direktora na nestalnoj bazi. Oni će sarađivati elektronskim putem i držati sastanke po potrebi. Tvorci AIIB insistiraju na ekološkim i socijalnim kriterijumima pa su postavili visoke standarde za integritet. Upućeni ocenjuju da je najveća razlika između AIIB i drugih razvojnih banaka uglavnom u njenoj misiju: dok SB i Azijska banka za obnovu i razvoj (ADB, sa sedištem u Manili) u fokusu imaju borbu protiv siromaštva, AIIB će ulagati isključivo u infrastrukturu i to u svim zemljama, bez obzira na stepen njihovog razvoja. Za sada, AIIB nema političku i stručnu ulogu kao SB i nije decentralizovana u meri u kojoj su to SB i ADB. Zaposleno je samo 500 do 600 ljudi, u poređenju sa ADB koja ima šest puta, a SB 20 puta više službenika. U prvih pet godina postojanja funkciju predsednik Banke obavljaće Đin Likun, bivši zamenik ministra finansija Kine. On je, takođe, bio izvršni direktor u Svetskoj banci i podpredsednik ADB. Prema pisanju londonskog Fajnenšl tajmsa (FT), potpredsednik AIIB će biti Deni Aleksander, ministar finansija u prethodnoj vladi britanskog premijera Dejvida Kamerona. Velika Britanija je bila prva zapadna zemlja, osnivač AIIB, uprvos velikom protivljenju SAD. Nemačka, veliki deoničar u AIIB, imaće takođe podpredsedničku ulogu u Banci. Aleksander će predstavljati evropske zemlje koje ne koriste evro kao svoju valutu, a nemački podpredsednik će zastupati evro zonu, naveo je FT.

AIIB je jedinstvena po tome što je Kina najveći deoničar i ima najviše glasova u Savetu guvernera. Moglo bi se reći da je formiranje ove banke svojevrsni odgovor na situaciju u kojoj glavnu reč u Svetskoj banci vode SAD, dok je ta uloga u Međunarodnom monetarnom fondu poverena evropskim zemljama, a u ADB Japanu, što je ograničavalo prostor za delovanje Kine, kao meke sile u globalnoj ekonomiji. Pomenute institucije nisu odgovarale na zahteve Pekinga za većim investicijama u infrastrukturu. Dok Kina predstavlja 10 odsto globalne privrede, njena glasačka moć u institucijama formiranim pre više od 70 godina, ostaje na nivou od pet odsto. AIIB mnogo više predstavlja zemlje u razvoju i obezbeđuje im veći broj glasova. Najmanje 75 odsto glasova deoničara pripada državama članicama azijsko-pacifičkog regiona. To obezbeđuje manjim azijskim zemljama glasove koje nemaju u drugim multilateralnim bankama. Smatra se, takođe, da AIIB predstavlja deo šire regionalne strategije Kine oličene u inicijativi Pojasa i Puta (BRI), čiji cilj je povezivanje i saradnja zemalja Azije, Afrike i Evrope kroz razrađenu mrežu kopnene i pomorske infrastrukture poznate kao Ekonomski pojas Puta svile i Pomorski put svile.

Bilo da je reč o saobraćajnoj gužvi u Džakarti, ili o nestašici struje u Nepalu, Aziji svakako nedostaje infrastruktura. Prema izveštaju ADB iz 2012, u Aziji,1,8 milijardi ljudi nema pristup osnovnim sanitarnim uslugama, 800 milion je uskraćeno za blagodeti korišćenja struje, a 600 miliona nema pristup vodi za piće. Infrastrukturni problemi se uvećavaju rastom stope urbanizacije. Prema podacima Svetskog istraživačkog instituta, u 2014. ukupna ulaganja SB u infrastrukturu iznosila su 24,2 milijarde dolara, dok su ukupna ulaganja ADB u svim oblastima vredela 21 milijardi dolara. Uprkos činjenici da je samo Kina uložila 30 milijardi dolara u razvoj u poslednjih 30 godina, Azija i dalje ima infrastrukturni deficit od osam biliona dolara. Ukoliko AIIB uspe da premosti infrastrukturni jaz, daće veliki doprinos privrednom rastu i socijalnom okupljanju u Aziji i šire.

Prvi zajmovi u drugom kvartalu 2016

Osnivači Azijske banke za infrastrukturna ulaganja obećavaju efikasnost što je značajan pomak u odnosu na dosadašnju praksu multilateralnih banaka, koju karakterišu spora izrada planova, glomazne žalbene procedure, dugi pripremni procesi i čekanje na odobravanje kredita. Tako su, recimo, azijske države, godinama čekajući na zajmove za infrastrukurne projekte, često bile prinuđene da se obrate komercijalnim bankama za pomoć. AIIB je posvećena jednostavnijem razmatranju i proceni projekata što bi obezbedilo i njihovu bržu realizaciju. Očekuje se da će AIIB početi da odobrava prve zajmove već u drugom kvartalu 2016.

I Kina u članstvu EBRD

Kina je za vreme trodnevnih svečanosti povodom početka rada AIIB, i zvanično postala 67. članica Evropske banke za obnovu i razvoj. Iz Centralne banke Kine saopšteno je da će članstvo te države u EBRD biti prilika za saradnju dve strane u ulaganjima, privredi I tehnologijama u zemljama Centralne i Istočne Evrope, istočnog i južnog Mediterana, Centralne Azije i Severne Afrike. „Kina će značajno doprineti radu EBRD jer želi da sa nama podeli svoja iskustva razvoja. Kina može biti veoma značajan donator u regionu. Podsetiću da Kina ima veze sa mnogim od zemalja u kojima deluje EBRD, ne samo u Aziji, već i u Centralnoj i Istočnoj Evropi kroz Forum 16+1“, izjavio je generalni sekretar EBRD Enco Kvatrokioće.