Početak zajedničkog železničkog projekta na više od 350 kilometara dugoj saobraćajnici predstavlja važan korak u saradnji Kine, Mađarske i Srbije, a ukazuje i na to da pragmatična saradnja Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope ulazi u novo poglavlje – poručio je premijer Kine Li Kećijand u čestitki srpskim domaćinima svečanosti koja je održana na ranžirnoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
On je dodao da realizacija tog projekta doprinosi ne samo poboljšanju infrastrukture i međusobnom povezivanju zemalja u regionu, nego i unapređenju integracija Evrope i boljem usklađivanju strategija razvoja NR Kine i Evropske Unije, dva među tri najmoćnija ekonomska entiteta u svetu i uzajamno najvećih partnera u međunarodnoj privredi. Premijer Li, koga mediji u Kini nazivaju „velikim prodavcem“ koncepta kineskih brzih železnica u svetu, naglasio je da zvanični Peking želi da sa Srbijom i Mađarskom unapredi izgradnju pruge i da će težiti da projekat, koji se smatra oglednim u okviru saradnje „16+1“, bude završen u predviđenom roku.
Prema potpisanom sporazumu, izgradnja dela pruge kroz Srbiju, dužine 184 kilometara, biće poverena konzorcijumu kineskih firmi Čajna reilvej internešenel korporejšn i Čajna komjunikejšns konstrakšn kompani. Neimenovani zvaničnik Čajna reilvej izjavio je u Pekingu da početak zajedničkog projekta pokazuje da je saradnja u oblasti železnica između NR Kine, Mađarske i Srbije ušla u fazu primene. „Ovo je još jedan vredan plod u strategiji orijentisanja kineskih železničkih kompanija prema inostranstvu, koje su zahvaljujući savremenoj tehnologiji i dobroj prilagodljivosti, bezbedne, pouzdane i cenovno konkurentne. Izbor kineskih kompanija da grade prugu Beograd-Budimpešta je međunarodno priznanje tehnološke moći kineskih železnica“, kazao je taj zvaničnik kompanije.
U NR Kini, trećoj po prostranstvu državi u svetu (prostire se na 9,7 miliona kvadratnih kilometara) železnički transport je jedno od važnih sredstava putovanja, naročito na duga odredišta. Kina poseduje 16.000 kilometara brzih železnica (HSR), što je 60 odsto ukupne mreže brzih pruga u svetu. HSR povezuju 160 gradova u Kini, od Harbina na severu, do Naninga na jugu i od Ćintaoa na istoku do Urumćija na zapadu. Prošle godine tim prugama se prevozilo u proseku 2,49 miliona putnika dnevno, što je bila najviše korišćena mreža na svetu. Sada Kinezi žele da taj spektakularan uspeh ostvare širom sveta, pa i na delu Balkana i Centralne Evrope. Planovi uključuju HSR liniju koja će povezivati Peking sa Moskvom, (udaljeni više od 9.000 kilometara), za samo 33 sata, zatim izgradnju pruga širom Latinske Amerike – od Atlantskog do Pacifičkog okeana ili diljem Afrike, od Indijskog okeana do Atlantika. Nikada u istoriji jedna zemlja nije imala toliko ambiciozan program izgradnje železničkih pruga. Prema pisanju kineskih medija, tamošnji zvaničnici pregovaraju sa kolegama iz 28 država o HSR projektima. Objavljene su mape koje pokazuju železničke linije od Harbina do Londona, preko Astana u Kazahstanu, Moskve, Kijeva i Varšave, ili od Urumčija, u severozapadnoj kineskoj provinciji Siđijang, do Nemačke preko Kazahstana, Turkmenije i Irana. Postoji čak i zamišljena linija od Harbina preko Sibira ispod Beringovog moreuza do Aljaske i Kanaden a severnoamerikom kontinentu.
Jednom pošto budu sagrađene, te pruge će preobraziti privrede zemalja kroz koje će prolaziti, kao što je to bio slučaj sa Transpacifičkom železnicom u SAD u drugoj polovini 19. veka koja je otvorila zapadni deo te zemlje za naseljavanje farmera i industrijski rast. Planirane železničke linije deo su još ambicioznije inicijative kineskog predsednika Ši Đinpinga iz 2013. godine „Jedan pojas, jedan put“ za koji su namenjena ogromna finansijska sredstva. Izgradnjom pruge Beograd-Budimpešta, NR Kina prvi put počinje da polaže šine u Evropi, kontinentu koji je pre gotovo 200 godina izmislio tu tehnologiju. Neki analitičari tome pridaju istorijski značaj, i to vide kao još jedan znak da se centar međunarodne privrede okreće ka Istoku. Veliki simbolički značaj ima i nastojanje Kine da dobije izgradnju britanskog HS2, voza velikih brzina koji će povezivati Birmingham u centru zemlje sa Lidsom i Mančesterom na severu. Najmlađa svetska železnička sila želi da proda svoju tehnologiju i iskustvo – najstarijoj. U savremenoj Kini se samtra da je infrastruktura jedan od preduslova privrednog napretka. Otuda i zalaganje pšremijera Lija i njegovih saradnika da i ZCIE uz prilagođavanje vlastitih privrednih sistema, usavrše domaću infrastrukturu.
(U SLEDEĆEM NASTAVKU: Značaj pruge Beograd-Budimpešta, kao dela ekonomskog koridora od Pireja ka Centralnoj Evropi)
Velika ulaganja u železnicu
U Kini je registrovano 120.000 kilometara železničkih pruga, što je druga najveća mreža u svetu (posle Sjedinjenih Američkih Država). Kineske železnice su i među najzaposlenijim, s obzirom na to da su prošle godine prevezle više od 2,3 milijarde putnika i 3,8 milijardi tona tereta. Zbog potrebe da poveća kapacitet teretnih kompozicija, u železnički sistem je 2014, investirano 130,4 milijarde dolara, a planovi su da do 2050. mreža pruga dostigne dužinu od 270.000 kilometara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
