Budžet za 2026. u Skupštini: Deficit skoro tri milijarde evra, „rafali“ najveća kapitalna investicija

Država će se naredne godine, prema predlogu budžeta, zadužiti za 970 milijardi dinara ili 8,3 milijarde evra. Najveći deo će otići na otplatu dospelog duga od 809 milijardi dinara ili oko 6,9 milijardi evra. Ostatak će biti potrošen na finansiranje deficita u narednoj godini. Takođe, planira se i smanjenje gotovinskih sredstava na računima države za 176 milijardi dinara.

Planirani ukupni prihodi od 2.414,7 milijardi dinara su za 4,2 odsto veći nego što se procenjuje da će biti u ovoj godini.

Najveći deo prihoda budžeta čine poreski prihodi od 2.080 milijardi dinara, a među njima najizdašniji porez na dodatu vrednost kojim država planira da prikupi naredne godine sa 1.084 milijardi dinara.

Drugi po značaju prihod države su akcize koji će iznositi 453,3 milijarde dinara. Prihodi od akciza na derivate nafte, predviđeni su u iznosu od 244 milijarde dinara, a od akciza na duvan predviđeni su prihodi u iznosu od 154 milijarde dinara. Neporeski prihodi planirani su u iznosu od 303,3 milijarde dinara, a od donacija su planirani prihodi u iznosu od 31,4 milijarde dinara.

Od poreza na dobit planira se prihod od 275 milijardi dinara, a od poreza na dohodak građana 150 milijardi dinara.

Prema obrazloženju Ministarstva finansija, procenjuje se da će prihodi budžeta u 2025. godini biti manji za 1,3 odsto od očekivanih prilikom planiranja budžeta prošle godine. U prvoj polovini 2025. godine, realni rast BDP-a je bio značajno ispod očekivanog kao posledica manje ekonomske aktivnosti u sektoru trgovine, saobraćaja i turizma, kao i pada vrednosti izvedenih građevinskih radova. U prva tri kvartala ove godine je BDP rastao međugodišnje oko dva odsto.

U prvoj polovini 2025. godine građevinski sektor ostvario je pad bruto dodate vrednosti (BDV) od 11,3 odsto, čime je građevinarstvo zabeležilo najznačajniji negativan doprinos rastu BDP. Za 2026. godinu se predviđa rast BDP od tri odsto.

Ministarstvo finansija očekuje rast prihoda od poreza na dohodak u odnosu na ovu godinu od 7,3 odsto, pre svega na osnovu rasta minimalne zarade od 20,4 odsto u odnosu na septembar ove godine.

Od poreza na dobit očekuje rast prihoda od 3,5 odsto, a najznačajniji rast prihoda očekuje od PDV-a, 8,2 odsto ili 82 milijarde dinara. U Ministarstvu očekuju da se trend iz ove godine bržeg rasta dohotka od potrošnje, preokrene naredne godine i da potrošnja građana ubrza.

Prema predlogu budžeta, na rashodnoj strani planira se rast troškova od 3,4 odsto. Doduše, rast tekućih rashoda biće nešto veći i iznosiće 5,45 odsto u odnosu na budžet za 2025. godinu.

Ukupni budžetski rashodi trebalo bi da iznose 2.751 milijardi dinara naredne godine. Tekući rashodi čine 2.111 milijardi dinara.

Najveći rashodi budžeta po pravilu su rashodi za zaposlene i iznosiće 656 milijardi dinara. Usled rasta plata u javnom sektoru od januara, rashodi za plate rastu 11,5 odsto u odnosu na 2025. godinu.

Drugi najveći izdatak u kategoriji tekućih rashoda predstavljaju dotacije države Srbije za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 395 milijardi dinara, što je 11 odsto više nego 2025. godine. Najveći deo toga odnosi se na transfere PIO fondu za penzije i to 301 milijardu dinara. Fondu za zdravstveno osiguranje ide 77 milijardi dinara.

Za otplatu kamata će iz budžeta biti izdvojeno 212 milijardi dinara, od čega je 72 milijarde rezervisano za otplatu domaćih, a 109,6 milijardi dinara za otplatu stranih kamata. Ovo je smanjenje od 3,7 odsto u odnosu na 2025. godinu. Zanimljivo je da će troškovi otplate kamata biti tek nešto manji nego ukupne subvencije države, a skoro pa jednaki socijalnim izdacima.

Subvencionisanje raznih oblasti će iz budžeta naredne godine povući 214,5 milijardi dinara. Najviše sredstava će zahtevati subvencije za poljoprivrednike, koje će iznositi 116,5 milijardi.

Subvencije u privredi iznose 27,8 milijardi dinara, dok se za rudarstvo i energetiku izdvaja 11,5 milijardi dinara, za železnički saobraćaj 25,5 milijardi, a za drumski saobraćaj 19,1 milijardi dinara. Ipak, za subvencije će iz budžeta naredne godine biti izdvojeno 4,3 odsto manje nego prethodne godine.

Za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu biće izdvojeno 212,2 milijarde dinara, od čega će najveći deo biti izdvojen za dečiju zaštitu u iznosu od 131,1 milijarde, 40,7 milijardi za socijalnu, a skoro 25 milijardi za boračko – invalidsku zaštitu.

Na korišćenje usluga i roba će iz budžeta biti potrošeno 271,5 milijardi dinara.

Izdaci za nefinansijsku imovinu iznosiće 603 milijarde dinara, a to su zapravo državne kapitalne investicije.

Što se tiče kapitalnih projekata, Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će u naredne tri godine dobiti najveći deo sredstava iz državnog budžeta.

Ministarstvo finansija će 2026. godine dobiti 95 milijardi dinara, od kojih će najveći deo biti usmereni ka projektu „EXPO Beograd 2027“. U narednoj godini država će isplatiti 42,6 milijardi i dodatnih 14,4 milijardi dinara 2027. godine.

Još jedan od projekata čija cena zapada za oko je izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona, za čiju izgradnju će iz državnog budžeta u naredne tri godine biti izdvojeno skoro 45 milijardi dinara dinara, a skoro polovinu od toga, 21,2 milijarde naredne godine. S obzirom na to da je završetak izgradnje stadiona planiran za prvi deo 2027. godine nejasno šta bi to još moglo da košta 7,2 milijarde dinara u 2028. godini.

U sklopu ovog ministarstva će novac iz budžeta biti izdvojen i za linijsku infrastrukturu u iznosu od 18,6 milijardi za 2026. godinu.

Gotovo duplo više će iz budžeta dobiti ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – skoro 202 milijarde dinara u sledećoj godini.

Ovaj novac će biti uložen u projekte poput izgradnje pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona. U 2026. godini će 17 milijardi dinara biće iskorišćeno u ime ovog projekta, kao i 8,2 milijarde u 2027. godini i 127 miliona dinara 2028. godine.

Ipak, najskuplji projekat u sklopu ovog ministarstva biće izgradnja dugo iščekivanog beogradskog metroa, što će u naredne tri godine zahtevati izdvajanje 166,8 milijardi dinara iz budžeta države Srbije.

Takođe, 2026. godine će biti uloženo skoro 15 milijardi dinara u projekat mađarsko – srpske železnice, kao i 28,5 milijardi za izgradnju deonice autoputa E-761 Pojate – Preljina, odnosno Moravskog koridora.

Rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad će takođe dobiti sredstva iz državnog budžeta. Za ovaj projekat je u naredne tri godine predviđeno izdvajanje skoro 25 milijardi dinara, od kojih će 10,9 milijardi biti izdvojeno samo u 2026. godini.

Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma će 16,5 milijardi dinara povući iz budžeta u 2026. godini, kao i dodatnih 15,5 milijardi u 2027. godini.

Još jedno od vodećih ministarstava po izdvajanju sredstava iz državnog budžeta jeste ministarstvo odbrane, za koje će u naredne tri godine biti izdvojeno oko 302 milijarde dinara. Najveća stavka u celom kapitalnom budžetu je „opremanje Vojske Srbije“ sa 97,7 milijardi u narednoj, pa 101,5 milijardu dinara u 2027. i 68 milijardi u 2028. godini. Dobar deo ovih kapitalnih rashoda se po svoj prilici odnosi na otplatu francuskih rafala. Početkom ove godine otplaćena je druga rata avansa, a ukupna vrednost ugovora je 2,7 milijardi evra. Za narednu godinu trebalo bi da se Francuzima isplati rata od oko 80 milijardi dinara.