„Ne pominjite svetsko tržište, to više ne postoji“: Šta Trampove carine znače za srpsku ekonomiju?

Tramp je jučerašnji dan, kada je trgovinske ratove koje započeo još u svom prvom mandatu podigao na jedan sasvim novi nivo, nazvao zbog toga „Danom oslobođenja“.

Srbija je, čini se neverovatno, ali istinito, jedna od zemalja koju je „zapala“ jedna od najviših carinskih stopa-37 odsto, isto kao Kinu.

Iako se u široj javnosti često može čuti pitanje, „a šta mi to izvozima u Ameriku“, Srbija zapravo ima solidan izvoz u odnosu na uvoz iz ovako velike ekonomije.

U 2024. godini Srbija je u SAD izvezla robe za 670 miliona dolara, a iz Amerike je uvezla robu za 739,4 miliona dolara.

Najveći izvozni proizvod iz Srbije preko Atlantika bile su automobilske gume za 153,6 miliona dolara, a zatim oružje i municija za 56,8 miliona dolara. Ovo po svoj prilici nije konačni bilans izvoza srpskog oružja, municije i vojne opreme u SAD, s obzirom da je stavka „nerazvrstana roba“, teška 118,5 miliona dolara.

Stručnjaci za spoljnu trgovinu ističu da se tu u najvećoj meri nalaze upravo proizvodi vezani za bezbednost, oružje, municija, vojna oprema, eksplozivi itd.

Prva reakcija privrednika koji imaju trgovinske veze sa SAD su da još nije jasno šta se dešava i da ne znaju šta će biti sa ovim carinama.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe koja ima izvoz u SAD oko tri miliona dolara ističe da su očekivali neke carine, ali ništa ni blizu ovome što je servirao Tramp.

„Mi smo u decembru razgovarali sa našim kupcima i tada se očekivala carina od 12 odsto. Njihova molba je bila da podelimo tu carinu. Onda, pre mesec dana se pominjalo 25 odsto, a sada vidimo da je 37 odsto. Mi možemo da prihvatimo pet odsto na sebe“, kaže Vukadinović.

On ističe da bi se procenili efekti novih carina na poslovanje kompanije treba videti i kolike su carine i na druge zemlje iz kojih dolaze konkurenti.

„Sve što se u ekonomiji pričalo poslednjih 50 godina o svetskom tržištu pada u vodu. Ne treba više ni pominjati svetsko tržište, jer ono više ne postoji. Možda bismo i mi mogli da pripazimo na sopstvenu privredu. Da se izrazim bokserskim rečnikom, mi smo od 2000. spustili gard i primamo udarce, a ne smemo da podignemo ruke“, kaže Vukadinović doajući da je talas protekcionizma krenuo još u vreme korone.

Voće, sveže ili prerađeno je prošle godine u SAD izvezeno za više od 30 miliona dolara.

Vladimir Milosavljević iz firme Dotika koja se bavi izvozom svežeg voća kaže za Danas da sarađuju sa američkim firmama, mada ne izvoze direktno u Ameriku.

„Ono što nas zanima je da li će biti recipročnih mera s naše strane, da li će se možda uvesti carine na sadni materijal iz SAD. Pošto je ovo novo, videćemo da li će biti nekog uticaja na naš posao, a moramo da razgovaramo i sa našim partnerima“, napominje on.

Ovo preduzeće je već osetilo na svojoj koži nepredvidivost nove američke administracije. Oni su učestvovali i u projektu sa USAID, „Velika mala privreda“ koji je iznenada ugašen.

Profesor spoljne trgovine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas navodi da je ovakvo uvođenje carina „totalno suludo“, jer narušava čitav sistem međunarodne trgovine.

„Oni imaju pravila u STO (Svetska trgovinska organizacija) i u regionalnim i bilateralnim sporazumima. I oni to sve jednostrano menjaju. Trebalo je da se prvo obave neki pregovori. I prethodne carine su bile označene kao nelegitimne u STO, a šta će tek za ovo da se kaže“, ističe Bjelić.

Prema njegovim rečima, ono što je gore od ovih carina je nesigurnost koja se unosi u globalne trgovinske odnose.

„Ispada da mogu u svakom trenutku da se promene uslovi. Zamislite šta je sa nekom robom koja je već krenula i treba sutra da stigne na granicu. Zato mora da postoji neki prelazni rok. U većini trgovinskih i bilateralnih ugovora imate rok od šest meseci, upravo zbog tih stvari vezanih za poslovnu praksu“, objašnjava on.

Bjelić ocenjuje da je američka administracija po svoj prilici računala carine, u odnosu na trgovinski deficit, pri čemu su uzeti elasticiteti cena u izvozu i uvozu, i na kraju se to svelo da trgovinski deficit deli sa uvozom. Bjelić ističe i da je gledanje samo u trgovinski deficit danas prevaziđeno, već da su značajni i tokovi kapitala.

„Deficit sa Kinom je u velikoj meri posledica izvoza američkih kompanija iz Kine, zato ne možete to tako da gledate. Zato mi ovo deluje više kao potez neke zemlje trećeg sveta, nego Amerike. Takve mere moraju da se promisle, a postoji dosta i necarinskih barijera koje mogu da budu zaštita od uvoza“, napominje on.

Bjelić smatra da je ovaj nastup Trampa „kao neki marketing sa ciljem se neko uplaši“.

„Deluje da je plan da se stave visoke carine da se svi šokiraju, a da onda budu spuštene i ti onda budeš srećan što su manje, a plaćaš više nego ranije. To je neka biznis strategija, ali se ja pitam kako će Tramp posle da napravi neki sporazum, kada je sada ove sporazume ovako šutnuo. Zašto bi iko ulazio sa njima u sporazume, kada ove nisu poštovali“, kaže naš sagovornik daojući da bi bilo u redu da je ušao u neku proceduru i pa najavio da će podići carine, dok je iznenadno menjaanje carinske tarife „neuobičajeno u praksi“.

Bjelić se osvrnuo i na carinu od 37 odsto prema uvozu iz Srbije.

„Izgleda da su računali da su naše barijere prema njihovom izvozu 74 odsto, pa su onda uveli stopu carine kao polovinu od toga – 34 odsto. I metodologija i potez mogu se oceniti kao suludi“, zaključuje naš sagovornik.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora Privredne komore Srbije (PKS) za strateške analize ocenio je za Betu da ne znaju zašto je Srbija „kažnjena“ carinama.

„Zbunjeni smo i trenutno ne znamo zašto je Srbija tako drastično kažnjena tim carinama i našla se u grupi od deset najkažnjenijih među ukupno 185 država“, rekao je on dodajući da su slično „kažnjene“ Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, ali i da je za Albaniju i Crnu Goru, pa i teritoriju Kosova i Metohije, određena carina od 10 odsto.

Stanić je naveo da nije jasno kako se došlo do iznosa od 37 odsto carine za robu iz Srbije, dok je istovremeno prosečna carina za robu iz SAD koja se uvozi u Srbiju, u proseku između pet i 15 odsto.