Ceh jednomesečne blokade 13 miliona dolara

Prema procenama analitičara Privredne komore Srbije za mesec dana embarga, preciznije od 20. jula do 20. avgusta, trideset najvećih srpskih isporučilaca robe izgubilo je oko 13 miliona dolara, a ukoliko bi blokada potrajala do kraja godine gubici bi mogli da premaše 200 miliona dolara. Procenjuje se, takođe, da će ukupni gubitak, posmatrano na godišnjem nivou, dostići 400 miliona dolara (ne računajući sive kanale protoka robe koji, inače, nisu zanemarljivi). U Privrednoj komori, kao ilustrativan, pominju primer Simpove fabrike nameštaja u Zubinom Potoku koja je isporučivala nameštaj novootvorenim salonima u Prištini i Gnjilanu. Sada je proizvodnja u toj fabrici zaustavljena, a šteta se procenjuje na više od milion evra. Zabrana izvoza srpske robe na Kosovo i Metohiju nanela je veliku štetu i kompaniji Bambi-Banat koja, po svemu sudeći, neće moći da povrati pozicije na tom tržištu koje je imala pre embarga. Procenjuje se da će posle regulisanja prometa između Srbije i Kosova plasman proizvoda te kompanija, koja posluje u sastavu Denjub fuds grupe, biti za 20 do 30 odsto niži.

– Mere prištinske administracije sigurno neće doprineti povećanju prometa, investicija, a ni zaposlenosti na teritoriji UNMIK Kosova, kao i u članicama CEFTA koje su, takođe, pogođene tom merom. Naprotiv, drastično će biti povećan obim razmene čiji se promet odvija u sivoj zoni, što će dovesti do poskupljenja proizvoda i naneti štetu, pre svega, potrošačima. Koliko je situacija na KiM alarmantna govori i podatak da je KFOR, u nastojanju da spreči humanitarnu katastrofu, dozvolio privremen (od 4. avgusta do početka septembra), prolaz kamiona s prehrambenim proizvodima nosivosti do 3,5 tona – komentariše za Danas Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

On smatra da bi trebalo razmotriti mogućnosti plasmana srpske robe, posebno građevinskog materijala, prehrambenih i tekstilnih proizvoda alternativnim pravcima – preko Crne Gore, Makedonije ili Albanije, ali dodaje da bi u tom slučaju količina isporučene robe bila manja nego kad je reč o transportu redovnim putem. Situaciju dodatno komplikuje procena da će porasti izvoz ovih proizvoda iz zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, koje se nisu našle na udaru odluke o embargu. Reč je, pre svega, o proizvodima iz Hrvatske i drugih zemalja bivše SFRJ, ali i Grčke, Turske i Italije, koji će, po svemu sudeći, biti skuplji od onih iz Srbije.

– Za privrednike na teritoriji KiM i Srbije najvažnije je da se ovaj spor što pre reši jer nije u interesu ni preduzeća ni potrošača da se otežava slobodan protok robe. Tržište KiM je od velikog značaja za privredu Srbije imajući u vidu vrednosti ostvarenog prometa, dok su za privrednike sa Kosova najznačajnija tržišta Makedonije, Srbije, Nemačke i Turske. U tom kontekstu posmatrano odluka kosovske vlasti da uvede embargo na nabavke robe iz Srbije ima političku konotaciju i predstavlja najdrastičnije kršenje međunarodnog prava i CEFTA sporazuma, čiji je potpisnik i Unmik/Kosovo – upozorava naš sagovornik i dodaje da je odluka o uvođenju embarga nelegalna i nelegitimna i plod ishitrenih poteza Prištine, čiji je cilj pojačavanje političkog pritiska.

Stav Vlade Srbije je jasan – reč je o jednostranom aktu sprečavanja protoka robe. Upućeno je pismo Zajedničkom komitetu CEFTA, u kojem se predlaže da se odluka o uvođenju embarga oceni kao nelegalna i da se ukine. Ideja je da se problem u vezi s nepriznavanjem carinskog pečata kosovske vlade koja na dokumentima koja prate promet robe između KiM i ostalih delova Srbije koristi oznaku Carina Kosovo (stav Srbije je da na carinskom pečatu može da stoji jedino oznaka Unmik/Kosovo ili Unmik 1244), rešava korišćenjem CEFTA mehanizama, a ne bilateralnim pregovorima Beograda i Prištine koji, inače, nisu dali očekivani efekat. Mehanizam za rešavanje sporova utvrđen CEFTA sporazumom predviđa, u prvoj fazi, bilateralne konsultacije, ali pošto višemesečni pregovori između Beograda i Prištine, tokom kojih je i sporni pečat bio tema, nisu uspeli, procenjeno je da bi izlaz iz ove pat pozicije trebalo potražiti u konsultacijama u okviru CEFTA komiteta, kojim trenutno predsedava Unmik/Kosovo, a odluke se donose konsenzusom.

Sudeći prema podacima PKS o obimu razmene, neuravnoteženi robni promet jedini je oblik ekonomske saradnje između Srbije i Kosova. Činjenica je, međutim, da se ne registruje promet robe (cigarete, benzin, lekovi, hrana, cement i drugi artikli koji u malim količinama imaju veliku vrednost) koja sivim kanalima stiže na tržište Kosova. Zvanična statistika govori da je obim robne razmene ostvaren za sedam meseci 2011. premašio 232 miliona dolara pri čemu je vrednost srpske isporuke iznosila oko 231 milion dolara, odnosno 11 odsto više u odnosu na isti period lane. Nasuprot tome, nabavke beleže pad za čak 45 odsto i iznosile su samo 905.000 dolara, tako da je suficit u razmeni sa srpskom južnom pokrajinom premašio 230 miliona dolara. Promet ostvaren 2010. iznosio je 395 miliona dolara – isporučena je roba vredna 391 milion dolara (rast za 16 odsto u odnosu na 2009), dok je vrednost nabavki sa KiM porasla za 82 odsto i iznosila je četiri miliona dolara (zabeležen suficit od 387 miliona dolara). Na listi robe koja je dominirala u isporukama na KiM našli su se: električna energija, crep, hartija i karton, keramički blokovi, proizvodi za ishranu, lekovi, cement, biskviti, nafta, dizel goriva, bezalkoholna pića, pšenica, začini, brašno… a u nabavkama sa KiM: vrganji jestivi, električna energija, cevi, olovo, cink-oksid, vina, alkohol, radijatori, cink, pečurke jestive, rakija u sudovima…

Podvlačenje crte

Sada se koplja lome oko inicijative Vuka Draškovića da se politika prema Kosovu revidira, sve ostalo je aranžiranje stolica na brodu koji se našao na pogrešnom putu. Trebalo bi, dakle, podvući crtu i videti da li Srbija na Kosovu ima i S od suvereniteta i da li teritorijalni integritet može da se bazira samo na preambuli Ustava ili na faktičkom stanju koje, inače, ukazuje na to da mi zapravo želimo mitsko Kosovo. Ni od nastavka pregovora u Briselu ne treba očekivati neki pomak jer će albanska strana, koja je dobila vetar u jedra, i dalje forsirati tvrdu liniju i sad je samo pitanje kako ćemo se mi tome prilagoditi. Utoliko pre što sumnjam da će albanski pregovarači pokazati kooperativnost u pronalaženju kompromisnog rešenja, na čemu naša strana stalno insistira – komentariše za Danas Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

Direktne konsultacije ili međunarodna arbitraža

Konsultacije u okviru CEFTA komiteta, kao mehanizam rešavanja problema, do sada nije koristila nijedna članica CEFTA jer su svi sporovi uspešno rešavani na nivou bilateralnih pregovora. Tako je, recimo, rešen problem sa Moldavijom kada je, 2007, evidentiran nagli izvoz šećera iz te zemlje u Srbiju. Ako se spor s Prištinom ne reši direktnim konsultacijama u okviru Zajedničkog komiteta, i to u roku od 90 dana (rok teče od 25. jula), Srbija bi mogla da se obrati međunarodnom arbitražnom sudu i da zatraži nadoknadu štete. Arbitražni sud će spor rešavati u skladu sa odredbama Sporazuma CEFTA i drugim pravilima međunarodnog prava. Problem je što ova procedura traje dugo i dosta košta. Ali, za razliku od konsultacija u Zajedničkom komitetu koje nisu obavezujuće za strane u sporu, odluka suda mora da se primeni – objašnjava Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS.