,,Celokupnoj poljoprivredi je potreban novac“: Digitalni tokeni kao način ulaganja u poljoprivredu

Srpska kompanija Treesury spojila je poljoprivredu, inovacije i investicije kroz digitalnu platformu koja omogućava građanima i kompanijama iz celog sveta da ulažu u održivu proizvodnju lešnika, istaknuto je na današnjem panelu.

Model na kom se zasniva ova kompanija je „jedan token = jedno stablo leske“, kojim se investitorima omogućava da ostvaruju prihod u narednih 40 godina, kako od prodaje plodova, tako i od karbonskih kredita. Token je modernija obveznica koja pruža veću mogućnost likvidnosti, daje veću transparentnost i ima manje frikcije u smislu samog procesa investiranja, objašnjeno je na forumu.

Jovan Paunović CEO kompanije Treesury, izjavio je da možemo da svedočimo da je projekat koji je pre godinu dana bio jedna lepa ideja i pauerpoint prezentacija, sada je realizovan.

„Objavili smo prvu emisiju tokenizovanih zelenih obveznica koje su privukle interesovanje oko 2.500 ljudi. Oko 120 investitora učestovalo je u prvoj emisiji, a nakon završetka se priključilo još oko 30 investitora“, dodao je Paunović.

Sva prikupljena sredstva, objašnjava Paunović, uloženo je u podizanje 53 hektara pametne plantaže lešnika.

„Primenom precizne tehnologije, počevši od satelitskih snimaka same lokacije, laboratorijskih analiza zemljišta, do korišćenja pametnih senzora i samim prikupljanjem svih dobijenih podataka koji se uvode u algoritme AI, pokazali smo da veoma uspešno možemo da kontrolišemo samu proizvodnju i da postavimo najmodernije plantaže lešnika“, rekao je Paunović.

Paunović je najavio i novu emisiju digitalnih tokena za širenje plantaža.

„Na plantaži površine 53 hektara posadili smo 33.000 sadnica. Odabrali smo za ovu priliku tri najbolje italijanske sorte, koje su pokazale najbolje rezultate u agro ekološkim uslovima Srbije, kako bismo u budućnosti bili sigurno da će sadnice imati maksimalne prinose i kvalitet“, rekao je Slobodan Tabović.

Na plantažama se pored traktora, nalaze se i podzemni sistemi za navodnjavanje izraelske kompanije. Sadnice su, objašnjava Tabović, sađene prema blok sistemu kako bi se omogućilo maksimalno oprašivanje u toku cvetanja. Kompletna plantaža je ograđena.

„Ono što nas odlikuje i ono što propagiramo jeste očuvanje resursa. Zbog toga smo instalirali solarne panele koji će da budu podrška kompletnom sistemu za navodnjavanje u svim aktivnostima. Takođe, na novoj plantaži koje će ići iza ove postojeće ćemo takođe instalirati solarne sisteme koji će apsolutno biti dovoljni da daju podršku što sistemu za navodnjavanje što budućim aktivnostima“, istakao je Tabović.

Uz pomoć instituta Biosense, objašnjava Tabović, prati se stanje u zemljištu i klimatski uslovi koji vladaju u opštini Čoka.

„Takođe, zajedno učestvujemo i u razvoju alata koji će nam pomoći da naša proizvodnja bude što bolja i što kontrolisanija“, dodaje Tabović.

Prva investitorka Treesury-a Rada Vujinović, rekla je da je tokom svog rada kao bankarka shvatila da su lešnik i voda budućnost.

„Pokušala sam pre 25 godina da zasadim lešnik“, objasnila je Vujinić, ali zbog radne snage, nepoverenja ljudi i različitih faktora to nije bilo uspešno.

Prema njenim rečima, upoznavši Jovana Paunovića dobila je potvrdu da je njena ideja bila dobra. Zbog tehnologije, inovativnosti i načina rada kompanije Treesury odlučila je da bude prva koja će investirati.

„Moja investicija daje mom detetu neku sigurnost da će imati priliv da se pripomogne. Zbog toga što je ovo dugoročna investicija“, ističe Vujinović.

Marko Janković predsednik Komisije za hartije od vrednosti, objasnio je da zakonodavni okvir Srbije putem Zakona o digitalnoj imovini, pruža mogućnost kompanijama da prikupe sredstva za finansiranje svog rasta i razvoja kroz emisiju digitalnih tokena.

Digitalni tokeni mogu imati i sve karakteristike jedne digitalne obveznice. Imaju skoro sve elemente koje bi imala i jedna klasična obveznica na koju smo navikli na tradicionalnom tržištu kapitala, rekao je Janković.

„Razlika je u tome što digitalne obveznice pružaju dodatnu fleksibilnost samim kompanijama, a beli papir koji prati svaku emisiju takve jedne digitalne obveznice praktično pruža najosnovnije informacije za investitore, a u isto vreme i predstavlja obavezu za izdavaoca. Izdavalac je u obavezi da poštuje sve one informacije koje investitorima daje u okviru samog belog papira“, istakao je Janković.

Кomisija za hartije od vrednosti, kao regulatorno telo koje daje odobrenje na izdavanje belog papira, objašnjava Janković, prati život svakog tako izdatog instrumenta na srpskom trištu kapitala i kontroliše, u saradnji sa investitorima, da svi izdavaoci poštuju ono što su investitorima obećali kroz beli papir.

„Ono što mogu da kažem je da smo do sad imali deset izdatih belih papira i da praktično ni u jednoj od tih situacija do sada nismo identifikovali bilo kakva kršenja preuzetih obaveza od strane izdavalaca, i nadam se će tako ostati i u budućnosti“, istakao je Janković daojući da se oni kao regulator trišta kapitala u Srbiji staraju da svi izdavaoci apsolutno ispoštuju svoje obaveze u skladu sa izdatim belim papirima.

Prema Jankovićevim rečima, dosadašnje interesovanje za ovakav način finansiranja i investiranja je veoma pozitivno. On je naveo je i da su investitori zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa svim izdavaocima digitalnih tokena.

„Ono što očekujemo u narednom periodu, s obzirom na to da smo mi zakonom limitirali neke moguće iznose koje izdavaoci mogu da prikupe kroz izdavanje belih papira, je da će se ti limiti u narednom periodu povećavati. To će širem krugu investitora pružiti mogućnost da učestvuju u ulaganju u ovu vrstu finansijskih instrumenata“, objasnio je Janković.

Dalje na čemu će se raditi, ističe Janković, jeste prilagođavanje srpske regulative jednoj novoj direktivi u okviru Evropske unije. Što će, prema njegovim rečima, dati dodatne mogućnosti samim izdavaocima.

Janković istakao je i to da je investitorima veoma važno da znaju da je poreski tretman ovih instrumenta definisan od strane Ministarstva finansija.

„Već imamo praktične primere i uputstva za ponašanje u tim situacijama, tako da investitori praktično imaju jasan i precizan regulatorni okvir kada je investiranje u ovu vrstu digitalne imovine u pitanju. Ono što očekujemo u narednom periodu jesu nove emisije, očekujemo nove izdavaoce, i širi krug
investitora koji će se pojaviti na ovom tržištu“, najavio je Janković predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Prema rečima predsednika Komisije za hartije od vrednosti, limit je trenutno utvrđen na tri miliona evra u roku od 12 meseci i očekuje se da će u relativno kratkom vremenskom periodu postojati nova zakonska rešenja koja će te limite povećati.

Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, rekla je na današnjem panelu da su pad likvidnosti i problemi u solventnosti uzrok sve lošije kreditne sposobnosti za poljoprivredu.

„Zadrugarstvu i celokupnoj poljoprivredi u Srbiji je potreban novac. Svi znamo da klasični bankarski krediti za poljoprivredu generalno nisu povoljni, a u ovim uslovima u kojima se nalazimo, sve manje su i dostupni, što treba imati u vidu. Tako da je svaki alternativni izvor finansiranja sigurno nešto što bi trebalo pozdraviti, proučiti i u krajnjoj liniji primeniti ukoliko se pokaže da bi mogao da unapredi poziciju likvidnosti u poljoprivrednom sektoru“, objasnila je Nestorov Bizonj.

Model kompanije Treesury je jedan od modela, ne jedini, ali jedan od modela, ističe Jelena Nestorov Bizonj, za koje sigurno postoji prostor u budućnosti da pruži bolju poziciju proizvođačima, zemljoradničkim zadrugama, poljoprivrednim preduzećima u očuvanju njihovog potencijala za likvidnost, a time i za dalje investiranje.

„U prethodnoj emisiji kamatne stope su se kretale između 12 i 15 odsto, u zavisnosti od visine investicije, pošto smo imali određenu šemu bonusa. Tokeni su se u početku prodavali za rane investitore po ceni od 102 evra, dok je regularna cena bila 106 evra“, objašnjava Jovan Paunović.

Prema njegovim rečima nova emisija će imati drugačije uslove, ali će povraćaji biti više nego interesantni i daleko iznad mogućnosti koje obični investitori imaju na samom tržištu u smislu polaganja depozita kod banaka.

„Za naše prostore, dakle ne samo za Srbiju, već i za čitav region gde finansijska tržišta još uvek nisu dovoljno razvijena, ovakvi projekti i investicije su odlična alternativa tradicionalnim načinima investiranja i finansiranja“, zakključio je direktor kompanije Treesury.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.