Cement iz spaljenog otpada

Stručnjaci kažu da su koristi od spaljivanje otpada u cementarama višestruke. Osim što se znatno smanjuje količina otpada koja bi završila na deponijama, i emisija štetnih gasova koji dospevaju u atmosferu znatno je niža nego kad se kao gorivo koriste ugalj ili nafta, a manje se troše neobnovljivi prirodni resursi. Naravno, preduslov je da se koriste najnovija tehnološka sredstva i filteri, kako bi čitav proces bio bezbedan po životnu sredinu. Kakva je situaciji sa srpskim cementarama koje su, kroz proces privatizacije dobile nove vlasnike, ali i nove standarde poslovanja.

Prvi korak u tom pravcu načinjen je u decembru prošle godine kada je sa predstavnicima Cementne industrije Srbije (CIS) potpisan Memorandum o razumevanju, čime je domaćim cementarama omogućeno da kao alternativni energent godišnje iskoriste oko 25.000 tona automobilskih i traktorskih guma, zatim oko 350.000 tona produktnih materija iz Sartida, kao i znatne količine otpada mesne industrije. Miladin Avramov, državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, kaže da domaća cementna industrija raspolaže velikim potencijalom za spaljivanje otpada, koji u našoj zemlji uglavnom završava na divljim deponijama.

– U Srbiji postoje velike količine „nezbrinutog“ otpada koji se, iz dana u dan, uvećava. Imajući u vidu veliki potencijal cementne industrije, koji nije iskorišćen, odlučili smo da potpišemo Memorandum sa CIS-om. Memorandum sadrži Akcioni plan koji smo bili dužni da sprovedemo u roku od godinu dana, a kojim je predviđeno donošenje propisa, ali i utvrđene obaveze cementne industrije. Postoji obostrani interes države i cementara da se deo otpada, pre svega industrijskog, ali i komunalnog, na pravi način zbrine. To znači da sve ono što ne može da se reciklira i koristi kao sekundarna sirovina, treba da bude spaljeno, dok bi ono što ne može da se spali, trebalo da bude odloženo na deponijama – rekao je Avramov.

On ističe da je proces spaljivanja potpuno bezbedan po životnu sredinu i da emisija štetnih gasova ne premašuje granične vrednosti. Prema njegovim rečima, cementare su obavezne da vrše stalni monitoring, a tu su i redovne i vanredne kontrole republičkih inspektora za zaštitu životne sredine. Avramov podseća da je svaki drugi oblik spaljivanja otpada veoma skup i da su zbog toga cementare najbolje rešenje.

Od tri cementare, koliko ih ima u Srbiji, Holcim je prva koja uveliko koristi alternativne sirovine. Ta cementara, od 2006. godine, ima dozvolu za upotrebu otpadnih guma kao alternativnog goriva, dok bi upotreba čvrstih obnovljivih goriva trebalo da startuje u drugoj polovini 2010. godine. Plan kompanije je da do 2013. godine trećinu svojih energetskih potreba podmiruje iz alternativnih izvora – delom iz otpadnih guma, a delom iz čvrstih obnovljivih goriva. Posao upravljanja otpadom poveren je Ekoreku, Holcimovoj ćerki-firmi. U centralnoj i istočnoj Evropi, Ekorek snabdeva osam Holcimovih cementara otpadom koji prethodno prerađuje na pet platformi u regionu.

Aleksandar Trnjaković, direktor Ekorek Srbija, podseća da ta kompanija posluje na tržištu Srbije tri godine. „Zakon o upravljanju otpadom, koji je usvojen ove godine, otvara mogućnost cementarama da, uz odgovarajuće dozvole i studiju uticaja na životnu sredinu, krenu sa upotrebom alternativnih sirovina. Procenjuje se da bi Holcim u narednih pet godina mogao da dostigne kapacitet od 20.000 do 30.000 tona spaljenog otpada godišnje, Lafarž isto toliko, dok bi Titan mogao da spali od 10.000 do 15.000 tona“, ističe Trnjaković.

Na osnovu odobrenja Ministarstva životne sredine, beočinska cementara Lafarž počela je prošle godine sa spaljivanjem otpadnih guma, dok se trenutno radi studija uticaja na životnu sredinu za korišćenje biomase. U ovoj cementari naglašavaju da im je dobijanje dozvole za upotrebu čvrstog komunalnog i industrijskog otpada prioritet u narednom periodu. Titan u Kosjeriću jedina je cementara u Srbiji koja još nije dobila dozvolu za spaljivanje bilo koje vrste otpada. Inače, poput ostalih postrojenja koja predstavljaju potencijalnog zagađivača životne sredine, cementare su dužne da do 2015. godine pribave integrisanu dozvolu za rad. U praksi, to znači da njihov rad, kao i emisija zagađujućih materija, treba da budu usklađeni sa propisima EU. U Ministarstvu životne sredine kažu za Danas da su upravo cementare prve krenule u proces pribavljanja dozvole i usklađivanja svog rada sa evropskim standardima.