Čemu će služiti novi fond NBS za restrukturiranje?

Slično se desilo i u Srbiji, samo nekoliko godina kasnije. Više od milijardu evra budžetskog novca utrošeno je kako bi se sanirali troškovi nastali lokalnom bahatošću. Na oko uspešne i stabilne banke, poput Privredne banke Beograd ili Agrobanke, takoreći preko noći došle su na ivicu ambisa.

Razlog je u suštini isti. Odgovorni u banci kreditirali su u našem slučaju, bez pravog pokrića, privredne poduhvate tada uspešnih i politički zaštićenih tajkuna. Ishod je oduzimanje licenci nekoliko banaka, sudski procesi koji ni danas nisu do kraja rasčivijani i više od milijardu evra štete za nedužne poreske obveznike.

U toj aferi, ispostaviće se i da je „novačnik“ Agencije za osiguranje depozita koja je trebalo da sanira nastalu štetu prazan. I da nema novca ni da nadoknadi osigurane, a kamoli neosigurane štedne uloge privrede i stanovništva. Ceh će zato platiti poreski obveznici.

Da li se ovaj novi Fond za restrukturiranje banaka osniva zato što nam se smeši neka slična situacija? Nije tajna da državna banka u Srbiji sve više i snažnije učestvuje u finansiranju velikih kapitalnih projekata.

U Narodnoj banci Srbije tvrde ne. Banke u Srbiji su „stabilne, visoko likvidne, visoko kapitalizovane i otporne na brojne šokove“, kažu, između ostalog, u odgovorima za Forbes Srbija.

Isto nam kažu i upućeni bankari i dobro obavešteni izvori.

Forbes Srbija istraživao je, ako ne za to, čemu bi onda mogao da služi taj Fond? I kako banke u Srbiji gledaju na činjenicu da će morati da izdvajaju novac za finansiranje?

Naime, Izvršni odbor NBS doneo je 12. januara ove godine odluku, odmah objavljenu i u Službenom glasniku, da se osniva Fond za restrukturiranje banaka.

Fond, piše u Odluci, neće imati svojstvo pravnog lica. Njime će upravljati NBS, ali će se imovina i obaveze Fonda voditi odvojeno od imovine i obaveza NBS.

„Unutrašnjim aktom NBS bliže će se uređivati organizacija Fonda, upravljanje tim Fondom i druga pitanja značajna za njegov položaj“, piše u Odluci.

U NBS na pitanja Forbes Srbija odgovaraju da je to „korak dalje u procesu usaglašavanja sa regulativom EU, te da njegovo osnivanje predstavlja deo preventivnih aktivnosti centralnih banaka u cilju jačanja mehanizama za brzu, pravovremenu i adekvatnu reakciju u vanrednim uslovima“, odgovaraju u NBS.

Oni kažu da su prilikom uspostavljanja Fonda „pažljivo analizirali primere fondova koji su uspostavljeni u članicama EU, a posebno Jedinstvenog fonda za restrukturiranje koji je 2016. obrazovan za potrebe restrukturiranja banaka iz država članica evrozone“.

Činjenica je, međutim, da NBS sa osnivanjem ovog fonda kasni celu jednu deceniju. Single Resolution Fund osnovan je pre tačno 10 godina i tačno je da služi za vanredne situacije u vreme finansijske krize. Koristi se nakon što se u takvim situacijama iscrpe druge mogućnosti, odnosno uključivanje akcionara i poverilaca u snošenju gubitaka.

U odluci NBS, ovog dela, međutim, nema. Doduše, u njoj stoji da će se unutrašnjim aktom bliže odrediti funkcionisanje Fonda, ali u NBS nisu nam precizno odgovorili šta piše u tom unutrašnjem aktu.

„To je detaljno uređeno Zakonom o bankama, Odlukom o utvrđivanju i prikupljanju doprinosa i Odlukom o obrazovanju Fonda. Pojedini elementi poput organizacije uređeni su unutrašnjim aktima NBS“, kažu u NBS. Oni dodaju da će NBS upravljati Fondom i da on neće imati organe.

Drugim rečima, Fondom će na direktan način upravljati NBS, odnosno njeni organi. Ali, sa druge strane, ona neće odgovarati za obaveze Fonda, niti može finansirati ovaj Fond.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Forbes Srbija.