Zašto bi vest da je cena zlata prvi put premašila granicu od 5.000 dolara po unci trebalo sve da nas zabrine

Cena zlata dostigla je ovih dana istorijski maksimum i prvi put premašila granicu od 5.000 dolara po unci. Rast traje već godinama, a u poslednje dve godine cena zlata porasla je za oko 3.000 dolara.

Prema javnodostupnim podacima o kretanju cena zlata, u januaru 2024. godine, njegova cena kretala se oko 2.000 dolara po unci, što znači da je cena za dve godine više nego udvostručena.

Ovakav skok zlata predstavlja jasan signal duboke neizvesnosti na globalnim tržištima. Na njega su uticali ratovi, carine koje su SAD uvodile brojnim zemljama širom sveta, ali i slabljenje vrednosti američkog dolara.

Kupovina zlata se doživljava kao najsigurniji način zaštite kapitala  tokom velikih kriza. Upravo zbog toga ove rekordne cene zlata sve više deluju kao upozorenje.

Glavni broker u Momentum Securities Nenad Gujaničić za Danas objašnjava da zlato predstavlja investicionu alternativu, koja ulagačima nudi sigurnost u uslovima povišene neizvesnosti na tržištu – bilo da su u pitanju inflacija, geopolitičke prilike, ratovi…

„Glavni razlog poslednjeg snažnog ciklusa rasta zlata su visoka inflacija koja je ubrzana 2022. godine i dostigla vrhunac sredinom 2023. godine, te prilično nestabilne geopolitičke prilike koje su kulminirale sa novim Trampovim mandatom“, ukazuje on.

Kako dodaje, ovaj poslednji faktor je ključni činilac rasta cene zlata u poslednjih godinu dana, zajedno sa nestabilnim javnim finansijama SAD koje su se, tvrdi, prilično otrgle kontroli.

„Trampov način vođenja spoljne politike je znatno povećao neizvesnost u globalnim prilikama pa je dosta zemalja intenziviralo kupovinu zlata kao dela deviznih rezervi. Slučajevi poput izricanja drakonskih carina, Venecuele i Grenlanda su raspirili strahove da su opasnosti na globalnom nivou znatno povišene pa je jedna od posledica i ovakvo kretanje cene zlata, ali i drugih plemenitih metala“, pojašnjava Gujaničić.

Aktuelno kretanje cene zlata, prema njegovim rečima, ukazuje na izuzetno nizak nivo poštovanja međudržavnih odnosa i obesmišljavanje nadnacionalnih tela, ali i manju disciplinu glavnih svetskih monetarnih vlasti, odnosno povećan obim „štampanja“ para nakon izbijanja pandemije.

Da li će se ovaj trend nastaviti, kako kaže, zavisi od postojanosti ovih faktora koji su doveli do velikog rasta.

„Ako se nastave, nema smetnje da zlato nastavi rast, nevezano koliko je već skočilo pre toga. S druge strane, izvesna normalizacija geopolitičkih prilika i zauzdavanje monetarnih vlasti mogla bi voditi i velikoj korekciji cene kada bi se to desilo“, objašnjava naš sagovornik.

Gujaničić naglašava da je cena zlata samo ogledalo onoga što se dešava.

„Dakle, ovoliki rast cene zlata ukazuje na izvesna privredna i društvena kretanja koja nisu dobra, te da bi bilo poželjno da se promeni politika glavnih globalnih činilaca kako bi se stvari vratile u normalu“, poručuje on.

Bankarski savetnik Vladimir Vasić za naš portal navodi da rast cene zlata ima nekoliko dubinskih, strukturnih uzroka.

„Generalno, zlato uvek jača u uslovima neizvesnosti kada rastu geopolitički rizici, kada postoji nestabilnost na finansijskim tržištima, kada slabi poverenje u valute i kada investitori traže sigurnu imovinu koja čuva vrednost. Zlato je vekovima prepoznato kao ‘sigurna luka’ i prirodna zaštita od sistemskih rizika“, pojašnjava.

U aktuelnim okolnostima, kako kaže, rast je rezultat kombinacije više faktora.

„Rezultat je globalne političke nestabilnosti, poremećaja u međunarodnim odnosima, monetarne neizvesnosti, povećane kupovine zlata od strane centralnih banaka i slabljenja poverenja u klasične finansijske instrumente. Kada se spoje geopolitički rizici, neizvesna monetarna politika i rastući strah investitora od sistemskih šokova zlato prirodno postaje glavna destinacija kapitala“, ukazuje Vasić.

Ovako strmoglav rast cene zlata u poslednjim godinama, prema njegovim rečima, šalje vrlo jasnu poruku – tržišta su u režimu opreza.

„To znači da investitori više ne traže maksimalni prinos, već očuvanje vrednosti. Zlato u tom kontekstu nije spekulativna investicija, već instrument zaštite. Ovakav rast ukazuje na gubitak poverenja u stabilnost globalnog finansijskog sistema i na percepciju da su rizici dugoročno veći nego ranije“, navodi naš sagovornik.

Da li će se trend rasta cena nastaviti zavisi, pre svega, od globalnih okolnosti, naglašava Vasić.

„Ako se zadrže geopolitičke tenzije, neizvesnost monetarne politike, nestabilnost valuta i pojačana kupovina zlata od strane centralnih banaka trend rasta može se nastaviti. Ukoliko dođe do stabilizacije međunarodnih odnosa, jačanja poverenja u finansijska tržišta i jasnije monetarne politike, moguće je i smirivanje rasta ili korekcija cena. Drugim rečima, rast nije automatski, ali je logična posledica sveta koji je u stanju trajne neizvesnosti“, objašnjava.

Vasić dodaje da visoke cene zlata sa sobom nose i šire posledice.

„One utiču na promenu investicionih strategija, povećavaju značaj zlata u rezervama centralnih banaka, menjaju strukturu globalnih rezervi i šalju snažan signal tržištima da postoji sistemski rizik. Psihološki efekat je, takođe, snažan – rekordne cene dodatno podstiču tražnju, jer jačaju percepciju da je zlato ‘sigurna tačka’ u nestabilnom svetu“, napominje on.

Kako sumira, rekordna cena zlata nije samo ekonomski podatak, ona je odraz globalnog straha, neizvesnosti i potrebe za sigurnošću.

„To je poruka tržišta da kapital danas traži zaštitu, a ne rizik“, zaključuje Vasić.