Crno tržište „proguta“ oko četiri milijarde cigareta

U Ministarstvu finansija ne slažu se s tom konstatacijom i kažu da je udeo nelegalnog tržišta cigareta „na neznatnom nivou i da se ne zapaža trend rasta“. Slična je situacija i sa nelegalnim tržištem duvana i rezanog duvana. Uz opasku da je Vlada odlučna i spremna de se kontinuirano bori protiv nelegalne proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, u pisanom odgovoru, dostavljenom Danasu, navodi se podatak da je u prvom polugodištu 2014. zaplenjeno oko 16 tona duvana i rezanog duvana, što je za pet tona više od ukupne zaplene (11 tona) realizovane u 2013. godini. „Carinska služba Srbije raspolaže sa 10 mobilnih skenera koji su raspoređeni na najfrekventnijim graničnim prelazima ili, po potrebi, na rizičnim putnim pravcima u unutrašnjosti zemlje. Carinici su opremljeni i fiber optikom, busterima, a mobilni timovi redovno sprovode dubinske kontrole koje podrazumevaju naknadni pregled robe u trenutku kada je ona već prošla granični prelaz. Timovi koriste specijalno obeležena vozila sa signalizacijom koja stavlja do znanja da je u pitanju vanredna carinska kontrola i za sada se tom metodom postižu izuzetni rezultati“, ističe se u odgovoru Ministarstva finansija.

Ono što je, međutim, nesporno jeste činjenica da je ponuda cigareta koje se mogu kupiti „ispod žita“, i bez akciznih markica, veoma bogata – od najtraženijeg „ronhila“ do tzv. ženskih – slim cigareta, a cene se kreću od 130 dinara, koliko košta „trokadero“, do 200 dinara (cigarete srednje klase). Dobro se prodaju i „prestiž“, „merilin“, „marble“… Većinu ovih cigareta teško je pronaći na kioscima, ili na drugim prodajnim mestima, dok se one, poput „ronhila“, jeftinije i do dvadeset odsto nego u trgovinskim radnjama. Ilustracije radi, cena švercovanog „ronhila“ kreće se oko 160 dinara, dok u prodavnicama košta oko 200 dinara. Na tezgama se može naći i rezani duvan, po ceni od 150 do 200 dinara za 100 grama – toliko košta najkvalitetnija „virdžinija“. Ali, ako je za utehu, nijedna država u regionu jugoistočne Evrope nije efikasna u rešavanju tog problema. Mato Zadro, predsednik Uprave TDR-a, tvrdi da u Hrvatskoj neoporezivi deo potrošnje cigareta iznosi 27 odsto.

– Treba podsetiti da taj segment ne čine samo ilegalni vidovi već i prekogranična kupovina, koja posebno dolazi do izražaja u pograničnim područjima. Drugi segment je klasični šverc gde se organizovanim švercerskim kanalima cigarete prebacuju iz zemalja sa nižim poreskim opterećenjem na tržišta gde su poreske stope više. I najzad, tu je i rezani duvan. Problem je što veći deo prometa tog duvana ostaje neoporezovan i što je tu prisutan trend rasta. Taj trend je naročito izražen u BiH, gde je doskora poresko opterećenje na duvan, posmatrano u odnosu na cigarete, bilo nisko. Ali, pošto je ta država značajno podigla porez na rezani duvan, procenjujemo da će procenat neoporezivog dela i u BiH dostići isti nivo kao i u Srbiji i Hrvatskoj – ističe Zadro.

Podaci, koji su se mogli čuti na već tradicionalnoj konferenciji za novinare iz jugoistočne Evrope, održanoj u Tvornici duhana Rovinj, ukazuju na to da su ekonomska kriza i pad kupovne moći u prethodnih pet godina smanjili obim legalnog tržišta cigareta u ovom regionu za čak 24 odsto. Konstatovano je, takođe, da se zbog rastućeg poreskog pritiska, velike promene događaju i u strukturi potrošnje. To praktično znači da potrošači u sve većem broju prelaze na rezani duvan, čiji je udeo u ukupnoj potrošnji drastično porastao – u BiH premašuje 20 odsto, u Hrvatskoj se kreće oko 14 odsto, dok je u Srbiji iznad osam odsto. U Crnoj Gori je udeo rezanog duvana povećan za pet, a na Kosovu – čak 10 puta.

Prema oceni analitičara, previsoka poreska opterećenja pogoduju razvoju sivog tržišta. S tim zapažanjem slaže se i Mato Zadro, koji ističe da vlade zemalja u regionu pokušavaju da reše problem budžetskih deficita podizanjem poreskih stopa na cigarete. „Zbog takvog pristupa Hrvatska se 2013. godine suočila sa realnošću da su ukupni prihodi od poreza na cigarete prestali da rastu. Drugim rečima nominalno povećanje akciza nije kompenzovalo pad volumena“, komentariše Zadro i dodaje da Makedonija ima „najnežniju“ akciznu politiku pa je, shodno tome, i crno tržište u toj državi najmanje razvijeno.

U Ministarstvu finansija podsećaju da Srbija, u procesu približavanja Evropskoj uniji, ima obavezu da svoju akciznu politiku prilagodi EU standardima. Ukazuju i na podatke za prvu polovinu 2014. godine, prema kojima su se, od 2012. godine, obim i vrednost legalnog tržišta duvanskih proizvoda smanjili za oko 40 odsto. „Na nivo prodaje cigareta uticala je visina maloprodajnih cena, smanjena kupovna moć stanovništva, prelazak na druge proizvode za pušenje (elektronske cigarete) kao i mere primene propisa iz oblasti kontrole duvana. Zapažen je i smanjen odliv cigareta iz Srbije ka zemljama EU, usled pooštrene carinske kontrole. Iskustva drugih zemalja, u procesu pristupanja EU, takođe beleže slične pojave destabilizacije tržišta duvana i duvanskih proizvoda, uključujući i sivo tržište“, ističu u Ministarstvu finansija Srbije.

I najzad, biće zanimljivo pratiti kako će se na tržišna kretanja u Srbiji odraziti primena Protokola o povlašćenom uvozu cigareta iz EU, kojim je utvrđena kvota od 1.620 tona. Prema oceni predstavnika TDR-a, izvoznici cigareta iz EU neće se na srpskom tržištu takmičiti pod istim uslovima kao i domaći proizvođači s obzirom na nivo opterećenja od 15 odsto. TDR je, inače, jedan od vodećih regionalnih proizvođača cigareta, koji je prošle godine prodao više od 9,5 milijardi cigareta, pri čemu je 64,5 posto ostvareno u izvozu. Na tržište Srbije ta kompanija je plasirala 1,2 milijarde komada cigareta i ostvarila rast tržišnog udela od 9,6 odsto. Taj trend nastavljen je i u 2014. godini – tržišni udeo premašio je 10,1 odsto, što je najviše od dolaska TDR-a na srpsko tržište.

Akcize i legalna potrošnja

– Aktuelna akcizna politika u Srbiji ne favorizuje rezani duvan. To praktično znači da je akciza na rezani duvan u srazmeri sa minimalnom akcizom na cigarete i u ovom trenutku iznosi 60 odsto minimalne akcize na cigarete. U narednoj godini taj udeo će dostići nivo od 65 odsto, a 2016. godine 70 odsto akcize na cigarete. To bi trebalo da destimuliše prodaju rezanog duvana. Mislim da vlade država u okruženju postaju svesne činjenice da previsoko poresko opterećenje i podizanja akciza dovode do značajnog smanjenja legalne potrošnje. Jer, činjenica je da takva politika ne snižava nivo potrošnje, već samo dolazi do preseljenja potrošnje cigareta sa legalnog na ilegalno tržište – tvrdi Mato Zadro, predsednik Uprave TDR-a.

Učinak tržišne inspekcije

U Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija saznali smo da je od februara 2013. do avgusta 2014. godine obavljeno više od 7.000 inspekcijskih kontrola prometa rezanog duvana i duvanskih proizvoda, kao i prateće opreme na pijacama i javnim površinama i da su u 1.210 slučaja konstatovane nepravilnosti. Oduzeto je 5.000 kilograma rezanog duvana, 8.750 pakovanja cigaret papira, 276 mašinica za uvijanje i 62.400 paklica cigareta. Protiv lica koja su neovlašćeno obavljala promet rezanog duvana i cigareta podnete su prekršajne prijave (predviđene kazne za taj prekršaj kreću se od 50.000 do 150.000 dinara). Pod lupom inspekcije našla se i elektronska trgovina rezanim duvanom. Kontrolisano je šest domena na kojima se oglašavala prodaja duvana i ugašeno je 76 oglasa.