Da li se „motači kablova“ sele iz Srbije u Severnu Afriku?

Autokomponentaši koji rade u Srbiji prošle godine su imali pad prihoda, što se odrazilo i na smanjenje broja zaposlenih.

Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je na skupu „Stanje i perspektive auto-industrije, s posebnim osvrtom na nemačku auto-industriju i posledice za zaposlene u sektoru dobavljača auto-industrije Srbije“ u organizaciji UGS Nezavisnost ocenio da u narednih pet do šest godina poslova u oblasti električnih kablova u Srbiji najverovatnije neće biti.

„Zato što je Severna Afrika sada aktuelna zbog niže cene rada“, rekao je Marković.

Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS Nezavisnost ističe da najava da će doći do preseljenja proizvodnje kablova iz Srbije u zemlje Severne Afrike je posledica krize automobilske industrije na globalnom nivou, te se to odražava i na fabrike koje posluju u našoj zemlji, jer su one komponentaši u lancu snabdevanja velikih automobilskih centara.

„Na taj način vlasnici kapitala pokušavaju da maksimalno smanje troškove proizvodnje. Iako su ta radna mesta trenutno nisko plaćena, očigledna je želja pojedinih poslodavaca da zaposleni rade volonterski, ne pitajući se kako će preživeti i prehraniti svoje porodice. O strategiji subvencija stranim firmama za zapošljavanje možemo diskutovati i govoriti o pozitivnim  i negativnim efektima, ali ono što je sigurno bilo potrebno, a na žalost je izostalo, jeste nacionalna strategija razvoja i podsticaja domaćih firmi i stvaranje novih radnih mesta, kako biste razvijenom diverzifikacijom imali alternativu u slučajevima kao što je ovaj. Kako, ne retko, strateška promišljanja na nacionalnom  nivou izostaju, nije čudo što ih ni po ovom pitanju nije bilo, a na taj način bi se predupredila mogućnosti pojave radnika za čijim je radom prestala potreba i ne biste imali npr. stotine novonezaposlenih radnika, bez alternative za nova zaposlenja, u  ne baš tako razvijenim mestima i opštinama poput, Malošišta ili Doljevca“, ocenjuje Miljković.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) takođe očekuje da će se fabrike koje zapošljavaju ljude u tim oblastima sa niskododatom vrednošću otići čim nađu drugde jeftiniju radnu snagu.

„Nažalost to će se desiti. ASNS je od prvog trena govorila da, pošto su dovođeni takvi poslodavci koji će kada prestanu subvencije i kada radnici dignu glas da neće da rade za siću, otići negde gde je radna snaga jeftinija i gde će dobiti nove subvencije. Kada su ti investitori dolazili nismo imali ništa protiv, jer tada su ljudi zapošljavani i dizan je standard. Ali govorili smo i da nam trebaju domaća preduzeća koja neće nigde otići“, ukazuje ona.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra ipak da Srbija kao lokacija autokomponentaša, pre svega iz Nemačke, i dalje ima prednosti zbog kojih su i došli ovde.

„Možda bi i mogli da odu, ali teško. Sve što se zstavranjea autoindustriju proizvodi, proizvodi se pre svega za nemačku industriju. Nije Nemačka slučajno izabrala Srbiju. Kod nas imaju jeftiniju radnu snagu, jeftinu energiju, podsticaje… To je dugoročni aranžman za njihove proizvođače. Da su hteli u Severnu Afriku otišli bi tamo pre 10 godina, ali nisu i to zbog razloga zbog kojih Afrika nije Srbija. Ne mislim da će autokomponentaši u većem broju ići bilo gde iz Srbije“, zaključuje on.