Trampov povratak na svetsku scenu: Forum u Davosu u znaku globalnih sukoba i slabog privrednog rasta

Skoro tri hiljade ličnosti iz sveta politike, biznisa i civilnog društva razmotriće ključne globalne i regionalne izazove uključujući stimulisanje rasta radi poboljšanja životnog standarda, ali i razmotriti kako reagovati na geopolitičke šokove i akcenat staviti na upravljanje pravednom inkluzivnom energetskom tranzicijom.

Prema rečima Borgea Brendea, predsednika Svetskog ekonomskog foruma (SEF), ovogodišnji sastanak u Davosu odvija se u najkomplikovanijim geopolitičkim okolnostima u poslednjih nekoliko decenija. Učesnici će raspravljati o razvoju situacije u Siriji, humanitarnoj krizi u Gazi i Jemenu, kao i potencijalnoj eskalaciji sukoba između Izraela i Irana.

Kako je najavljeno, biće prisutno preko 350 političara, uključujući 60 šefova država i vlada. Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Donald Tramp, obeležiće svoj povratak na svetsku scenu trećeg dana Svetskog ekonomskog foruma obraćanjem putem video-linka. Tramp će 20. januara po drugi put zvanično postati predsednik SAD, a njegova inauguracija će se poklopiti sa početkom 55. SEF-a.

Lideri širom sveta čekaju da čuju više o njegovoj politici, uključujući njegovo obećanje da će okončati rat u Ukrajini, prenosi Rojters.

Rič Leser, predsednik kompanije Boston konsalting grup (Boston Consulting Group), rekao je za Rojters da su poslovni lideri postali optimističniji u pogledu ekonomske situacije s obzirom na Trampova obećanja da će smanjiti regulativu, potencijalno smanjiti poreze i ublažiti ograničenja na spajanja i akvizicije između kompanija. Međutim, javlja se i zabrinutost zbog carina, deportacija, sve većeg budžetskog deficita i odnosa SAD i Kine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe će održati poseban govor na forumu i pritom odgovarati na pitanja učesnika.

Među liderima prisutnim u švajcarskom zimovalištu biće i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, potpredsednik Kine Ding Sjusijang, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pet tematskih celina

Kako je objavljeno na sajtu SEF-a, 55. po redu godišnji sastanak fokusiraće se na pet međusobno povezanih tematskih celina.

Tematska celina „Ponovna izgradnja poverenja“ (Rebuilding Trust) pozabaviće se podsticanjem globalne saradnje i otpornosti u sve podeljenijem svetu. Ovo se dešava kao posledica rastuće konkurencije između globalnih sila i pomeranja politike ka protekcionizmu, ostavljajući međunarodnu saradnju na klimavim nogama, što ometa svetsku trgovinu i investicije.

„Ponovno otkrivanje rasta“ (Reimagining Growth) će istražiti nove mogućnosti za ekonomski rast, sa posebnim fokusom na tehnološke inovacije, s obzirom da digitalna ekonomija već čini preko 15,5 odsto globalnog BDP-a. U suprotnom, ako ne bude promene smera svet bi mogao da nastavi u pravcu sporog rasta, rekordno visokih nivoa duga i iscrpljenim fiskalnim rezervama.

Blok „Ulaganje u ljude“ (Investing in People) razmatraće potrebu za razvojem radne snage, a među najvažnijim problemima su potreba za prekvalifikacijom radnika koji će odgovoriti na zahteve koji se javljaju otvaranjem radnih mesta u sektorima u nastajanju. I ovde je ključni aspekt tehnološki napredak, jer je skoro 40 odsto globalnog zapošljavanja povezano sa veštačkom inteligencijom, pri čemu se očekuje da će se njen uticaj odraziti na povećanje posla, više nego na automatizaciju postojećih zanimanja.

Kao i prethodnih godina, jedna od glavnih tema biće „Zaštita planete“ (Safeguarding the Planet). Fokus će biti na povećanju rešenja za obezbeđivanje pristupačnog, bezbednog i održivog snabdevanja energijom. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, tehnologija bi mogla da omogući oko 66 odsto globalnog smanjenja emisije ugljen-dioskida.

Peta tematska celina „Industrije u inteligentnom dobu“ (Industries in the Intelligent Age) će ispitati kako biznis može da se kreće u pravcu novih tehnologija poput veštačke inteligencije, kvantnog računarstva, robotike i automatizacije, a koje takođe povećavaju tražnju za energijom.

Glavni globalni i ekonomski rizici

Svake godine SEF sprovodi istraživanje o globalnim rizicima, a koje podrazumeva da su eksperti anketirani o stanju koje bi negativno uticalo na značajan deo globalnog BDP-a, stanovništva ili prirodnih resursa.

Skoro svaki četvrti među više od 900 anketiranih ljudi iz biznis sveta, akademske zajednice i kreatora politike tvrdi da će međudržavni konflikti, ratovi i terorizam predstavljati najveću pretnju po ekonomski rast u naredne dve godine, pokazalo je poslednje istraživanje. Iz SEF-a poručuju da su oružani sukobi rizik koji je godinama zanemarivan, ali koji odražava trenutnu situaciju eskalacije geopolitičkih tenzija u svetu.

Porast dezinformacija usled naglog napretka veštačke inteligencije naveden je kao jedan od najvećih rizika drugu godinu za redom, dok ekološki problemi, poput ekstremnih klimatskih događaja, gubitka biodiverziteta i kolapsa ekosistema, dominiraju već nekoliko godina u ovom istraživanju.

Među kratkoročnim rizicima identifikovani su polarizacija društva, sajber špijunaža, zagađenje i nejednakost.

U poslednjem izveštaju SEF-a u kojem su anketirani vodeći svetski ekonomisti, većina njih (56 odsto) očekuje da će globalni ekonomski rast oslabiti u 2025. godini, a njih 74 odsto smatra da će u Evropi ove godine biti zabeležen slab ili veoma slab ekonomski rast.

Predviđa se da će najsnažniji rast ostvariti američka privreda, kao i zemlje južne Azije, posebno Indija, dok će ekonomski rast Kine postepeno usporavati u narednim godinama.

Čak 94 odsto ekonomista smatra da će se trend podeljenosti svetske trgovine nastaviti, a kao glavni uticaj ističe se povećanje troškova za potrošače i preduzeća.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.