NIN: Delez će po isteku uredbe o ograničenju marži iz asortimana povući oko 50 odsto proizvoda pojedinih dobavljača

Prema pisanju nedeljnika, ta odluka, koja je po svemu sudeći deo strategije tog trgovinskog lanca kako bi se prilagodio novim uslovima na tržištu i predstojećim zakonskim izmenama u oblasti trgovine, prilično je uznemirila domaće dobavljače.

„Delez je obavestio jedan broj proizvođača i distributera da iz asortimana izbacuje oko 50 odsto njihovih proizvoda, ali, sa druge strane, iako im time udara na egzistenciju, svejedno je od njih zatražio da mu ponude najbolju prodajnu cenu na tržištu. Izgovor im je da im se ne isplati da u ponudi imaju tako šaren asortiman“, navodi izvor NIN upućen u odnose kompanije i dobavljača.

On dodaje da su dobavljači revoltirani zbog takve odluke najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji i od Vlade Srbije traže da produži trajanje Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe koja je stupila na snagu 1. septembra 2025, sve dok ne bude usvojen i dok na snagu ne stupi najavljeni zakon o nepoštenim trgovačkim praksama i time spreči trajne posledice na domaću privredu.

Kako NIN saznaje, Delez od svojih dobavljača traži „najbolju neto cenu“, odnosno najnižu nabavnu cenu koju su spremni da ponude, kako bi obezbedio konkurentnost i očuvao profit u uslovima ograničenih marži. Takav zahtev u uslovima kada im se smanjuje broj naručenih artikala dobavljači vide kao dodatni atak na njihovu egzistenciju.

Državna ograničenja cena, uvedena sa namerom da zaštite potrošače, stvorila su dodatne pritiske na marže trgovaca koji sada traže načine da uštede spajanjem i redukcijom asortimana na artikle sa najbržim obrtom i najvećom isplativošću. Za Delez to je racionalizacija poslovanja, a za dobavljače gubitak polovine polica i pad obima prodaje.

Nedeljnik dodaje da u pozadini svega stoji i dugogodišnja praksa ugovornih odnosa u kojima neki veliki trgovci od dobavljača očekuju finansijsko učešće u otvaranju ili renoviranju radnji, kao i u promotivnim aktivnostima, čime se deo njihovih troškova prenosi na proizvodna preduzeća.

Sagovornik NIN ističe da je Delez poslovnu 2025. godinu opet završio kao pojedinačno najveći lanac sa tržišnim učešćem od 14,9 odsto, a nekim dobavljačima omogućava i više od 20 odsto prometa što, kako tvrdi, jasno ukazuje koliko su oni ugroženi odlukom te kompanije.

„Ovo je veliki udar pre svega na srpsku prehrambeno-prerađivačku granu privrede jer ostaju neuposleni kapaciteti, tu su i pitanje isplate i otpuštanje radnika. Ne zna se dalja sudbina proizvođača i distributera, jer trgovac koristi period između prestanka uredbe i dana stupanja na snagu zakona o nepoštenim trgovačkim praksama jer ovim ucenjivanjem čini pravu komercijalnu odmazdu, a koja će biti zabranjena od dana stupanja na snagu novog zakona“, ističe izvor NIN.