„Ispada da smo zaklali vepra za jednu pljeskavicu“: Delez tužio Srbiju zbog ograničenja marži, stručnjaci ukazuju na brojne propuste

Priča oko uredbe koju je Vlada Srbije donela sa ciljem da ograniči marže trgovinskih lanaca dobila je novi zaplet.

Kompanija „Ahold Delez“ (Ahold Delhaize), čiji ogranak „Delez Srbija“ (Delhaize Serbia) posluje kod nas odlučila je da tuži Srbiju pred međunarodnim sudom.

Kako je kompanija sama potvrdila, pokrenula je arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) kako bi zaštitila svoja prava iz Bilateralnog ugovora o zaštiti investicija između Holandije i Srbije, a u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije uvela u septembru prošle godine.

„Ova iznenadna i presedanska intervencija države na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija. Naša kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok su samo četiri meseca primene Uredbe u 2025. godini dovela do značajnih gubitaka“, naveli su u saopštenju.

Kako bi nastavila poslovanje, kompanija je do sada bila prinuđena da donese tešku odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustavi investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji, ukazali su.

Delez je poručio da je odluka o pokretanju arbitraže usledila nakon višemesečnih intenzivnih napora da se sa srpskim vlastima vodi konstruktivan dijalog u cilju pronalaženja uravnoteženih rešenja, koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog okruženja u Srbiji.

„Uprkos tim naporima, rešenje nije postignuto. Kao rezultat toga, Delez je pokrenuo arbitražni postupak, s obzirom na to da njegov lokalni brend Delez Srbija i dalje posluje u uslovima gubitaka koji značajno utiču na mogućnost održivog poslovanja i umanjuju vrednost investicije u Srbiji“, napomenuli su.

Iz kompanije su podsetili i da Delez Srbija posluje u Srbiji već 25 godina, izgradivši mrežu od 547 prodavnica širom zemlje i zapošljavajući više od 11.000 ljudi, čime se svrstava među najveće privatne poslodavce u Srbiji. Dodali su i da je tokom poslednjih deset godina, kompanija uložila 536 miliona evra u Srbiju.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva smatra da ovo „nije borba za pravdu, već borba za profit“.

„Ja ovu tužbu Deleza protiv države vidim kao tužbu protiv građana Srbije. Ako je cilj te uredbe bio da koliko-toliko pomogne potrošačima ograničenjem marži, te da se Delez koji je maržirao robu sa 46 odsto dovede na to da im maksimalna marža bude 20 odsto, sa kojom verujem opet mogu da budu profitabilni, onda je ova tužba protiv građana Srbije“, ukazuje on.

Čak i ako dobiju ovaj spor i država bude obavezna da plati, kako navodi, to će opet na neki način plaćati građani Srbije.

„Tužba pokazuje da Delez ne želi da se odrekne dela profita na koji su navikli, a to je profit iz 2023. i 2024. godine gde su imali po 65 miliona evra čistog profita na kraju godine, znači 130 miliona za dve godine. Prošle godine su osam meseci radili sa maržama koje su oni formirali kako su hteli, a četiri sa ograničenim maržama i tokom ta četiri meseca su kukali kako imaju gubitke i kako moraju da zatvaraju radnje i otpuštaju radnike“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, da li su završili godinu sa gubicima videće se kada izađu bilansi.

„Prilično sam siguran da su opet profitabilni, samo nisu onoliko kao ranije, nego manje. Sve to vidim samo kroz lični interes menadžera u kompaniji koji imaju neki biznis plan koji žele da ostvare da bi oni dobili bonuse, a ostvaruju ga tako što deru sa cenama celu Srbiju. I naravno interse kompanije Delez, koja je došla tu da zaradi i hoće da zaradi što više, to je iz tog ugla legitimno ponašanje, ali je legitimno onda i da potrošači uzvrate bojkotom i da ne kupuju kod njih“, poručuje Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, država je i pre mnogo pre donošenja Uredbe propustila da Delez i druge trgovce kažnjava.

„Mogla je da ih kazni za neke stvari koje su bile evidentene – muvanje sa cenama, lažne akcije, jedna cena na kasi, a druga na raftu, muvanje sa isteklim rokovima i slično. Tu je država mogla da naplati lep novac da je htela“, smatra on.

Takođe, kako dodaje, mogla je da pomogne da dođe još neka konkurencija ili da pomogne nekom domaćem lancu da se probije na tržištu.

Gavrilović podseća da je Efektiva prošle godine u ovo vreme pozvala ljude na prvi bojkot, pa posle i na ostale.

„Potrošači su tada u našoj anketi rekli da je Delez najveći krivac za visoke cene. I sada ponovo Delez gura prst u oko građanima Srbije i zato smo reagovali i pozvali na novi bojkot. Ovaj poziv je način da građani uzvrate i da se nastavi borba za niže cene koja je započeta prošlogodišnjim bojkotima“, zaključuje on.

Pravnik Jovan Ristić, takođe, član Efektiva za Danas navodi još jedan propust.

„Imamo situaciju koja je prethodila svemu ovome, a to je da imamo Komisiju za zaštitu konkurencije (KZK) koja očigledno ne radi svoj posao“, naglašava on.

Da je KZK donela odluku u postupku protiv četiri trgovinska lanca koji je započet pre 16 meseci, kako tvrdi Ristić, ne bi ni bilo potrebe za Uredbom.

„Vlada ne bi ni morala da donosi nikakve uredbe, koje su i onako kilave i loše. KZK je povela postupak zbog povrede prava na konkurenciju protiv četiri trgovinska lanca, među kojima je bio i Delez. Međutim, 16 meseci kasnije, mi i dalje nemamo ni abera od KZK, a za to vreme je Vlada Srbije donela mere koje ne bi ni morala da donese da je KZK odradila svoj posao“, poručuje on.

Ristić smatra da KZK ne bi pokrenula postupak da nema osnovanih sumnji za to.

„Postupak je pokrenut jer su viđene određene cene i određena ponašanja u kretanju popusta, a to je nešto što smo i mi sami viđali. Umesto da dobijemo dogovor KZK, koja može da izrekne ozbiljnu kaznu prekršiocima zbog, ako se to utvrdi, dogovaranja cena na tržištu, odnosno restriktivnih sporazuma, došli smo na teren da uredbama donosimo neke kratkoročne mere“, objašnjava on.

Ristić naglašava da je ključno pitanje zašto naše institucije ne rade svoj posao.

S druge strane, ekonomista Dragovan Milićević podseća da je još pre primene uredbe naglasio da je moguće da pojedine kompanije tuže državu Srbiju.

„Postojala je opasnost da tužbe državu zbog nametanja uredbe koja je bila u suprotnosti sa Zakonom o trgovini i donesena u vremenu kada je praktično ugrozila poslovne planove kompanije, jer je osnovno pravilo da se u poslovnu godinu ulazi sa definisanim zakonskim odredbama koje tretiraju navedeno poslovanje“, objašnjava on.

Milićević ukazuje i da je teško proceniti da li je ili ne uredba bila uspešna.

„Političari će reći da jeste, potrošači da nisu osetili neku posebnu povoljnost, što je sušta istina“, poručuje naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, Delez može da tuži jer je kompanija koja pravi 100 milijardi evra prihoda.

„Zbog toga joj domaći politički moćnici ne mogu ništa, jer njihovo poslovanje u Srbiji je tek nešto oko 1,5 do dva odsto ukupnog prometa“, pojašnjava on.

Milićević veruje i da su ovu odluku zasnovali na čvrstim osnovama, jer bi se u suprotnom poslovno kompromitovali.

„Bojim se da će Srbija tu izvući deblji kraj. Ispada da smo zaklali vepra za jednu pljeskavicu“, upozorava on.

Ova situacija, kako god da se razvije, mogla bi da utiče i na poslovne odluke drugih trgovinskih lanaca, smatra Milićević.

„Sigurno da neće baš da pohitaju kod nas kada nemaju jasnu zakonsku regulativu i kada su podzakonski akti jači od zakona i kada se isti podzakonski akti donose iz političkih, a ne poslovnih interesa i interesa potrošača“, zaključuje.