Digitalizacijom do manjeg broja radnika u proizvodnji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U podtekstu ovog teksta pise: „Četvrta industrijska revolucija predstavlja proces potpune digitalizacije u tom sektoru. Ono što je važno naglasiti je da će se digitalizacija istovremeno uvoditi kako među industrijskim proizvođačima tako i među njihovim dobavljačima.“

   Po recima profesora Klausa Schwaba, osnivača i izvršnog predsednika Svetskog ekonomskog foruma (http://www.weforum.org/agenda/2016/01/who-s-coming-to-davos-2016), cetvrta industrijska revolucija se odnosi na spajanje tehnologija širom fizičkog, digitalnog i biološkog sveta koji stvara potpuno nove mogućnosti i dramatične uticaje na političke, društvene i ekonomske sisteme.

   U tekstu nemackog Saveznog ministarstva za ekonomske poslove (BMWi) – „Industrija 4.0: Digitalizacija ekonomije (http://www.bmwi.de/EN/Topics/Economy/Industrial-policy/industrie-4-0.html) stoji, izmedju svega ostalog: „‘Industrija 4.0’ definiše čitav životni vek proizvoda: od koncepta do razvoja, proizvodnje, korišćenja i održavanja – do reciklaže“.

   U sluzbenom tekstu Evropske komisije – „Cetvrta industrijska revolucija“ (https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/fourth-industrial-revolution) prva dva pasusa glase:

   „Termin ‘cetvrta industrijska revolucija’ se odnosi na tehnologije i koncepte organizacije lanca vrednosti. Evropska komisija, pod nadleznoošću komesara za digitalnu ekonomiju i društvo Gintera Etingera, razvija strategiju i akcioni plan za podršku digitalizacije evropske industrije.

   Ciljevi cetvrte industrijska revolucije su da utice na razlike između fizičke, digitalne i biološke sfere. Ona integrise kiber-fizičke sisteme i Internet stvari, velike podatke i računarstvo u oblaku, robotika, sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i aditivnoj proizvodnji. U poređenju sa prethodnim industrijskim revolucijama, četvrta se razvija eksponencijalnom, a ne linearnom brzinom.“

   Posto me prethodno navedeno i drugi povezani tekstovi nisu ubedili u mogucnost ostvaranja, u razumnom roku, sistema zasnovanih na vestackoj inteligenciji i cetvrte idustrijske revolucije uopste, mislim da je podrska digitalizaciji (evropske) industrije, ma sta ona tacno znacila, besmislena i da predstavlja, za sada – utopiju.

   Ipak, posto i sam smatram da ce rad ljudi u buducnosti zameniti rad masina, automata, kompjutera i robota, mislo sam da ce se akademik Caslav Ocic, s obzirom na nziv svoje besede „Kraj rada ili novo ropstvo?“, baviti pitanjem kraja rada ljudi, s jedne strane, i njihovim padom u „ropstvo“ inteligentnih mašina, s druge (videti, „Moja najdraža reč – moje ime“, „Politika“ od 12.05.2016).