Digitalna hartija

Ako ste posetili Amazon.com, najveću Internet prodavnica knjiga i brojnih drugih artikala, mogli ste da primetite, u sredini naslovne strane, na istaknutom mestu, predstavljanje prvog proizvoda ove poznate kompanije – namenskog čitača elektronskih knjiga (e-book) nazvanog Kindle. Ovaj uređaj je na američkom tržištu dostupan samo nekoliko nedelja i već je prodaja premašila kapacitet proizvodnje, pa novi korisnici moraju da se prijave na čekanje. Naravno, očekuje se skora pojava i na evropskim verzijama Amazonove Internet lokacije, a još nemamo informaciju kada, kako i da li će biti dostupan na našem tržištu.
Aparat je dimenzija male sveske (formata A5), sa ekranom koji zauzima najveći deo prednje strane, minijaturnom tastaturom u dnu i dodatnim tasterima za brzu i jednostavnu navigaciju kroz knjige i časopise u digitalnom formatu, ali i neke druge sadržaje. U memoriju staje nekoliko stotina knjiga, a moguće ju je proširiti memorijskim karticama čiji se kapacitet već sada meri gigabajtima. Na taj način će vaša omiljena literatura uvek biti dostupna, a postoji čak i opcija kupovine novih naslova direktnim povezivanjem na Internet. Mada se o modelu Amazon Kindle u svetu mnogo piše i govori, i to ne samo u stručnim časopisima, ovaj koncept uopšte nije nov. Gotovo deset godina traje razvoj sličnih uređaja od strane mnogih priznatih ali i potpuno novih kompanija. Modeli koji su se do sada pojavljivali nisu postigli značajan uspeh iz nekoliko razloga, ali su najvažniji svakako neudobnost dugotrajnog gledanja u klasičan ekran i relativno kratak vek baterije. Oba problema rešio je prošle godine Soni primenom takozvane e-ink tehnologije (e-mastilo), posebne vrste ekrana koji ne isijava svetlo i na kome slova izgledaju kao da su štampana na papiru. Pored toga, ova tehnologija koristi minimum energije za funkcionisanje, pa možete čitati satima i danima bez potrebe za dopunom baterije. Identičan displej koristi i Amazonovo „čedo“, tako da mu je Soni rider (sada već sa modelom druge generacije) ujedno i najveći konkurent. Oba uređaja podržavaju i nekoliko formata audio zapisa i omogućuju reprodukciju zvuka, budući da su u svetu odavno popularne audio knjige, kompletne ili sažete verzije najpoznatijih dela koje možete slušati dok ste u pokretu. Postoji čak i nekoliko projekata koji okupljaju dobrovoljce širom sveta koji žele da čitanjem i snimanjem učestvuju u stvaranju biblioteka audio knjiga, ali to je već posebna tema za neki od narednih članaka.
Naravno, elektronske knjige, najčešće u Adobe PDF formatu (ali i kao LIT, PDB, TXT, DOC i druge fajlove), možete čitati i na ekranu računara, za šta je posebno pogodna Tablet PC forma, kao i na mobilnim telefonima, smartphone i PDA uređajima, ručnim igračkim konzolama, pa čak i na nekim mp3 plejerima. U zavisnosti od veličine i kvaliteta ekrana ovo iskustvo može biti manje ili više prijatno, pogotovo kod stručnih knjiga i uputstava koja sadrže ilustracije, šeme, grafikone ili programski kod, ali već sada postoje mnogobrojni poklonici e-book izdanja. Za pronalaženje knjiga u elektronskom obliku zadužene su digitalne biblioteke, lokacije na Internetu na kojima možete besplatno preuzeti ili kupiti po pristupačnoj ceni gotovo sva izdanja koja su se ikada pojavila u štampi. Najpoznatija besplatna biblioteka svakako je Prodžekt Gutenberg (www.gutenberg.org) sa oko 20 000 naslova za koje više ne važe autorska prava. Na sreću, ovo je oblast u kojoj ne zaostajemo za razvijenim zemljama. Već neko vreme na adresi www.digital.nbs.bg.ac.yu postoji i razvija se Digitalna narodna biblioteka Srbije, sa izborom skeniranih i digitalizovanih knjiga, ćirilskih rukopisa (uključujući i Miroslavljevo jevanđelje), retkih izdanja, novina i časopisa, kartografske građe, fotodokumenata, muzikalija i drugih materijala. Rad na ovom projektu je i dalje u toku, a konačni cilj je kompletna digitalizacija biblioteke. Ukoliko imate potrebu i želju, možete i sami da kreirate elektronske knjige od svojih dokumenata i rukopisa, jer su alati za njihovu produkciju jednostavni za upotrebu i najčešće besplatni. Slično kao što Internet stranice i blogovi omogućuju bilo kome da se uz minimalna ulaganja obrati celom svetu i ponudi svoja iskustva, znanja i razmišljanja, tako i elektronske knjige otvaraju prostor za pristupačno izdavaštvo u kome svoje literarne kvalitete možete da stavite na probu.
Sasvim očekivano, mnogi će iskreni ljubitelji pisane reči zameriti kako ništa ne može da zameni efekat štampe na papiru, mirisa tek kupljene knjige i osećaja uzbuđenja dok okrećete stranice i približavate se razrešenju drame. Miris može da se ugradi kao dodatna hardverska opcija sa izborom željene esencije iz menija, okretanje strana može biti animirano, a za izgled će se pobrinuti neka nova tehnologija, nazvana na primer „e-hartija“. Šalu na stranu, naravno da postoji nezamenjiva romantičarska vezanost za knjige u klasičnom obliku i to je dobro, čak poželjno. Treba samo poštovati napredak tehnike i biti svestan da je ovo što se sada dešava verovatno početak razvoja budućnosti izdavaštva i tračak svetlosti jedne nove ere, što je takođe dobro. U suprotnom, Resavska škola bi još uvek radila punim kapacitetom, a Gutenbergu nikada ne bi palo na pamet da projektuje štamparsku mašinu. Ostaje nam samo odluka o tome kada ćemo da se odvažimo na ulazak u novo doba. Stiven Levi, novinar Njuzvika, ovako je završio svoje nedavno predstavljanje novog Amazonovog proizvoda – „U budućnosti će svi čitati elektronske knjige. Upotrebom ovog uređaja vi to možete već sada.“