Dinarske štediše očekuju primamljivije ponude

U prvih devet meseci ove godine devizna štednja premašila je 4,35 milijardi evra dok je štednja u nacionalnoj valuti dostigla 120 miliona evra. Građani su bankama, samo u ovoj godini poverili na čuvanje više od milijardu evra. Iako skromna, dinarska štednja je gotovo duplirana. Sa oko pet milijardi, koliko je registrovano krajem 2006. godine povećana je na više od 9,4 milijarde dinara u septembru ove godine, što govori o jačanju poverenja u domaću valutu. Jedna od mera koje je Narodna banka Srbije preduzela kako bi podstakla štednju građana, i to naročito onu dinarsku, jeste i snižavanje obavezne rezerve na dinarske štedne uloge sa 10 na pet odsto.

Vezivanje plasmana za depozit

Jedna od mera koja bi značajnije mogla da pomogne bržem rastu štednje, a o kojoj se za sada govori samo kao o mogućnosti, jeste vezivanje kreditnih plasmana za prikupljene depozite u bankama. Malo je, međutim, verovatno da će NBS posegnuti za takvom merom, osim ukoliko se kreditni plasmani sasvim ne istrgnu kontroli a druge mere ne budu dale efekte. Najava ovakvog koraka otvorila je pitanje koliko država, pre svega fiskalnom politikom, može i treba da stimuliše građane da višak novca ne troše nego da ga stavljaju na štednju.

Iz mini ankete koju smo sproveli u nekoliko banaka može se zaključiti da su dinarski depoziti još uvek u velikom zaostatku u odnosu na devizne. To nam je potvrdila i Renata Gačević, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Vojvođanske banke koja je za Danas izjavila da dinarski depoziti čine 15 odsto ukupne štednje u toj banci, dok na devizne otpada čak 85 odsto. Kad je reč o štednji u dinarima, dominantna je štednja po viđenju, a u deviznim depozitima podjednako su zastupljene i štednja po viđenju i oročena štednja.
– Činjenica je da je dinar sve stabilniji a uslovi za dinarsku štednju sve atraktivniji pa u narednom periodu očekujemo rast dinarskih depozita. U nedelji štednje, odnosno od 31. oktobra do 7. novembra, građanima koji raspolažu viškom deviznih sredstava ponudićemo stimulativne kamatne stope. Tako će, recimo, kamate na sredstva oročena na tri meseca iznositi sedam odsto, na šest meseci 7, 5 odsto, a na devize oročene na godinu dana osam odsto – kaže Renata Gačević i dodaje da se kamate na oročena dinarska sredstva kreću od 7,5 do 20,5 odsto na godišnjem nivou. Primera radi, za sumu od 5.000 do 300.000 dinara oročenu na godinu dana kamata je 15,5 odsto, dok je za milion dinara kamata 16,5 odsto na godišnjem nivou. Najveća kamatna stopa (20,5 odsto) pripisuje se na oročen iznos veći od milion dinara, pod uslovom da je rok oročenja najmanje 36 meseci. Vojvođanska banka nudi i mogućnost mesečnog podizanja kamate za klijente koji oroče 2.000 evra ili isti iznos u dinarskoj protivvrednosti.
U Rajfajzen banci gde je krajem septembra dinarska štednja premašila 3, 4 miliona evra, odlučili su da ponude nove oblike oročene dinarske štednje uz stimulativne kamate. Tako sada kamatna stopa za dinarske depozite oročene na jedan mesec iznosi šest odsto na godišnjem nivou, za oročenje na dva meseca kamata je sedam odsto, a na tri meseca osam procenata. Na depozite oročene na period od šest meseci kamata je devet, a na godinu dana iznosi deset odsto na godišnjem nivou. Rajfajzen banka je nedavno uvela i mogućnost kraćeg oročenja dinarskih i deviznih sredstava – na nedelju, dve nedelje, mesec ili dva meseca.
U Banci Inteza devizni depoziti iznose 610 miliona evra, a dinarski 48,1 milijarda dinara. „Kamatne stope za oročenu deviznu štednju kreću se od tri do 6,3 odsto, što zavisi od visine uloga i perioda oročenja, dok se kamata na dinarske štedne uloge kreće do 9,2 odsto. Od 15. oktobra u ponudi je i novi proizvod, pa svi građani koji otvore devizni štedni račun u Intezi i polože minimalni iznos od 1.000 evra na rok od 12,24 ili 36 meseci, dobijaju na poklon Delta Đenerali osiguranje domaćinstva ili osiguranje od odgovornosti, po sopstvenom izboru, a rok važenja polise je isti kao rok oročenja depozita, ističu u Banci Inteza.
Komercijalna banka je sa više od 763 miliona evra prikupljene devizne štednje vodeća banka na deviznom tržištu. Činjenica je da su građani bili naklonjeni štednji u devizama, međutim u poslednje vreme pokazatelji govore da se situacija menja i da sve više jača poverenje u domaću valutu. Banka je prošle godine, povodom Svetskog dana štednje, ponudila atraktivne stimulativne kamatne stope na dinarske štedne uloge oročene na rok od tri, šest i 12 meseci. i u tom periodu je dinarska štednja povećana za oko 15,5 miliona dinara. I ove godine, Komercijalna banka povodom Svetskog dana štednje nudi stimulativne uslove za štednju.
Sudeći prema ostvarenim rezultatima i poslovne banke se trude da privuku što više štediša. Stoga ne treba da čudi što se prvi put ove godine dogodilo da upravo štednja bude najznačajniji izvor kreditnih plasmana. Tome je prethodilo podizanje kamata na devizne, a naročito na dinarske depozite, mada će, sudeći prema procenama bankara biti potrebno bar još četiri godine da u trci sa evrom dinar obezbedi ravnopravnu poziciju.
Prema oceni Predraga Đukića, predstavnika Narodne banke Srbije porez na dobit od kamata na deviznu štednju trebalo bi sa 20 spustiti na 10 odsto. On, međutim, podseća da država, bar za sada, nije sprema da se sasvim odrekne prihoda od poreza na dobit na kamate za deviznu štednju koji su u prošloj godini iznosili 1,65 milijardi dinara, a u ovoj godini trebalo bi da dostignu dve milijarde dinara.