Do kraja 2025. moguć početak gradnje naftovoda između Srbije i Mađarske

„Već su na našoj strani završene tehničke pripreme, kao što je usvajanje prostornog plana, nastavak projektovanja, a sad sledi izdavanje lokacijskih uslova, kako bi se započeli građevinski radovi pred kraj ove godine, barem na jednoj trasi“, kazala je ona na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Kako je objasnila, trasa naftovoda u Srbiji biće dužine 113 kilometara i ići će od Novog Sada do Alđe na granici sa Mađarskom, pa kroz tu zemlju sve do spajanja sa naftovodom „Družba“, kako bi se stvorio, novi, alternativni pravac snabdevanja.

„Završetak naftovoda je planiran u Srbiji 2027. godine, a trasa u Mađarskoj 2028. godine. Uložićemo dodatne napore da se ti rokovi skrate gde je moguće“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, taj projekat je dokaz da obe zemlje žele da nastave, prošire i učvrste saradnju u snabdevanju naftom u novim pravcima, kao što je urađeno izgradnjom „Turskog toka“, kada su Srbija i Mađarska povezane gasovodom.

„Danas Mađarska zahvaljujući tranzitu kroz Srbiju dobija sigurne količine gasa, kao i druge države u Evropi, pre svega Slovačka“, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je i da će se izgradnja nafovoda takođe pokazati ispravnom u narednom periodu.

„Što više možemo da se oslonimo Srbiju na Mađarsku i obrnuto, bićemo sigurniji i manje zavisiti od drugih zemalja. Ako nismo samoodrživi, jer nemamo dovoljno sopstvenih izvora nafte i gasa, da barem suzimo broj zemalja na koje se oslanjamo, ili da se oslanjamo na zemlje koje su nam istinski partneri“, rekla je ministarka.

Podsetila je da su količine isporučenog gasa „Turskim tokom“ u 2023. iznosile 5,5 milijardi metara kubnih, u 2024. godini 7,5 milijardi metara kubnih, dok su ove godine projektovane na osam do 8,5 milijardi metara kubnih.

Dodala je da to potvrđuje da količine isporučenog gasa preko Srbije rastu, što, smatra, i Srbiji i Mađarskoj, kao i drugim zemljama daje dodatnu sigurnost.

Ona je navela da je sa Sijartom razgovarala i o daljem skladištenju gasa, pre svega u Mađarskoj.

„Srbija ima i svoja skladišta, ali se u prethodnom periodu oslanjala i na skladišta u Mađarskoj , a to nam je davalo dodatnu sigurnost. Mi smo imali plan da ispraznimo skladišta u Mađarskoj, tokom ove grejne sezone, gde se nalazi oko 2,7 miliona metara kubnih. Oni će biti povućeni kako je i planirano“, rekla je Đedović Handanović.

Navela je da se razgovara o nastavku te saradnje, što je u skladu i sa produženjem dugoročnog ugovora o snabdevanju Srbije ruskim gasom.

„I ti pregovori su u toku, tako da ćemo sinhronizovati ove dve aktivnosti i nastaviti da se oslanjamo na dodatna skladišta u Mađarskoj“, kazala je ministarka.

Đedović Handanović je ponovila da Srbija planira da proširi i postojeća skladišta u Banatskom Dvoru.

„Radovi treba da počnu vrlo brzo, a projekt bi prema proceni trebalo da košta 140 miliona evra, a trebalo bi da se završi do 2027.godine“, rekla je ona.

Dodala je i da razmena električne energije odstaje jedan od prioriteta energetske saradnje Mađarske i Srbije.

Prema njenim rečima, obe strane su posvećene izgradnji novog koridora za prenos električne energije, pre svega „Panonskog koridora“, čija prva faza treba da bude završena 2028. godine, a koji će udvostručiti trenutne kapacitete prenosa.

„Bolja i kvalitetnija prenosna mreža je uslov i za kvalitetnije snabdevanje električnom energijom i mi planiramo da se spojimo sa tržištem električne energije Mađarske tokom 2026. godine, koji je i deo reformske agende. Jedina smo zemlja u regionu koja je upodobila svoj zakonski okvir usvajanjem izmena Zakona o energetici koji će omogućiti da se spojimo sa tržištem električne energije u Mađarskoj, a potom i čitave EU, a omogućiće veće i pouzdanije snabdevanje strujom u Srbiji“, kazala je Đedović Handanović.

Ministarka je zahvalila Mađarskoj na kontinuiranoj podršci u vezi sa novonastalom situacijom u vezi sa sankcijama SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS).

„Zahvalni smo za podršku kada je moguće uvođenje sankcija u pitanju, jer smo zaista prethodna tri meseca bili na telefonskoj liniji. Nekad svaki dan, ali sigurno više puta nedeljno, kako bi koordinirali, razmenili informacije i da bi došli do trenutno najoptimalnijih rešenja, a to je u ovom momentu odlaganje uvođenja sankcija“, istakla je Đedović Handanović.

Ministarka je zahvalili Sijartu, jer je u razgovoru sa predstavnicima SAD govorio o poziciju Srbije, kao i da ništa nije urađeno što bi izazvalo uvođenje sankcija NIS-u, a što bi imalo za posledicu regionalnu nestabilnost i nepredvidivost cena nafte i naftnih derivata.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je danas u Beogradu, nakon sastanka sa ministarkom energetike Dubravkom Đedović Handanović, da će naftovod između Srbije i Mađarske u potpunosti moći da zadovolji godišnje potrebe snabedavanja Rafinerije nafte u Pančevu.

„U Mađarskoj smo već gotovi sa studijom izvodljivosti i MOL je već predstavio tu studiju vladama dve zemlje. Mi smo je prihvatili, a Vlada Srbije je prihvatila prostorni plan koji je neophodan za izgradnju nafotovda“, kazao je Sijarto.

On je dodao da su proteklih nedelja napravljeni značajni koraci u pripremi za izgradnju naftovoda.

„Nadamo se da bi radovi mogli da krenu do kraja godine ili počektom naredne godine. Do 2028. mogli bismo mogli da imamo kompletan naftovod između dve zemlje koji bi bio u funkciji“, naveo je mađarski minister.

Precizirao je da će se graditi naftovod od rafinerije u Sasalombati do granice Mađarske i Srbije, u dužini od 190 kilometara, što će koštati ukupno oko 130 milijardi forinti.

Prema njegovim rečima, za Mađarsku je nužno, kako bi se izgradio taj novi naftovod, da se poveća i kapacitet naftovoda od ukrajinsko-mađarske granice do Sasolombate, što je, dodao je, tehnički izvodljivo.

„Kapacitet tog naftovoda biće između četiri i pet miliona tona godišnje i sa tim kapacitetom bićemo u mogućnosti da snabdevamo Rafineriju nafte u Pančevu, što je iz aspekta energetske bezbednosti Srbije od ključnog značaja“, naglasio je Sijarto.

Naveo je da će to značiti da bi Srbija u potpunosti mogla da snabdeva naftom iz Mađarske.

„Danas Mađarska iz Srbije može da pokrije ukupne potrebe gasa na godišnjem nivou, a isto tako će novi naftovod značiti za Srbiju pokrivanje potrebnih kapaciteta na godišnjem nivou u potpunosti iz naftovoda koji ćemo izgraditi zajednički. To nam omogućava stratešku poziciju koja će obezbediti mnogo veću energetsku bezbednost obe zemlje“, istakao je Sijarto.

Govoreći o sukobu u Ukrajini, ukazao je da to stavlja sve zemlje u centralnoj Evropi pred veoma ozbiljne izazove, naročito što se tiče bezbednosnih snabdevanja energentima.

„Izazove koji su nastali usled rata u Ukrajini, mi smo sagledali i trudimo se da obezbedimo za naše zemlje stabilno snabdevanje potrebnim energentima, ali treba da vidimo vrlo jasno da po tom pitanju možemo da računamo samo na sebe, možemo da se oslonimo na sopstvene snage“, rekao je Sijarto.

Dodao je da iz Brisela po tom pitanju nisu dobili nikakvu pomoć.

„Vrlo često su usvojili mere koje su išle protiv naših interesa što se tiče snabdevanja i obezbeđivanja energenata. Mere usvojene u Briselu otežavale su naše snabdevanje energentima“, kazao je Sijarto i istakao da je zato saradnja sa Srbijom u oblasti energetike važna za Mađarsku.

Prema njegovim rečima, bez te sveobuhvatne energetske saradnje dve zemlje ne bi mogle da garantuju energetsku bezbednost.

Sijarto je podsetio da su Srbija i Mađarska pre nekoliko godina donele odluku da grade gasovod „Balkanski tok“, kako bi poboljšali snabdevanje tim energentom.

„Bez toga, danas ne bismo mogli da obezbedimo potrebe za gas ni u jednoj ni u drugoj zemlji. Tokom ove godine dnevno, više od 20,7 miliona kubnih metara gasa, isporučeno je iz Srbije u Mađarsku. Sada smo se odlučili za novu suverenu odluku, a to je da se izgradi novi naftovod između naše dve zemlje“, rekao je Sijarto.