Dobar kvalitet pšenice

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvalimo se dobrim prinosima kukuruza i psenice, a izvozimo ga kao sirovinu, a ne poluproizvod ili proizvod. Dobrom agrotehnikom i izgradnjom sistema za navodnjavanje, mozemo postizati i duple prinose. Profesor Sevarlic je u pravu, izgradnja distributivno otkupno preradnih doradnih centara odlicno resenje.Zato mora, kao poslanik, da se zalaze za vece ulaganje u poljoprivredu, sto je i obecao, a usta ne sumnjam.

2. Kukuruz jeste nas najvazniji poljoprivredni izvozni proizvod. Ali ga izvozimo kao najjeftiniju sirovinu,umesto kao poluproizvod ili proizvod, na primer brasno,griz,palrnta,itd.Ta visa faza prerade donela bi nam mnogo vecu korist, adobrom agrotehnikom i sistemom za navodnjavanje, prinos bi se bar udvostrucio, pa bi ostalo i sirovine za izvoz odnosno robne rezerve. Poljoprivrednici malo paznja posvecuju i tzv. plodoredu, obaveznoj meri koja odmara zemljiste i daje mu potrebnu strukturu i kvalitet. Godine su uglavnom izrazito susne, a kukuruz voli vodu. Govorimo godinama o izgradnji sistema za navodnjavanje, ali je malo izgradjenih, jer su skupi.Ne moze prosecan poljoprivrednik da postavi takav sistem bez drzavne pomoci u vidu ,hajde da kazemo, cak i beskamatnih kredita. To bi se vrlo brzo isplatilo. Isto vazi i za postavljanje protivgradnih mreza.Izuzetno je mali procenat povrsina pod protivgradnom mrezom, i to uglavnom imaju povratnici iz inostranstva koji su tamo stekli neki novac, i odlucili da se bave poljoprivredom. Oricamo o ratarskim kulturama, a moje je misljanje da su nam savremene plantaze voca, uz izgradjene hladnace busucnost. Zamislite savremeni vocnak sa hladnjacom odgovarajuceg kapaciteta, i susarom. Zamislite samo koliko se vise moze zaraditi od suve nego od sirove sljive, ili drugog voca. Pomenuo sam sljivu, jer je ona nase autohtono vioce i ima najbolje uslove za razvoj.Ribizla, borovnica,kruska, kajsija, breskva, malina, kupina,sumska jagoda…..No, mora se krenuti od pocetka. Od cega pre svega zavisi rod/od kvaliteta zemljista. E to je bolno pitanje. Ponasamo se prema tom prirodnom resursu kao da ce samo ova generacija ziveti, kao da nikog posle nas nece biti. Strucnjaci znaju kako se treba ophoditi prema zemljistu, kao prema detetu, maziti paziti, hraniti ga. Sela nam odumiru, velika je migracija iz sela u gradove. Da se razumemo, ja sam iz Krusevca, problem te vrste je izrazen i ovde, a kamoli na istoku Srbije recimo. Profesor Sevarlic je veliki zastupnik i propagator zadrugarstva, i to ne bez razloga. Ali problem zadruzne im ovine nije resen, svojevremeno su zadruzni objekti otudjivani na najrazlicitije nezakonite nacine, veoma kreativno, po cemu smo mi srbi poznati. Mora se vratiti poverenje u zadruge, i krenuti iz pocetka. Ljudi moraju verovati jedni drugima, da ne dozvole da ih ucenjuju prekupci i nakupci.Stocarstvo je u nezapamcenoj krizi, a ono je kruna poljoprivrede.Ne znaju ljudi sta ce, klanice ih ucenjuju, pa prodaju nakupcima bud zasto, jer im se ta proizvodnja vise ne isplati. Liberalizacija uvoza mleka ce ih tek unistiti.Mislim da je problema mnogo, resenja malo i ona su samo parcijalna, ne sagledavaju celinu. Iznosim svoje misljenje, kao dugogodisnji poljoprivredni novinar, bez zelje da samo kritikujem. Nije, na kraju krajeva, ni drzava samo kriva. Hteli to da priznamo ili ne, poljoprivrednici su mahom neobrazovani i rade onako kako su radili njihovi ocevi i dede pre 30 ili 50 godina. Ne moze to vise tako. Srecom, pojavljuju se mladji i obrazovani poljoprivrednici koji shvataju trenutak u kome zive. Samo da ih je vise.