Dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju

Nagrada koju za razliku od ostalih Nobelovih nagrada dodeljuje Švedska centralna banka dodeljena je „za objašnjenje ekonomskog rasta pokretanog inovacijama“, pri čemu polovina nagrade ide Mokiru „za identifikovanje preduslova za održivi rast kroz tehnološki napredak“, a druga polovina zajednički Agionu i Hauitu „za teoriju održivog rasta kroz kreativnu destrukciju“.

„Laureati su pokazali kako nova tehnologija može podstaći održivi rast. Tokom poslednja dva veka, po prvi put u istoriji, svet je doživeo stalan ekonomski rast. To je izvelo ogroman broj ljudi iz siromaštva i postavilo temelje našeg blagostanja. Ovogodišnji laureati za ekonomske nauke, Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit, objašnjavaju kako inovacije daju podstrek za dalji napredak“, navodi se u obrazloženju Švedske akademije nauka.

„Tehnologija brzo napreduje i utiče na sve nas, pri čemu novi proizvodi i metode proizvodnje zamenjuju stare u beskrajnom ciklusu. Ovo je osnova za održivi ekonomski rast, koji donosi bolji životni standard, zdravlje i kvalitet života ljudima širom sveta.
Međutim, to nije oduvek bilo tako. Naprotiv — stagnacija je bila norma tokom većeg dela ljudske istorije. Uprkos važnim otkrićima s vremena na vreme, koja su ponekad dovodila do poboljšanih životnih uslova i viših prihoda, rast se uvek na kraju izravnavao“.

Džoel Mokir koristio je istorijske izvore kao jedno od sredstava da otkrije uzroke toga što je održivi rast postao novo normalno stanje. On je pokazao da, ako inovacije treba da se smenjuju jedna drugom u samoodrživom procesu, neophodno je ne samo znati da nešto funkcioniše, već i imati naučna objašnjenja zašto. Ovo drugo je često nedostajalo pre industrijske revolucije, što je otežavalo nadovezivanje na nova otkrića i pronalaske. On je takođe naglasio važnost toga da društvo bude otvoreno za nove ideje i da dozvoli promene.

Filip Agion i Piter Hauit takođe su proučavali mehanizme koji stoje iza održivog rasta. U jednom članku iz 1992. godine, konstruisali su matematički model za ono što se naziva kreativna destrukcija: kada novi i bolji proizvod uđe na tržište, kompanije koje prodaju starije proizvode gube. Inovacija predstavlja nešto novo i stoga je kreativna. Međutim, ona je i destruktivna, jer kompanija čija tehnologija postane zastarela biva potisnuta iz konkurencije.

Na različite načine, laureati pokazuju kako kreativna destrukcija stvara sukobe koje treba upravljati na konstruktivan način. U suprotnom, inovacije će biti blokirane od strane ustaljenih kompanija i interesnih grupa koje rizikuju da budu ugrožene.