U Srbiji još ne postoji politička volja za decentralizaciju i regionalizaciju. Predsednik Srbije i ministri, dakle establišment, načelno ih zagovaraju, ali nema volje da se takvo opredeljenje operacionalizuje, što bi donelo bolji život svim građanima, kaže za Forum politikolog Jovan Živković iz niškog Centra za regionalnu politiku. Živković, sociolog Srećko Mihajlović (CeSID), sociolog Predrag Cvetičanin, čelnik Leskovačkog kruga Srđan Dimitrijević, Dejan Vučetić sa niškog Pravnog fakulteta i novinar Velibor Petković bili su neki od učesnika regionalne rasprave o decentralizaciji Srbije u procesu tranzicije i približavanja evropskim standardima.
Skup je održan nedavno u Nišu, u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert, CeSID-a, Centra za studije socijalne demokratije i Nacionalne koalicija za decentralizaciju.
Učesnici su, pored ostalog, ocenili da je Srbija i dalje visoko centralizovana zemlja, a u nekim oblastima centralizovanija nego u vreme Titovog socijalizma i Miloševićeve vlasti. Sociolog Srećko Mihajlović je upozorio da će takva zemlja „teško u Evropsku uniju“ i precizirao da se mnoga pitanja u upitniku Evropske komisije vezanom za sticanje statusa kandidata za EU, a nedavno dostavljenom Srbiji, odnose upravo na njenu centralizaciju.
– Srbiju je od 90-ih godina prošlog veka zahvatio snažan val centralizacije, od koje se neće skoro osloboditi. Prosto je neverovatno koliko je ovde sve centralizovano, osim možda fudbala. Zbog toga je krivim proglašen Beograd, umesto da bude kriva država i njena elita, koja nije spremna na decentralizaciju i veoma je malo zainteresovana za to šta njeni građani misle, rekao je Mihajlović, dodajući da je prema poslednjem istraživanju CeSID-a, iz februara ove godine, 39 odsto građana Srbije orijentisano ka decentralizaciji, dok se 42 odsto zalaže za formiranje regiona sa sopstvenim nadležnostima.
Neki od učesnika su naglasili da se „zahvaljujući“ centralizaciji produbljuje jaz između bogatih i siromašnih. Beogradski region ima tri puta veći bruto društveni proizvod od celog juga Srbije, a duplo veći od Vojvodine. Učešće Beograda u ukupnim investicijama poraslo je na 50 odsto, a prosečna zarada u Kuršumliji čak je tri puta manja od one na Novom Beogradu. Stopa nezaposlenosti u Nišu deset puta je veća nego u beogradskoj opštini Vračar. Pritom, (pre)veliki deo poreza prikupljen na teritorijama lokalnih samouprava odlazi centralnoj vlasti.
– Po svim istraživanjima, više od 60 odsto građana Srbije je svesno da bi decentralizacija i regionalizacija dovele do boljitka u njihovom svakodnevnom životu. Oni veruju da bi ovakvi procesi stvorili ambijent da veće investicije dođu u sve delove zemlje, ili da više prikupljenog poreza ostane lokalnim samoupravama i regionima, a da sve to znači bolji život za njih, tvrdi politikolog Živković.
On dodaje da Dinkićevi Ujedinjeni regioni, koji svojim političkim programom žele da menjaju društvo, predstavljaju „pomak“, bez obzira da li su formirani iz stranačkih ili suštinskih motiva. Ipak, kaže, ozbiljan problem je aktuelni Ustav Srbije, koji faktički onemogućava regionalizaciju. To i ne čudi jer je njegovo usvajanje bilo „rezultat nagodbe“ vlasti sa radikalima, koji se zalažu za prevaziđen koncept – centralizovanu i unitarnu državu.
Država glavnog grada
Među govornicima moglo se čuti da suštinska decentralizacija u Srbiji nije započela ni u ekonomskoj, ni u političkoj, kao ni u kulturnoj i medijskoj sferi. Vlast stalno odlaže čak i donošenje zakona o povratku imovine lokalnim samoupravama, po čemu su građani Srbije „na nivou robova u Egiptu“. Dimitrijević iz Leskovačkog kruga je zaključio da je Srbija „država glavnog grada, dok je svim ostalim gradovima i opštinama – prinudni izvršitelj“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
