Dva razloga za pad priliva od doznaka radnika iz inostranstva

Osim rasta spoljnotrgovinskog deficita, u platnom bilansu ove godine dešavaju se i druge promene koje mogu da zabrinu donosioce odluke u državi.

Naime, neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) je za prvih šest meseci ove godine za čak 58,7 odsto manji nego u istom periodu lane. Sa 2,6 milijardi evra SDI su pale na 1,5 milijardi evra ove godine. S druge strane povećan je odliv kapitala po osnovu investicija naših rezidenata u inostranstvo na skoro 600 miliona evra.

Od početka godine govori se o padu SDI. Jedni, državni službenici, potenciraju da je to posledica blokada i protesta, drugi, uglavnom ekonomisti, da investicije padaju zbog ekonomskog usporavanja evropskih ekonomija, a pre svega Nemačke, koja je najvažniji ekonomski partner Srbije.

Međutim, platni bilans za prvu polovinu godine pokazuje i pad priliva deviza iz još jednog izvora koji je poslednjih decenija ključan za Srbiju.
Naime, neto prihodi od doznaka su međugodišnje smanjeni za 15 odsto. Dok je u prvih šest meseci prošle godine neto priliv od doznaka radnika iznosio 1,9 milijardi evra, ove godine je to smanjeno za 300 miliona evra.

Sami prihodi su smanjeni za devet odsto, sa dve na 1,85 milijardi evra, za skoro 150 miliona evra.

S druge strane, efekti dolaska stranih radnika u Srbiju počinju da se pokazuju, pa su odlivi po osnovu doznaka, više nego udvostručeni u odnosu na prošlu godinu i povećani za 130 miliona evra. Doduše to su još mali iznosi, odlivi za šest meseci ove godine po osnovu doznaka su 245 miliona evra, ali kao što se vidi, brzo rastu.

Stručnjaci detektuju dva faktora koji utiču na pad doznaka.

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije ocenjuje da s jedne strane imamo stagnaciju u evropskim ekonomijama, poput Nemačke, koja je najvažnija za Srbiju, a s druge, promenu strukture nove generacije tzv. „gastarbajtera“.

„Drugačija je struktura ljudi koji odlaze u inostranstvo. Za razliku od ranijih generacija koji su odlazili u inostranstvo da rade, pa su se vraćali u Srbiju sa penzijom, današnje generacije emigranata odlaze, ali sa sobom vode i porodice. Oni više ne šalju toliko novca koliko su nekada slali“, napominje Jevtović.

On ističe i da je veoma nepovoljan način trošenja doznaka.

„Oko 60 odsto prihoda od doznaka ide u potrošnju, 29 odsto u kupovinu nekretnina,

Zbog problema u ekonomijama EU, posebno Nemačke ljudi imaju manje novca na raspolaganju da bi slali kući

Od doznaka koje stižu u Srbiju 60 odsto ide u potrošnju, 29 odsto u kupovinu nekretnina, a svega jedan odsto u investicije.

Ekonomista Saša Đogović ističe i da pored promene u strukturi emigranata, ti ljudi koji su otišli da rade imaju sve manje dohotka na raspolaganju.

„U tim zemljama u koje odlaze naši radnici poskupljuje život. U prethodnom periodu imali su velika poskupljenja struje, grejanja…“, primećuje Đogović.

Nemačka koja je najčešća meta naše emigracije ove godine će rasti 0,2-0,3 odsto, nakon tolikog pada u 2023. i 2024. godini. To su faktički tri godine ekonomske stagnacije.

Đogović ističe i veliki rast spoljnotrgovinskog deficita i pad stranih direktnih investicija, što, prema njegovim rečima, vodi ka zaduženju države da bi se pokrile te rupe.

„Idemo ka tome da SDI neće moći da pokriju deficit tekućeg računa i zaduživanju da bismo to zakrpili. A ne vidimo sistemske mere koje bi to zaustavile. To je pre svega izlazak iz političke krize, spuštanje tenzija u društvu i uspostavljanje institucionalnog ambijenta. Ali nema signala da se ide u tom pravcu“, upozorava on.

On ovim okolnostima dodaje i efekat carina SAD od 35 odsto na uvoz iz Srbije, koji će pre svega pogoditi industriju auto guma

„Mi ulazimo u fazu povećanih potreba za investicijama, a jedino su pojačane investicije vezane za EKSPO. Da bismo ostali u okviru budžetskog deficita od tri odsto BDP-a, moraće se odustajati od nekih investicija. Recimo u budžetu su planirani izdaci za obavezni vojni rok ove godine, ali to sada niko ne pominje, jer nema novca za to“, zaključuje Đogović.