EBRD: Privredni rast Srbije pada na 2,5 odsto

Za Srbiju, projekcija je smanjena na 2,5 odsto, što je pad za čitav procentni poen u odnosu na projekciju iz maja ove godine. Pre samo četiri meseca EBDR je očekivao će ekonomija Srbije rasti po stopi od 3,5 odsto.

Prema novim projekcijama, rast BDP-a Srbije u sledećoj godini biće 3,3 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje nego u majskoj prognozi.

„Nastavak globalne neizvesnosti i slaba tražnja u EU nastaviće da utiču na izvoz, trgovinu, investicije i doznake, posebno u ekonomijama zasnovanim na izvozu poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Ekonomije koje zavise od turizma, kao što su Kosovo, Albanija i Crna Gora, takođe su pogođene zbog povećane neizvesnosti u privredama EU. Iako su otporniji privatna potrošnja, rast plata i javne investicije podržali ekonomsku aktivnost, strukturne reforme i napredak ka integraciji u EU mogli bi značajno dodatno podstaći rast. Zategnuto tržište rada, rastući troškovi rada po jedinici proizvoda i inflacija nastavljaju da predstavljaju ozbiljne izazove, dok politička nestabilnost u nekim ekonomijama opterećuje investicije i rast“, navodi se u izveštaju EBRD.

Privreda Srbije je usporila na dva odsto u prvoj polovini ove godine, nakon što su u 2023. i 2024. stope rasta bile 3,8 i 3,9 odsto.

U prvih šest meseci glavni pokretači rasta bili su sektor informacionih i komunikacionih usluga i prerađivačka industrija, podržani početkom serijske proizvodnje električnih vozila i povećanom proizvodnjom guma, dok je građevinski sektor negativno uticao na ukupni rast.

„Društveni nemiri negativno su se odrazili na trgovinu, ugostiteljstvo i srodne delatnosti. Dok su domaća i državna potrošnja nastavile da rastu, investicije su opale, a neto izvoz bio je negativan. Deficit tekućeg računa udvostručen je u prvoj polovini godine. Inflacija je ostala povišena i u julu 2025. iznosila je 4,9 odsto, što odražava rast cena hrane i postojanu osnovnu inflaciju. Državni rashodi rasli su bržim tempom zbog većih plata i povećanih socijalnih transfera, što je dovelo do prelaska u mali deficit u periodu januar–jul 2025. godine. Prognozira se da će realni BDP rasti 2,5 odsto u 2025. godini, a da će ubrzati na 3,3 odsto u 2026. godini, podržan investicijama vezanim za EXPO“, navodi se u izvštaju EBRD.

Rizici po negativnom scenariju proističu iz trajnih domaćih političkih tenzija i mogućih globalnih poremećaja u trgovini, koji bi mogli ograničiti izvoz i priliv stranih direktnih investicija, kao i usporiti sprovođenje strukturnih reformi. Ipak, snažniji izvoz automobila i ubrzane infrastrukturne investicije mogli bi podstaći rast u drugoj polovini godine.