EU i Indija sklopile istorijski trgovinski dogovor: Kako će se „majka svih sporazuma“ odraziti na Srbiju?

Evropska unija zvanično je saopštila 27. januara da je dogovoren značajan sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom.

Ovaj sporazum predstavljen je kao najveći koji je ikada potpisala bilo koja od dve strane, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala ga je „majkom svih sporazuma“.

Iako su ovi pregovori započeti još davne 2007. godine, oni su prekinuti 2013, pa ponovo pokrenuti 2022. Poslednja runda pregovora održana je u oktobru prošle godine i sporazum je konačno postignut, a ostaje da on prođe kroz evropske institucije i da zvanično bude ratifikovan.

Ubrzanje pregovora verovatno je podstakla narastajuća globalna kriza podstaknuta carinama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i jeftinom robom koja dolazi iz Kine.

Sporazum, prema prvim informacijama, trebalo bi da donese dosta dobrog za obe strane, u različitim oblastima. Pre svega, stvara se zona slobodne trgovine od oko dve milijarde ljudi.

Očekuje se da će se izvoz robe iz EU u Indiju udvostručiti do 2032. godine, ukidanjem ili smanjenjem carina za čak 96,6 odsto. Evropske kompanije tako će uštedeti oko četiri milijarde evra godišnje na carinama.

Jedna od najznačajnih stavki sporazuma odnosi se na tržište automobila. Prema dokumentu, carine na motorna vozila, koje trenutno iznose čak 110 odsto, biće smanjene na svega 10 odsto, u okviru kvote od 250.000 vozila.

Pored toga, carine na auto-delove biće potpuno ukinute u roku od pet do 10 godina.

Carine će biti snižene ili ukinute i za mašine, hemikalije, farmaceutske i poljoprivredne proizvode, dok su iz sporazuma izuzeti govedina, piletina, pirinač i šećer. Takođe, sva roba iz Indije moraće da ispoštuje stroga EU pravila o bezbednosti hrane.

Pitanje uticaja ovog sporazuma na Srbiju ostaje maglovito, dok se svi detalji ne utanače.

Srbija u EU izvozi veliki broj komponenti za automobile, a kada je ta industrija zapala u krizu, u našoj zemlji ugašene su pojedine fabrike iz te oblasti. Ovaj sporazum mogao bi potencijalno da podstakne značajniji izvoz automobila iz EU u Indiju, što bi donekle oporavilo tu industiju u EU, a indirektno bi boljitak mogao da se oseti i u Srbiji.

S druge strane, Indija je veliki proizvođač tekstila, kao i čelika, što bi značajno moglo da ugrozi srpski izvoz ovih sirovina u EU, koja je naše najznačajnije tržište.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas objašnjava da je ideja EU slična kao i sa sporazumom sa Mercosur-om – da kroz manje carine na tim mnogoljudnim tržištima evropski proizvođači automobila budu cenovno konkurentniji, usled niže cene, jer se ukidaju ili znatno smanjuju carine.

„Po tom osnovu se očekuje veća tražnja za EU automobilima, pa samim tim bi to moglo obezbediti više stope rasta nemačke industrije, na kraju i BDP-a, u dužem roku“, smatra on.

Očekuje se, dodaje, da to indirektno utiče i na našu autoindustriju.

„Naša autoindustrija je veoma integrisana u evropske lance snabdevanja, posebno kada je u pitanju proizvodnja auto-delova. Mi beležimo kontinuiran rast izvoza na EU tržište, značajno je smanjen deficit u robnoj razmeni, a prošli put smo prvi put zabeležili suficit u razmeni sa Nemačkom, koja je naše najznačajnije izvozno tržište u okviru članica EU“, objašnjava Stanić.

On ukazuje i da je tekstilna industrija radno intenzivna, te da bi ovaj sporazum mogao da ostavi nepovoljne posledice na fabrike u Srbiji.

„Teško je u tom smislu biti konkurent Indiji i drugim mnogoljudnim zemljama Azije, koje imaju niže troškove zarada“, pojašnjava.

Međutim, kako dodaje, to ne znači da treba odustati od tekstilne industrije u Srbiji.

„Treba je prilagođavati aktuelnim trendovima u svetu, sa koncentracijom na veću dodatu vrednost, kvalitetnije brendove ili bolje reći luksuznije brendove, ulaskom u lance snabdevanja prestižnih tekstilnih kompanija“, poručuje Stanić.

Što se tiče čelika, on podseća da smo već godinama pod pritiskom kvota EU na uvoz čelika iz Srbije.

„Ove godine je planirano smanjivanje kvote i porast carine kada se kvota pređe – kvota se smanjuje za 50 odsto, a carine bi trebalo da budu uvećane za 100 odsto od jula 2026. godine. Time je značajno smanjena konkurentnost cene čelika iz Srbije na tržištu EU, što je dovelo do problema u profitabilnosit kompanije HBIS Group, koja je vlasnik Železare u Smederevu“, ukazuje Stanić.

Dakle, kako kaže, taj problem već postoji.

„EU je za čelik iz Srbije najznačajnije tržište, te je upravo usled pada tražnje smanjena proizvodnja u Železari, dok su pad prometa zabeležile i druge kompanije koje proizvode i izvoze čelik i čelične proizvode iz Srbije u EU“, navodi Stanić.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da ovaj sporazum pomera težište ka „trećem polu“ globalne trgovine.

„Spaja veliko evropsko tržište sa najbrže rastućim velikim potrošačkim tržištem i proizvodnom bazom u usponu. Time se smanjuje zavisnost od dva dominantna pravca (SAD i Kina), jača uloga Indije u globalnim lancima snabdevanja i EU dobija realniju alternativu za diversifikaciju nabavke i plasmana, uz pravila i standarde koji su bliži evropskom modelu nego kineskom“, objašnjava on.

U odnosu na SAD, kako naglašava, sporazum je odgovor na porast protekcionizma.

„EU i Indija sebi stvaraju osiguranje kroz stabilniji pristup tržištima i veću predvidivost uslova poslovanja, pa im pregovaračka pozicija prema Vašingtonu postaje čvršća“, kaže Mijušković.

Što se tiče Kine, on navodi da sporazum nije direktna zamena za njihovu robu, ni po obimu ni po cenovnoj konkurentnosti.

„Ipak, sporazum je važan kao mehanizam preusmeravanja dela trgovine i investicija ka Indiji, posebno u sektorima gde kompanije žele da smanje zavisnost od kineskih dobavljača. Dakle, ne potiskuje SAD i Kinu, ali smanjuje njihovu moć uslovljavanja partnera“, zaključuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sporazum je za EU značajan, jer otvara prostor da se rast tražnje traži van zasićenih ili politički rizičnijih tržišta.

„Indija je, u tom smislu, jedno od retkih velikih tržišta koje može da apsorbuje veći izvozni i investicioni impuls. Za Nemačku i industrijsku Evropu potencijal je pre svega u izvozu vozila, mašina, opreme, hemije i poslovnih usluga, ali efekat neće biti trenutni, već zavisi od faznog spuštanja carina, homologacije, infrastrukture i sposobnosti firmi da brzo ostvare prisustvo na indijskom tržištu“, pojašnjava Mijušković.

Kako sumira, realnije je govoriti o srednjoročnom podsticanju izvoza i investicija, nego o brzom leku za strukturne probleme evropske industrije.

Mijušković upozorava da bi i veliki uvoz iz Indije mogao selektivno da ugrozi pojedine privredne grane u EU.

„Najosetljiviji su segmenti gde je Indija cenovno vrlo konkurentna kao što su tekstil, određene prerađivačke delatnosti, delovi hemijsko-farmaceutskog lanca i pojedine usluge. Međutim, EU obično štiti najosetljivije sektore kroz fazno otvaranje, stroge standarde, instrumente trgovinske zaštite i pravila o održivosti, pa je verovatniji pritisak na delove tržišta i marže nego masovno gašenje industrija“, smatra on.

S druge strane, kako dodaje, jeftiniji inputi iz Indije mogu sniziti troškove evropskim proizvođačima, što ublažava negativan efekat.

Kada je reč o kompanijama iz Srbije koje proizvode komponente za automobilsku industriju, Mijušković navodi da potencijal i za njihov oporavak postoji, ali da nije automatski.

„Ako sporazum poveća izvoz evropskih proizvođača automobila ka Indiji i ako se dodatni obim proizvodnje zadrži u evropskim fabrikama, to može preliti tražnju i na dobavljački lanac u kojem su i firme iz Srbije, koje rade za nemačke i druge EU pogone“, objašnjava on.

S druge strane, kako ukazuje, deo strategije može biti i jače lokalizovanje proizvodnje ili nabavke u Indiji.

„To ograničava prelivanje koristi na evropske dobavljače. Ključ će biti u pravilima o poreklu, strukturi modela koji se budu izvozili u Indiju i u tome da li će nemački originalni proizvođači opreme rast tražnje pokriti iz Evrope ili kroz investicije i dobavljače na licu mesta“, poručuje Mijušković.