Ko se u EU najviše vozio kolima, a ko avionima?

Udeo aviona u prevozu putnika je porastao sa 11,6 odsto na 15 odsto između 2012. i 2019. ali je u vreme pandemije strmoglavo pao na 5,7 odsto u 2020. i 7,1 odsto u 2021. godini. Naredne godine ponovo se vratio na 13,1 odsto. Većina drugih vidova transporta zabeležili su slične obrasce – oštar pad u 2020, relativna stabilnost u 2021, zatim odskok 2022. godine.

Ove značajne promene u 2020. odražavaju uticaj krize COVID-19 na ukupnu upotrebu transporta i korišćenje automobila umesto javnog prevoza, zbog ograničenja koja su bila nametnuta određenim vidovima transporta.

Hrvatska se najmanje prevozi automobilima, ali prednjači kod aviona i brodova

Među zemljama EU, Litvanija je 2022. godine zabeležila najveći udeo prevoza putničkim automobilima (87,9 odsto), dok je najmanji udeo bio u nama susednoj Hrvatskoj (48,8 odsto). Zauzvrat, Hrvatska je imala daleko najveći udeo kod aviona (40,4 odsto), a sledi je Bugarska sa 25,9 odsto.

Hrvatska prednjači i kod korišćenja pomorskih plovila dostižući vrhunac od 2,5 odsto, nasuprot većini zemalja EU gde je ovaj udeo bio ispod jedan odsto.

U Malti, Irskoj, Mađarskoj i Kipru, autobusi i trolejbusi su činili najmanje 12 odsto putničkog saobraćaja. Najveći udeo prevoza putnika vozom ostvaren je u Austriji, Holandiji, Švedskoj i Francuskoj, sve iznad devet odsto.

Broj putničkih automobila u odnosu na broj stanovnika, odnosno stopa motorizacije je u 2023. u EU u proseku iznosila 571 putnika na 1.000 stanovnika. Najveću stopu motorizacije su imale Italija (694) i Luksemburg (675). Najmanje stope zabeležile su Letonija (418), Rumunija (425) i Mađarska (435).

Iste godine broj putnika u vazdušnom saobraćaju se značajno povećao u poređenju sa 2022. godinom, ali je ostao nešto ispod prepandemijskog nivoa. Kriza COVID-19 imala je posebno snažan uticaj na međunarodni vazdušni prevoz putnika, dok su aerodromi sa relativno velikim udelom domaćeg transporta bili manji pogođeni.

Lista 10 najprometnijih putničkih aerodroma u 2023. bila je slična onoj iz 2022. godine, s tim što je aerodrom u Dablinu u Irskoj ušao u prvih 10, a aerodrom Palma de Majorka u Španiji je ispao sa liste.

Pariski Šarl de Gol ostao je najprometniji evropski međunarodni aerodrom, a slede ga Amsterdamski Schiphol i Adolfo Suarez Madrid-Barahas u Španiji.

Malta zapošljava najmanje ljudi, ali zato ima najviše zaposlenih žena i mlađih radnika

U 2023. godini 6,2 miliona ljudi u EU radilo je u sektoru transporta, što je 3,1 odsto svih zaposlenih. Među zemljama EU, Rumunija je bila najviše specijalizovana za transportne usluge, sa ukupnom zaposlenošću od 5,9 odsto u ovom sektoru. Najmanje specijalizovane zemlje bile su Kipar sa 1,1 odsto i Nemačka sa 1,7 odsto zaposlenih.

Najveće nivoe zaposlenosti u EU u sektoru saobraćaja imali su u Francuska (13,7 odsto), Španija (12,1 odsto), Poljska (12 odsto), Nemačka (11,4 odsto) i Italija (10,3 odsto). Najniži nivoi zaposlenosti bili su na Malti i Kipru (obe po 0,1 odsto).

U transportnim uslugama u EU 89,3 odsto ljudi radilo je u kopnenom saobraćaju, u koji spadaju drumski i železnički, 5,9 odsto u vazdušnom i 4,8 odsto u vodnom saobraćaju.

Kopneni transport je dominirao zapošljavanjem u okviru sektora transporta, čineći većinu transportnih radnika u svakoj od zemalja EU. Njegov udeo se kretao od 60,3 odsto u Grčkoj do 99,2 odsto u Sloveniji.

Muškarci su činili veliku većinu zaposlenih u transportnom sektoru svih EU zemalja. Najveći udeo žena imala je Malta sa 30,7 odsto, a najmanji udeo je bio 9,6 odsto u Rumuniji. Prosek u EU je bio 17,1 odsto u 2023. godini.

Postoje jasne razlike među udelima muškaraca i žena koji rade u svakom transportnom podsektoru. Žene su činile 41 odsto ljudi koji rade u vazdušnom saobraćaju, u poređenju sa 21,1 odsto u vodnom saobraćaju i 15,3 odsto u kopnenom.

Posmatrajući starost zaposlenih, blizu polovine (49,6 odsto) bili su ljudi između 30 i 49 godina, 37,7 odsto su bili stariji (50 do 64 godine) i 12,7 odsto su bili mlađi (15 do 29 godina).

U sektoru transporta udeo starijih radnika bio je relativno veći, a udeo mlađih je bio manji, u odnosu na celu privredu EU.

Najmlađe radnike su imali Holandija, Luksemburg, Finska i Malta, svaka zemlja sa najmanje 20 odsto udela. Malta je takođe imala daleko najmanji udeo starijih radnika (20,8 odsto). Nasuprot tome, blizu polovine ljudi zaposlenih u saobraćaju bili su starosti od 50 do 64 godine u Estoniji (47 odsto) i Letoniji (46,2 odsto), dok je još sedam zemalja EU zabeležilo udeo veći od 40 odsto.