Eurofoil-Regionalna saradnja i američki kapital

“Mislim da se stvaranjem finišnog proizvoda u Srbiji, stvaranjem dodatne vrednosti, stvara i klima za nove investicije u reciklažnoj industriji koje ce odraziti i u drugim segmentima kao sto su gume, akumulatori PET, polietilen, papirna industrija.Ovo partnerstvo predstavlja zaista regionalnu priču, stvaranje jednog regionalnog lidera koji ce moći da izađe na evropsko tržište a možda čak i na tržište SAD. Ovo je vrsta proizvoda prihvatljiva za sva tržišta, ukoliko je kvalitetan.“ rekao je na otvaranju ovog regionalnog reciklažnog centra Miško Obradović, suvlasnik kompanije Eurofoil. Priča o regionalnom partnerstvu, o dugo najavljivanoj saradnji privreda Srbije i Hrvatske, kroz plasman gotovih proizvoda na trećim tržištima, izgleda da dobija svoj prvi primer upravo u Boru, pošto je pored partnera iz Srbije i SAD, treći deo ovog projekta hrvatski Drava internacional, koji je jedan od najvećih reciklažnih igrača ne samo u regionu, već i u evropskim razmerama.

Zvonko Bede, suvlasnik kompanije Eurofoil, ukazao je na veliki potencijal koji ima tržište reciklata u Srbiji. „Tvrdim da je ovo danas revolucionaran događaj za Srbiju u pogledu reciklaže PET ambalaže. Obećavam vam da nećemo ostati samo na PET ambalaži, već idemo i na reciklažu ostalih vrsta plastike. Što se tiče Srbije, ona raspolaže količinom od pedesetak hiljada tona PET-a, sa količinom od nekoliko stotina hiljada tona polietilena, polipropilena i ostalih vrsta plastike. Velika je šteta da to završava na deponijama. Ni Srbija ni Hrvatska nisu bogate toliko da to možemo bacati i da tu sirovinu možemo zanemarivati. Nas ni Srbija ni Hrvatska ne zanimaju kao tržište. Zanima nas da ovde napravimo gotov proizvod, da ga plasiramo na zapadno tržište, kvalitetno prodamo, kvalitetno naplatimo, da bismo mogli opstati i raditi i nadalje.“

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije Vlade Srbije, ukazao je upravo na ovaj aspekt kao ključni kvalitet ove investicije: „Mene raduje što ovaj reciklažni centar predstavlja kombinaciju američko-srpsko-hrvatskog vlasništva sa nemačkom tehnologijom. Drago mi je i da je ovo samo prva faza investicije, da će ubrzo uslediti i druga u okolini Beograda i da smo kao država zaista počeli da podižemo svest o reciklaži i zaštiti životne sredine. Našim kompanijama je potrebno da u uslovima svetske krize krenu putem internacionalizacije, odnosno da se povezuju i krenu na nova tržišta. Posebno me raduje što će ova investicija krenuti ka izvozu. Po mom mišljenju, ovo je najbolji način da se borimo protiv svetske ekonomske krize, kroz investiranje i otvaranje novih radnih mesta.“

Željko Kuprešak, ambasador Republike Hrvatske, iskoristio je priliku da afirmiše ovaj projekat kao najbolji model regionalne saradnje. „Prvo bi trebalo naglasiti da ovo treba da bude putokaz za to kako bi investicije u regionu trebalo da funkcionišu. Smatram da regionalna povezanost u višim oblicima saradnje, znači partnerski odnos između firmi iz Hrvatske i Srbije, mogu naći put kako na hrvatskom tako i na srpskom tržištu ali isto tako na tržištu celog regiona kao i cele Evrope.“

Meri Vorlik, ambasador SAD Srbiji, ukazala je na važnost ove investicije, ali i na ulogu američkog kapitala u realizaciji ove investicije. Američki model razvoja reciklažne industrije po mnogo čemu je primer iz koga se može mnogo naučiti, i primena upravo tih iskustava deo je odluke američkih investitora, da se uključe u ovu srpsko-hrvatsku investiciju u kompaniju Eurofoil u Boru. „Veoma mi je drago što sam ovde u Boru prvi put i što sam imala priliku da se vidim sa direktorom i gradonačelnikom i obiđem postrojenja. Veoma mi je drago zbog svega što rade u ovom gradu da bi stvorili radna mesta za mlade ljude u Boru.“ rekla je prilikom svečanog otvaranja borske fabrike ambasador SAD Meri Vorlik. „Veoma sam srećna što sam prisustvovala otvaranju fabrike Eurofoil u koju su uključeni i američki partneri. Ovo je veoma važan projekat srpskih i hrvatskih partnera u reciklažnoj industriji koji stvara nova radna mesta i brine o zaštiti životne sredine.“.

Oliver Dulić, ministar životne sredine Vlade Srbije, privodi kraju četvorogodišnji mandat na poslu razvoja domaće zelene ekonomije, kao jedan od retkih ljudi u Vladi koji mogu da se pohvale opipljivim rezultatima, koji po mnogo čemu nadilaze ono što je planirano na početku mandata. Od početka rada Danas konferens centra, u jesen 2008. godine i prve rasprave o tada tek planiranom donošenju seta ekoloških zakona, pa do konferencije o ekonomskoj primeni reciklata u Srbiji, koja je realizovana u maju ove godine, videlo se da je zelena ekonomija jedna od retkih grana privrede koje u mandatu ove Vlade bukvalno procvetala, za razliku od ostatka ekonomije koji uglavnom tone. Takođe, u vremenu otpuštanja velikog broja ljudi, ova industrija je i ujedno stvorila ne samo više od 10 hiljada novih radnih mesta, već se pokazala i kao ozbiljan resurs za izvoz finalnih proizvoda u EU, SAD i ostala najzahtevnija tržišta. „Ovo će biti jedna od najmodernijih i najvećih fabrika što se tiče prerade PET-a u Evropi. Mi smo insistirali da Srbija bude zemlja u kojoj će se PET sakupljati i od njega praviti finalni proizvod a ne samo pakovati i izvoziti. Otvaranjem ove fabrike mi imamo značajne preduslove za to.“ ukazao je ministar Dulić nakon otvaranja borske fabrike, ali je i ukazao da tek predstoji posao koji treba da reši ključni problem razvijanja adekvatne sakupljačke mreže koja bi pored kompanija, uvela u sistem reciklaže i domaćinstva, koja generišu oko 80 posto ukupnog otpada. „Ostaje da razvijamo sakupljačku mrežu jer se u Srbiji se sakupi tek 20 posto PET ambalaže koja završava u domaćinstvima i koja postaje otpad. Na državi i na javnim preduzećima je da izgrade sakupljačku mrežu koja podrazumeva separaciju u domaćinstvima, kupovinu i nabavku kontejnera u koji će naši građani ubacivati PET koji će se potom pakovati u reciklažnim centrima koje finansira država i koji će završavati u reciklažnoj industriji.“ Izlaganje Daglasa Apostola, šefa Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD u Beogradu na nedavnoj konferenciji Danas konferens centra o ekonomskoj primeni reciklata, ukazalo je da je upravo to ključni problem. On je u svojoj kući sam razvrstavao otpad u posebne kese, potrudio se da sazna gde može da ga adekvatno odloži, nakon duže muke to mu je pošlo za rukom, da bi na kraju ipak saznao da je sve što je razvrstao i odložio, na kraju završilo na jednoj deponiji, zajedno sa ostalim smećem. Primeri projekata koje je u gradovima Srbije realizovao SEKOPAK, ukazuju da građani i te kako sarađuju, i da njihova saradnja nije problem, ključni problem je posebno odlaganje, posebni transport i posebna postrojenja za preradu različitih vrsta otpada. Gradnja Eurofoil fabrike u Boru, početak je rešenja ovog problema u oblasti PET ambalaže, a jasno je ovako ambiciozna investicija nešto što će otvoriti potpuno novu dinamiku na tržištu reciklata u Srbiji, i sasvim sigurno generisati novi talas investicija.