Evropa i SAD ponovo na ivici recesije

Naravno, manje-više isti kao i do sada. Međutim, čini se da je tržište sve više imuno na obećanja o podsticajima i opreznije u vezi sa bajkovitim projekcijama centralnih banaka (i vlada) koje dovode u zabludu. Povećanje nestabilnosti i pad cene „bezbednih“ deonica rezultiralo je gubitkom koji premašuje sedam biliona dolara. To bi moglo da označi novi početak, zapravo, korak unazad ka stvarnosti kao suprotnosti veštački isprogramiranog kreditnog rasta koji kreiraju centralne banke. Ne treba zaboraviti da je slab rast, prisutan od izbijanja finansijske krize 2008. godine, gotovo u potpunosti finansiran sve većim zaduživanjem. U izveštaju Mekinsi globalnog instituta „Dug i (ne tako veliko) smanjenje duga“ ističe se da je od 2007. godine dug na globalnom nivou povećan za 57 biliona dolara, podižući odnos globalnog duga prema BDP za 17 procentnih poena. Najveći emitenti duga su Kina i tržišta u razvoju, koji su zajedno odgovorni za više od 50 odsto novonastale zaduženosti. Sve zemlje u razvoju su se zadužile u dolarima pretvarajući dug u lokalne valute, ali kako je dolar sve više rastao, to je dovelo do „savršene oluje“ na tržištima ovih zemalja.

Politika pretvaranja i odlaganja pokrenula je začarani krug, u kome je dug izražen u dolarima koje emituju zemlje u razvoju konvertovan u lokalne valute. A onda je jak dolar povećao teret zaduženosti (jer je bilo potrebno sve više dolara da bi se otplaćivao dug) i uticao na pad cena sirovina, koje čine značajan deo izvoza mnogih zemalja u razvoju, svakako i zemalja BRIK, što je dalje značilo nižu tražnju i manji rast za tržišta u razvoju. I sve to se dešava u okvirima svetske ekonomije koja se zasniva na novcu bez realnog pokrića, deviznim rezervama izraženim u dolarima, cenama roba i dugovima izraženim u dolarima i jakom dolaru. S druge strane činjenica je da su tržišta zemalja u razvoju od velikog značaja za rast i izvoz razvijenih zemalja. U prilog tome svedoči i podatak da zemlje u razvoju doprinesu svetskom rastu sa više od 50 odsto, što navodi investitore da očajnički tragaju za odgovorima na pitanje: odakle će se pojaviti višak prinosa u svetu smanjene profitabilnosti, uzrokovane nižim rastom i inflacijom, kao i smanjene produktivnosti? Sve ukazuje na to da će visoki prinosi od akcija (i obveznica), koji su ostvarivani od početka finansijske krize, morati da budu zamenjeni nižim, s obzirom na to da se ekonomski model nije fundamentalno promenio. Moglo bi se reći da se politika pretvaranja i odlaganja svodi na ponavljanje istog eksperimenta u iščekivanju drugačijih rezultata. Ali, postoji i svetla strana ovih događaja, a to je „savršena oluja“ koja „besni“ tržištima u razvoju i predstavlja najveću šansu u poslednjih nekoliko decenija. Ova tržišta beleže loše rezultate od trenutka kada su 2011. godine cene sirovina dostigle vrhunac i da nije neizvesnosti u vezi sa politikom američkih Federalnih rezervi, koje su postigle autogol odlažući toliko potreban rast kamatnih stopa, sve analize bi ukazivale na to da je sada pravi trenutak za investiranje.

Prognoze za četvrti kvartal, ali i za celu 2016, kad je reč o zemljama u razvoju, ipak su optimistične. Slabi pokazatelji u bliskoj prošlosti slute na dobre buduće prinose, jer su klase aktive vezane za tržišta u razvoju u proseku znatno jeftinije u odnosu na dugoročne trendove. Na nekoliko tržišta aktiva je veoma jeftina, čak i posmatrano kroz klasične pokazatelje, kao što je odnos tržišne cene i dobiti po akciji (PE ratio). U tu kategoriju spadaju Singapur i Južna Koreja, gde se procenjuje da će ovaj odnos iznositi 12,1 i 10,9 u poređenju sa 14, ili 15 u SAD i Evropi. Oni koji žele da investiraju i iskoriste ove trendove uvek treba da počnu od deviznog tržišta, pre svega zbog likvidnosti i mogućnosti pristupa tržištu. U mnogim zemljama u razvoju tržišta kapitala nisu dovoljno duboka za potrebe velikih investitora. Osim toga, istraživanja pokazuju da više od 80 odsto svih prinosa na investicije vezane za zemlje u razvoju se ostvaruju na deviznom tržištu, a ne kupovinom obveznica ili deonica. Uprkos tome, verujemo da je sva aktiva zemalja u razvoju, kako valute, tako i obveznice i deonice, atraktivna za investitore. Činjenica da su odjednom nastupile brojne nepovoljne okolnosti i da se nalazimo usred „savršene oluje“ ne treba da nas navede na to da verujemo kako sunce nikada neće ponovo zasijati.

Po svemu sudeći, Federalne rezerve neće biti spremne da do kraja 2015. godine povećaju referentnu kamatnu stopu. To znači da će vera u rast američkog dolara (što je pretpostavka koju tržište voli) biti na testu. Činjenica je da slabljenje dolara smanjuje teret duga, podiže cene sirovina, restartuje reciklažu kapitala od proizvođača nafte, a to je ono što očekujemo da će svet dobiti. Jedina briga je što će rast biti toliko slab, da će se ne samo Evropa, već SAD, ponovo naći na ivici recesije. U prognozi za treći kvartal naivno smo pošli od pretpostavke da će FED korigovati naviše kamatne stope, što bi bilo prvo povećanje u prethodnih devet godina. Sada vidimo finalnu rundu globalnog kvantitativnog popuštanja, koju će u četvrtom kvartalu ove i prvom kvartalu naredne godine sprovesti Banka Japana, Evropska centralna banka i Federalne rezerve. Srećom, očekuje se da tržište do tada oslabi dolar, zatim da poveća cene roba i restartuje rast. Nestabilnost, u narednih nekoliko meseci, treba prihvatiti kao znak da se tržišta i privrede oporavljaju. Ekonomska nauka i tržište se, konačno, ponovo prepliću, što znači da su fundamentalni pokazatelji značajni, a to je najbolja vest.

Autor je glavni ekonomista Sakso banke