Finansijska injekcija torpedovanom privrednom brodu

Pošto je reč o veoma povoljnim uslovima kreditiranja (rok otplate od sedam do 12 godina, uz grejs period od dve do četiri godine i kamatu od četiri do pet odsto na godišnjem nivou), ocenjeno je da je ovim aranžmanom srpskoj izvoznoj privredi „ubrizgana značajna finansijska injekcija“ koja bi domaćim firmama trebalo da omogući da se pod ravnopravnijim uslovima uhvate u koštac s konkurencijom na svetskom tržištu. Koliko je ta podrška neophodna najslikovitije govori podatak da je Srbija u prvom kvartalu 2011. zabeležila deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od oko 1,4 milijarde evra, što je 10 odsto više u odnosu na isti period lane. Obim spoljnotrgovinske razmene premašio je 5,3 milijarde evra pri čemu je izvoz vredeo 1,96 milijardi, a uvoz 3,38 milijardi evra tako da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 58 odsto. Ipak, mišljenja Danasovih sagovornika u vezi sa ovakvom vrstom podrške, podeljena su. Prema oceni Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zaduživanje države kod svetskih finansijskih institucija svakako je dobar potez imajući u vidu činjenicu da je dokumentom Evropa 2020. izvoz proglašen jednim od prioriteta privrednog razvoja kao i to da su uslovi kreditiranja koje nude te institucije povoljniji nego kod domaćih banaka.

– Ali, veoma je važno na koji način će država ta sredstva iskoristiti za promociju izvoza, odnosno da li postoji jasan plan izvoznih delatnosti koje bi trebalo podržati. Ja imam utisak da takav plan ne postoji i zato bi trebalo najpre utvrditi u kojim izvoznim poslovima Srbija ima najviše šansi i, što je posebno važno, trebalo bi posle izvesnog vremena napraviti analizu efekata korišćenja tih sredstava. Biće veoma loše ako se nastavi s dosadašnjom praksom subvencionisanja koju nije pratila i adekvatna kontrola trošenja tih sredstava – komentariše Savić.

Naš sagovornik ne spori da će se na listi preduzeća koja će konkurisati za ta sredstva naći i izvoznici koji su se već pozicionirali na svetskom tržištu, ali izražava izvesnu dozu sumnje da će ova sredstva biti namenski iskorišćena, odnosno da će biti usmerena u poboljšanje izvozne strukture. „Veliko je pitanje da li će ta preduzeća novac usmeriti u pripremu i realizaciju izvoza ili će ga, možda, iskoristiti za druge potrebe, recimo za popravljanje likvidnosti. Zato je veoma važno da država ostvari potpunu kontrolu korišćenja podsticajnih sredstva jer samo tako se može biti sigurno da su ta sredstva namenski iskorišćena“, kaže Savić.

Nasuprot tome Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije i vlasnik Modusa smatra da tako intenzivno zaduživanje bez popravljanja poslovnog ambijenta, neće dati očekivani efekat, utoliko pre što je najveći deo ovog kreditnog aranžmana namenjen Fijatovim kooperantima, dok će mala i srednja preduzeća dobiti „samo mrvice“.

– Država je ušla u model subvencionisanih kredita za tekuću likvidnost a da nije znala kako će iz njih da izađe i sad pokušava da nađe izlaz ponovo se zadužujući. To, međutim, samo povećava dug, a privreda i dalje na ime kamata izdvaja više nego što joj je fond plata jer eksterni kapital u ukupnom obrtnom kapitalu učestvuje sa 60 odsto dok učešće kapitala pravnih lica iznosi tek oko 30 odsto. I to je upravo ono što dovodi do blokada računa, odnosno do intravenozne zavisnosti od novih kredita. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u ovom trenutku čak oko 60.000 pravnih lica u blokadi i da samo u toku ove godine treba da se sprovede 18.200 stečajeva nad preduzećima koja su duže od dve godine u blokadi što znači da bi bez posla moglo da ostane još 160.000 radnika – upozorava Knežević.

On ističe da izlaz iz ovog ćorsokaka u kojem se nalazi srpska privreda nije u kreditima već u sistemskim rešenjima koja podrazumevaju strukturne reforme poreskog sistema koje podrazumevaju i poresko rasterećenje privrede, poboljšanje efikasnosti rada pravosuđa, razduživanje države i poštovanje zakona o finansijskoj disciplini, smanjenje crnog tržišta i sive ekonomije. „Dok god se to ne uradi svaki postupak države značiće primanje mornara na torpedovan brod.“

Da tokovi novca koji se usmerava u podsticanje izvoznih projekata ipak nisu bez kontrole govori iskustvo Agencije za promociju izvoza (SIEPA) koja od kompanija čiji je projekat prihvaćen očekuje da ispune sve aktivnosti predviđene projektom. Kao jedan od dokaza da je neka kompanija ispunila sve uslove može da posluži profaktura na osnovu koje se toj kompaniji refundira 50 odsto uloženih sredstava. Ukoliko, međutim, kompanija ne dostavi neki od dokaza neće moći da računa na refundaciju sredstava koja, inače, SIEPA odobrava za razne aktivnosti, poput unapređenja sistema kvaliteta, učešća na sajmovima u inostranstvu, zatim za dizajn promotivnog materijala i ambalaže proizvoda, reklamiranje u stranim časopisima… a prvi put ove godine podržava i otvaranje predstavništava u inostranstvu.

Prva tranša kredita EIB, od 150 miliona evra, predviđena ugovorom Apeks 4, biće na raspolaganju srpskim privrednicima u toku 2011, a druga od 100 miliona evra iduće godine. Sredstva bi trebalo da budu usmerena u izgradnju fabrika, zapošljavanje i povećanje izvoza, dok je 30 miliona namenjeno za pomoć medijima. Inače, u maju 2009, sa Evropskom investicionom bankom potpisan je sličan ugovor, Apeks 3, u visini od 250 miliona koji je kroz finansijske institucije Srbije kanalisan do malih i srednjih preduzeća.

Kreditna podrška EIB

Prema podacima EIB Srbija, kojoj je u periodu od 2005. do 2009. odobreno 1,7 milijardi evra pozajmica, najveći je korisnik kredita te institucije na Zapadnom Balkanu. Tokom prošle godine Srbiji je odobrena kreditna linija od 250 miliona, a zatim i dodatnih 140 miliona evra, namenjena finansiranju malih i srednjih preduzeća. Za izgradnju 75 kilometara auto-puta na Koridoru 10 odobrena su 384 miliona evra, dok je Gradu Beogradu, za izgradnju mosta preko Save (kod Ade Ciganlije) pripalo 70 miliona evra.