Fordu minus od 8,7 milijardi dolara

Koliko je globalna ekonomija složen sistem, u kojem je teško kanalisati negativne ekonomske trendove, govore i astronomski gubici američkog Forda, jednog od vodećih proizvođača automobila. Cena nafte je, prvi put u bliskoj prošlosti, dovela do značajnog pada potrošnje goriva, a upravo ta vest predstavlja najlošiju vest za svetsku auto-industriju. Manja potražnja za gorivom izazvana visokim cenama nafte, znači i slabiju potražnju za automobilima velikim potrošačima, tako da je sada na sceni veliko i bolno prestrojavanje ka štedljivijim i manjim modelima. Pad cena nafte, do nivoa koji je ispod 125 dolara po barelu, smatra se samo privremenim zatišjem, tim pre što su cene nafte i u prethodnoj nedelji skakale i po dva dolara na sat, samo na osnovuvesti o tropskim olujama u Meksičkom zalivu ili izjava povezanih sa mogućim izraelsko-iranskim sukobom
Tržište nafte, dakle, pokazuje izvesne znake stabilnosti, ali niko ne živi u iluziji da je na duži rok bilo šta rešeno. Ožiljci izazvani ovako visokim cenama nafte neće brzo zaceliti, tako da će, čak i u slučaju savršenog scenarija, posledice biti prisutne godinama. Sliku kolapsa avio kompanija širom sveta, koje većposluju na ivici opstanka upotpunjuje izveštaj o velikim gubicima Forda, koji je samo u drugom kvartalu zabeležio minus od oko 8,7 milijardi dolara. Uporedo sa tim lošim vestima, Ford je najavio restrukturiranje tri fabrike u SAD, koje će umesto kamioneta i velikih SUV vozila, početi da proizvode manje, štedljivije modele automobila. U Srbiji, u jeku privatizacije domaće autoindustrije, italijanski Fijat je viđen kao novi strateški partner Zastave, ali i dalje nema odgovora na pitanje koju vrstu modela i posebno, sa kojim nivoom potrošnje, planira da proizvodi u Kragujevcu. S druge strane japanski proizvođači automobila, za razliku od američkih, mnogo ranije su krenuli u tranziciju koja podrazumeva manju potrošnji nafte, tako da su i globalno uspeli da komercijalno afirmišu hibridne modele automobila, koji koriste mešoviti pogon na struju i benzin. Tako se recimo, Honda na srpsko tržište plasirala svoj najnoviji hibrid, dok šampion nove tehnologije – Tojota, već punih deset godina prodaje svoj model „tojota prius“, koji pokreće mešoviti električni i benzinski pogon, i koji na sto kilometara gradske vožnje troši jedva pet litara benzina.
Za razliku od ostalih evropskih zemalja, koje hibridna vozila u potpunosti oslobađaju državnih dažbina, i tako stimulišu manju potrošnju goriva i ekološki kvalitet transporta, Srbija uopšte ne pravi razliku između vozila koje na 100 kilometara troši pet litara i vozila koja troše 15 litara beznina. Zato bi, umesto uobičajene otimačine oko otpremnina, socijalnog programa ili garantovanih sindikalnih prinadležnosti, pregovori sa Fijatom morali biti pre svega fokusirani na izbor modela, koji će svojom niskom potrošnjom garantovati održivost kragujevačke proizvodnje automobila i u godinama koje slede.