U Nišu je juče otvorena dvodnevna naučno-stručna konferencija posvećena razvoju železnice, međunarodni skup koji u organizaciji Mašinskog fakulteta iz tog grada svake druge godine okuplja stručnjake, istraživače, naučnike, menadžere, kupce i dobavljače, ali i predstavnike političke elite.
Ovogodišnja, šesnaesta po redu, konferencija se održava u godini kada srpska železnica obeležava 130 godina svoga postojanja, a u uslovima u kojima brzine na domaćim prugama u proseku ne prelaze 40 kilometara na sat, koliko su išli i vozovi s kraja 19. veka na prvoj izgrađenoj pruzi između Beograda i Niša.
Organizatori skupa su u pripremi za konferenciju podsetili da od 70-ih godina prošlog veka nije bilo većih ulaganja u železničku infrastrukturu, a da je u međuvremenu „tranzicioni cunami“ razorio i domaću mašinsku industriju i vagonogradnju, pa je sve očitiji problem kako da se realizuju odobreni krediti za nužnu rekonstrukciju železničke mreže.
Kako naš list saznaje, jedan od radova koji će biti predstavljen na konferenciji bavi se i pitanjem kako iskoristiti trenutno raspoložive resurse. Naime, Vladimir Redžović, koji već 25 godina živi na relaciji Švajcarska – Nemačka, gde je i stekao zvanje doktora nauka, na osnovu uporednog proučavanja korišćenja auto-vozova u te dve države, predlaže moguće rešenje za rasterećenje putničkog saobraćaja u Beogradu. On veruje da je slabo iskorišćenu železničku infrastrukturu koja povezuje obodne delove grada moguće „uposliti“ uvođenjem auto-vozova, tim pre što 38 vagona za te namene stoji neupotrebljeno na stalnom parkingu u Topčideru. Prema njegovom predlogu, za Srbiju je najprihvatljiviji švajcarski model koji podrazumeva da za vreme vožnje koja bi trajala petnaest-dvadeset minuta vozač i putnici ne napuštaju automobil u auto-vozu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
