Grad na drumu, Vlada na gotovs

 Videli su i da se tim radnicima pridružuje i ceo grad. Zar da udare na gladan grad i izazovu još veći revolt, kaže Straimir Đokić, član Štrajkačkog odbora radnika šumsko-industrijskog kombinata „Kopaonik“ i modne konfekcije „7. juli“ iz Kuršumlije.

Njegov odbor, kao uostalom i višednevni protest radnika i građana ove opštine „suspendovan“ je krajem januara, baš u vreme kada je Vlada usvojila zaključak da će u slučaju blokada saobraćajnica i institucija „policija preduzimati sve zakonom predviđene mere, uključujući i upotrebu sile“.

Ipak, ne treba biti naivan. Siromašna, zapuštena i zaboravljena Kuršumlija se nije smirila zbog „pretnje“, već, pre svega, zbog dogovora sa resornim ministarstvima da će ozbiljnije rešavati njene probleme.

– Ljudi se sigurno nisu uplašili, niti će se bilo kada plašiti. Ako bude pozitivnog pomaka neće biti novih protesta, a ako ih ne bude, protesti su i te kako mogući, Svakoga dana ispred moje kancelarije je bar 50 gladnih, traže pomoć od 500 ili 1.000 dinara, samo da mogu da izguraju dan ili dva, objašnjava za Forum Dejan Milošević, zamenik predsednika opštine Kuršumlija. On kaže da je za radnike sve krenulo nizbrdo posle ratova devedesetih i zatvaranja kosovskog tržišta, na koje su plasirali drvo, voće, povrće ili stoku. Tada je oko 5.000 radnika ostalo bez posla, a plate primaju samo budžetske ustanove, naglašava Milošević.

Zbog toga je više od hiljadu radnika „Kopaonika“ i „7. jula“, od 11. do 22. januara, držalo u blokadi put Niš – Priština. Njima su se povremeno i pridruživali i drugi građani, bilo da rade u državnim organima, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu ili privatnom sektoru. Solidarisali su se sa rođacima, prijateljima ili sugrađanima iz „7. jula“ i „Kopaonika“. Njihove privatizacije poništene su 2007. i 2009, one su postale državno vlasništvo u okviru Akcijskog fonda, a ionako siromašni radnici završili su „na ulici“.

– Sada ipak postoje pozitivni signali. Ekipa vranjskog „Simpa“, mogućeg strateškog partnera „Kopaonika“, već je nekoliko dana tu. Biznis plan za pokretanje proizvodnje u dva od sedam preduzeća „Kopaonika“, hitno će se naći na stolu ministra Dinkića. Biće to prva faza u kojoj će se zaposliti 400 radnika, a u drugoj fazi biće zaposleno još 600 ljudi. Ako resorno Ministarstvo ovih dana uplati novac za nabavku rezervnih delova, sredstava za rad i renoviranje pojedinih pogona, kako je dogovoreno, prvo preduzeće „Kopaonika“ može da proradi već za desetak dana, a drugo za dva meseca, kaže Đokić.

Đokić dodaje da je i „Kopaonik“, koji je imao više od 1.400 radnika, prodat za samo 270.000 dolara.

– Imao je hektare zemljišta i zalihe u vrednosti 3,5 miliona evra. Kupio ga je pre šest godina konzorcijum sastavljen od menadžmenta te firme, na čelu sa Slavišom Ristićem, kaže Đokić, uveren da je reč o, kako ocenjuje, „velikoj privatizacionoj pljački u koju je umešan vrh tadašnje i današnje političke elite“.

On, međutim, dodaje da je situacija u „7. julu“ znatno teža. Predstavnici lokalne vlasti i te firme ovih dana razgovaraju sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem kako bi se rešili problemi oko 300 preostalih radnika. Najveći problem je, prema njegovim rečima, što Viši trgovinski sud u Beogradu ne donosi presudu kojim bi se akcije vratile firmi i radnicima. Veruje ipak da je u „7. julu“ moguće pokrenuti proizvodnju i uplatiti radni staž zaposlenima, ukoliko se deo imovine proda ili stavi pod hipoteku.

Svake godine 1.000 žitelja manje

Dejan Milošević, kaže da vlast u Srbiji do sada nije ozbiljnije interesovalo kako žive građani u najnerazvijenijim delovima zemlje, gde je prosečna plata skoro tri puta manja od proseka u Srbiji. Nije je zanimalo ni što Kuršumlija, opština sa 20.000 hiljada stanovnika, napominje Milošević, svake godine ima 1.000 žitelja manje, dok se okolna sela potpuno prazne. Samo u prošloj godini se, kaže, više od 500 ljudi „odjavilo“ iz Kuršumlije, u kojoj je, pri tom, više od 300 osoba umrlo, a samo 133 su rođene.