Foto: Pixabay/Belgrade_City
Advokatica Gordana Mihailović je danas rekla da su među više od dva miliona prijava, koliko je stiglo za evidentiranje bespravnio izgrađenih nekretnina, meštani sela prijavili i pomoćne objekte, letnje dvorišne nadstrešnice-paviljone i bunare pod krovom, što nije bilo neophodno.
Ona je rekla da su, po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, i suvlasnici (naslednici, bračni parovi) odvojeno, s ličnom kartom, podnosili prijave za jednu istu nekretninu.
„Država, po tom Zakonu o evidentiranju bespravno podignutih objekata i upisu vlasništva na njima ne garantuje za njihovu stabilnost i bezbednost. U slučaju da se neki stari objekti sruše, kao pre desetak dana u Beogradu, država je ipak, po drugom zakonu, solidarno odgovorna sa vlasnikom za naknadu štete zbog nepostupanja građevinske inspekcije“, rekla je Mihailović.
Istakla je da evidencija nije isto što i legalizacija, koja podrazumeva proveru da li objekat ispunjava sve uslove koji bi važili da je građevinska dozvola pribavljena pre početka izgradnje – od urbanističkih i imovinsko-pravnih, do bezbednosnih, statičkih, protivpožarnih i drugih tehničkih kriterijuma.
Dodala je da je građevinska inspekcija dužna da kontroliše stanje i naloži vlasniku da sruši objekat čija je stabilnost ugrožena ili da to učini o njegovom trošku.
„Građevinski inspektori ne rade samo na osnovu prijave, već su dužni da obilaze teren i ako vide da je objekat upitne stabilnosti, da po službenoj dužnosti pokrenu njegovo rušenje, ali u Srbiji inspekcija ne postupa ni po prijavama. Izlaze samo kada neko izvrši veliki pritisak da odrade posao, a nekad ni tada“, rekla je Mihailović.
Istakla je da se i sada dok traje evidencija, koju su nazvali „legalizacija“, ubrzano zidaju nelegalni objekti, čak se i zatvaraju prozori stanarima susedne zgrade, ali da inspekcija kontroliše, ne bi se ni zidalo nelegalno, a kamoli zatvarali tuđi prozori.
Inspekcija, po njenim rečima, „nije sposobna da zaustavi nelegalnu gradnju, a negde i neće iako postoje dobra zakonska rešenja, ali se ne primenjuju“.
Na pitanje šta će biti sa ostalim, neevidentiranim objektima kojih je, kako je država ustanovila, oko 4,8 miliona, a koji sigurno neće biti evidentirani jer u ponedeljak, 9. februara, ističe rok za podnošenje prijava, Mihailović je rekla da ne veruje da će ih država rušiti, jer to ni do sada nije činila.
„Osim toga, rušenje nekad više košta nego izgradnja. Država nije bila sposobna da legalizaciju dovede do kraja, iako ju je pokretala 1997, 2003, 2009, 2015. godine. Objekte neće rušiti ni iz drugih razloga, da ih ne pominjem. I dalje će se nastaviti nelegalna gradnja iako je 2003. donet zakon prema kojeme je to krivično delo, pa je ni to nije zaustavilo“, rekla je Mihailović.
Dodala je da ima slučajeva da se vlasnici nelegalne gradnje procesuiraju, ali se zakon selektivno primenjuje, kao i u većini slučajeva.
Po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima država se, kako je rekla, ogradila, pa za prijavu nelegalnog objekta ne predviđa ni da je to krivično delo, ni da su ti ljudi abolirani.
Navela je da ima prijava gde nema pravnog kontinuiteta u odnosu na vlasnika parcele i objekat, pa će se rešiti neki jednostavni predmeti, a za te, komplikovane situacije ostavljen je kratak rok od pet godina da reše vlasničke odnose kroz parnicu.
Prema njenim rečima takva rešenja mogu da ugroze imovinska prava, što pokreće sudske sporove koji traju dugo i opterećuju sudove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
