Gradonačelnici: Republička vlast nam kreše granu na kojoj sedimo

Možda bi ukidanje dve od 16 taksi, koliko trenutno naplaćuju u lokalnim samouprava, predstavnici opština i preživeli da država nije promenila još jednu stavku. Ubuduće, ukoliko bude usvojen ovaj zakon koji je trenutno na javnoj raspravi, u republički budžet će umesto dosadašnjih 20 odsto da se sliva polovina prihoda od poreza na zarade. I dok predstavnici lokalne samouprave tvrde da će zbog ovoga investitori odustajati od ulaganja, da će teret sa privrednika pasti na građane jer će opštine biti primorane da njih dodatno opterete, predstavnici države smatraju da će na ovaj način sprečiti pojedine opštine da se „bahate“, odnosno da neće moći više kao nekad da nekontrolisano uzimaju od investitora novac izmišljajući razne naknade i takse i podižući ih prema slobodnoj proceni.

VRANJE: DIREKTAN UTICAJ NA KVALITET ŽIVOTA GRAĐANA

Predlogom da se učešće lokalnih samouprava u porezu na zarade zaposlenih smanji za 30 odsto, Gradu Vranju bi se naneo gubitak od oko 300 miliona dinara.

– Ukoliko se prihodi od naplate firmarina integrišu u porez na imovinu na godišnjem nivou, budžet Grada Vranja bio bi po ovom osnovu manji za 55 miliona dinara. Na ovaj način se teret direktno prebacuje sa predstavnika krupnog kapitala na poreske obveznike. Na lokalnim samoupravama je da to sprovedu, a da Ministarstvo finansija ostane po strani. Sasvim neprihvatljivo – kaže za Biznis gradonačelnik Vranja Zoran Antić.

Naknada za zaštitu životne sredine koja predlogom novog zakona treba da bude integrisana u porez na imovinu, smatra on, isto je štetna jer cenu zagađenja neće plaćati trovači, već umesto njih građani. Po ovom osnovu, kako napominje naš sagovornik, grad je do sada imao 35 miliona dinara prihoda.

– Grad bi ukoliko se predlogom zakona usvoji stavka o integrisanju komunalne takse u republičke prihode zabeležio gubitak od 35 miliona dinara na godišnjem nivou. Ova je taksa do sada kod nas korišćenja namenski za održavanje i rekonstrukciju lokalne putne mreže – napominje Antić.

On kaže da je najavljena i promena transfera iz republičkog budžeta i to na osnovu „procenjenih prihoda“.

– Zašto na osnovu „procenjenih“ kada imamo „ostvarene prihode“ u prethodnoj godini? Verovatno da bi neko subjektivnim pristupom mogao da favorizuje „podobne“ lokalne samouprave – ističe gradonačelnik Vranja.

Ovakve finansijske pukotine se teško nadomešćuju, tvrdi Antić, a kako je Vranje opština na nerazvijenom jugu, moraće da nastavi sa hodom po mukama uz još drastičnije mere štednje i racionalizacije.

– Smanjenje sredstava od oko pola milijarde dinara mi jednostavno kao lokalna samouprava ne možemo da nadomestimo. To će se direktno odraziti na nivo investicija iz gradskog budžeta, nivo javnih usluga, što će se odraziti i na kvalitet života građana u našoj opštini – ističe Antić, napominjući da će oni biti primorani da primenjuju zakon koji usvoji Skupština Srbije.

ŠABAC: TIHA CENTRALIZACIJA

Budžet Šapca za narednu godinu iznosi 3,3 milijarde dinara, dok je prošlogodišnji budžet iznosio 3,175 milijardi dinara. U prihodima najviše učestvuje porez od zarada sa oko 1,3 milijarde dinara. Međutim, nakon odluke Vlade da se smanje porezi od zarada sa 80 na 50 odsto znatno je pogoršan položaj lokalnih samouprava. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović smatra da je time ugroženo delovanje lokalnih samouprava.

– Vlada Republike Srbije na ovaj način sprovodi tihu centralizaciju države, nastoji da zadrži što više novca za sebe, onemogući rad lokalnih samouprava i proglasi ih nesposobnima. Lokalne samouprave koje dobro rade neće biti podstaknute za još bolji rad niti će rad onih koji loše funkcionišu biti bolji. Porez na zarade je izvorni prihod, a kroz transfere Republika će vratiti manje novca, po slobodnoj proceni Vlade, bez ikakvih kriterijuma. To nije dobra praksa niti tekovina Evropske unije – kaže Zelenović.

Šabac će ove godine, tvrdi, ostati uskraćen za čak 200 miliona dinara iz republičkih transfera, jer im je država ostala dužna 60 miliona po osnovu elementarnih šteta i 130 miliona dinara za razvoj.

– Linearno su smanjeni prihodi svim lokalnim samoupravama, a oni koji su dobro radili i štedeli su uveliko oštećeni. Tako Grad Šabac ima pored Vršca najmanje zaposlenih u javnom sektoru, a po sadašnjim kriterijumima moglo bi da se zaposli još 102 radnika – napominje naš sagovornik.

Gradska uprava maksimalno štedi, ističe Zelenović, tako da se objedinjenim javnim nabavkama uštedi oko 50 miliona dinara.

– Samo uštedom za kupovinu mazuta, koji je sad najjeftiniji, toplana je uštedela 20 miliona dinara. Umesto da nas republička vlast podržava u tome šta radimo, oni nam krešu granu na kojoj sedimo. Ipak, mi ćemo planirani budžet ispuniti. Tako je planirano da se od prodaje imovine kojom Grad raspolaže dobije 400 miliona dinara, 370 miliona dinara bi bili prihodi od naknade za uređenje građevinskog zemljišta, a očekuje se i 400 miliona u gradskoj kasi od poreza na imovinu. Tu smo bili decidni da nećemo povećavati porez na imovinu i dodatno opteretiti građane – naglašava Zelenović.

Prema njegovim rečima, Šabac očekuje realizaciju nekoliko investicija, od čega bi najveća uposlila 1.700 radnika.

– Veliki podsticaj pružićemo privatnim preduzetnicima i zadrugama, tako da se očekuje zapošljavanje 2.000 radnika. S druge strane, mi smo kao lokalna samouprava odlučili da se sav novac od poreza koji se prikupi na seoskom području usmeri upravo tim mesnim zajednicama, a da meštani odlučuju o tim sredstvima. To je pravi primer decentralizacije – kaže Nebojša Zelenović.

PARAĆIN: TERET SA FIRMI PADA NA GRAĐANE

Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović kaže da država lokalnim samoupravama poslednje tri godine stalno smanjuje prihode, i da bi još jedno „zakidanje“ za opštine značilo „smrt“. On tvrdi da Ministarstvo finansija koristi „suludo“ opravdanje zbog čega moraju da se smanje prihodi lokalnih samouprava.

– Oni kažu da su opštine u suficitu od osam milijardi dinara. Knjigovodstveno, možda, ali u stvarnosti samo u Kragujevcu i Nišu dospeli dugovi su osam milijardi dinara. Osim toga, u predlogu ovog zakona piše da će se lokalnim samoupravama ovaj gubitak nadoknaditi izmenom zakona o porezu na imovinu. Znate šta to znači? Firme koje zarađuju dobro nagradićemo smanjenjem obaveza, ali će građani plaćati 30 odsto veći porez na imovinu – napominje Paunović.

Paunović napominje kako je zakonodavac pritom predvideo da će država praviti analizu toga koliko je koja opština naplatila poreza na imovinu.

– Napraviće analizu, opštine koje ne naplate maksimalan iznos za porez na imovinu, računaće se kao da im taj novac nije ni potreban i biće im smanjen iznos transfera sa republičkog na lokalni nivo, odnosno biće manji od predviđene jedne trećine – napominje Saša Paunović.

Konkretno, opštine naravno neće moći da zakinu na uličnoj rasveti ili grejanju u školama, ali će se ovakva restriktivna politika države prema lokalu osetiti, na primer, u infrastrukturi, pa će putevi koji su bili u planu da se završe za pet, biti završavani u roku od 20 godina.

UŽICE: MOGUĆE KATASTROFALNE POSLEDICE

Ako se usvoji Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave, posledice njegove primene bile bi katastrofalne po gradske finansije i grad ne bi mogao da funkcioniše, tvrdi Tihomir Petković, gradonačelnik Užica.

Gradska vlast, napominje on, u potpunosti podržava stav SKGO da se nacrt tog zakona povuče iz procedure.

Zbog ekonomske krize i mera štednje, iznos gradskog budžeta je poslednjih godina veoma skroman i za narednu godinu je projektovan na 2,5 milijardi dinara. Kako nije izvesno da će biti prikupljen i toliki iznos, gradska vlast je namerila da se zaduži kreditom od 200 miliona dinara, a dodatnih 180 miliona dinara očekuje od prodaje gradskih parcela. Međutim, Nacrtom zakon o finansiranju lokalnih samouprava, koji opštinama i gradovima uskraćuje znatan deo njihovih izvornih prihoda, poput prihoda od poreza na zarade, Užice će biti suočeno da dodatnim i velikim problemima.

Objasnivši da Užice godišnje, po osnovu redovnih prihoda, prikupi 2,2 milijarde dinara, Petković je istakao da učešće prihoda od poreza na zarade u toj sumi predstavlja gotovo polovinu tog iznosa, odnosno oko 1,05 milijardi dinara.

– Ukoliko bi se usvojio Nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave, gradovima i opštinama bi, umesto sadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade, ostalo svega 50 odsto. To znači da bi Užice godišnje izgubilo oko 400 miliona dinara. To bi bilo katastrofalno, jer grad ne bi mogao da funkcioniše – upozorio je užički gradonačelnik i dodao da u takvim uslovima ne bi mogao da se izdvoji ni jedan dinar za investicije.

I sa postojećim prihodima, kako je objasnio, Užice nema novca za nove investicije u komunalnu infrastrukturu, za izgradnju puteva, vodovoda, dečjih vrtića, sportskih objekata i ostalog, već samo za neophodno tekuće održavanje grada.

– Upravo zbog toga smo planirali da se zadužimo kreditom od 200 miliona dinara za završetak započetih investicija. Planirali smo i prihod od oko 180 miliona dinara od prodaje gradskih parcela, kako bi grad normalno funkcionisao – rekao je naš sagovornik i istakao da je grad računao i na prihode od ekološke takse i lokalnih komunalnih taksi, ali da je i to dovedeno u pitanje. Objasnivši da je namera gradske vlasti da po osnovu firmarine prikupi prihode od, prvenstveno, velikih preduzeća i banaka koji dobro posluju i imaju poslovni prostori u najužem gradskom jezgru, Petković kaže da te takse neće dodatno opteretiti mala preduzeća, zanatske i uslužne radnje.

– Nacrtom je predviđeno da se ekološka taksa ukine kao posebna vrsta takse i da se porez na imovinu predstavi kao ključni prihod lokalnih samouprava. Međutim, to može da funkcioniše u državama koje su ekonomski razvijene, ali to kod nas nije moguće. Primera radi, u Užicu, od poreza na imovinu prikupi se svega 260 miliona dinara. Prošle godine, kada je Skupština grada usvajala budžet za ovu godinu, taj porez je uvećan 15 do 20 odsto i građanima je bilo veoma teško objasniti zbog čega smo to uradili u vremenu koje je veoma teško. Sada, ukoliko bismo pokušali da nadoknadimo uskraćene prihode po osnovu poreza na zarade, morali bismo više nego duplo da povećamo porez na imovinu. To ne bi bilo moguće i ne bismo mogli da naplatimo takav porez, jer bi građani bili i više nego opterećeni poreskim zaduženjima – poručio je gradonačelnik Užica.

Petković ističe da, za razliku od ekonomski jakih, pravno stabilnih država sa dugom demokratskom tradicijom u kojima svi plaćaju porez na imovinu, kod nas se dešava da građani nasleđuju imovinu od roditelja ali, kako ne rade ili rade za izuzetno niske plate, ne mogu da plate taj porez. S druge strane, kako ističe, deo te imovine naši građani ne mogu da prodaju, jer nema kupaca u Užicu.

Upozorenja o izuzetno negativnim posledicama nacrta tog zakona, gradska vlast je uobličila kroz stav SKGO ali, kako Petković navodi, verovatno će se obratiti i Ministarstvu finansija, koje je predložilo taj zakonski tekst, jer bi njegovo usvajanje, kako je ponovio, bilo katastrofalno za grad.

– Jednostavno, nema načina na koji bi grad mogao da funkcioniše, ukoliko bi se smanjili navedeni prihodi i mislim da je nacrt tog zakona osmislio neko ko ne poznaje realno stanje u lokalnim samoupravama – poručio je gradonačelnik Užica Tihomir Petković.

VALJEVO: GRADOVIMA TREBA VEĆA SAMOSTALNOST

Dragan Jeremić, visoki funkcioner u gradskoj upravi Valjeva, veruje da će država prepoznati loše aspekte predloženog zakona i da će zaustaviti proces njegovog usvajanja.

– Nadam se da to neće da se nađe pred poslanicima, greška je da se finansijska konsolidacija, balans na jednoj strani, finansira na račun razvoja gradova i opština. Zaista bi bilo loše da se umesto 80 odsto prihoda od poreza na zarade, lokalu vraća svega polovina, jer bi se time uskratila sredstva neophodna za pokrivanje troškova. A oni su u poslednje dve godine uvećani. Primer je trošak za javnu rasvetu, za šta smo ranije izdvajali oko 35 miliona dinara, a sada, nakon reorganizacije u EPS-u i neke anomalije u obračunu, plaćamo godišnje 55 miliona za isti broj sijaličnih mesta – navodi Jeremić i dodaje da grad ima sve više potrebe da uveća davanja po osnovu socijalne i zdravstvene zaštite.

Jeremić ukazuje i da su sredstva lokalu neophodna kako bi kreirali infrastrukturni i privredni razvoj.

– Mi smo kao grad vrlo zainteresovani da razvijemo poljoprivredu, a morali bi da nađemo način i da nekadašnjeg giganta u preradi, Srbijanku, vratimo na tržište. U tome imamo podršku Vlade, očekujemo da nam ona pomogne u rešavanju pravnog aspekta tog problema, a da mi potom potražimo ozbiljnog strateškog partnera. Ali da bi priča bila realna, moramo bazu, poljoprivredu da subvencionišemo. Naši planovi su da to bude između 50 i 100 miliona dinara, od kojih bi deo bio za infrastrukturu, dok bi drugim delom pomogli poljoprivrednicima oko nabavke mehanizacije ili novih zasada. To su direktna nova radna mesta – kaže Jeremić i ističe da svaka lokalna sredina ima neke svoje specifičnosti i da bi upravo zato opštine i gradovi morali da imaju daleko veću samostalnost u raspoređivanju sredstava.

Osim smanjenja osnovnih prihoda, što je predviđeno nacrtom zakona, gradu su umanjeni i iznosi redovnih transfera iz republičkog budžeta, jer je Užice, na osnovu ranije utvrđenih kriterijuma o raspodeli tih sredstava, kategorisano u grupu najrazvijenijih lokalnih samouprava.

– Godišnji transferi iznose svega 228 miliona dinara. Dobro je što smo u grupi najrazvijenijih gradova i opština, ali Užice je 2008. godine dobijalo 340 miliona dinara transfera, da bi taj iznos naredne godine bio smanjen na 240 miliona, pa su gradu, bez obzira na kategorizaciju, za nekoliko godina zakinuta značajna sredstva i nema logike da ti iznosi budu tako mali – objasnio je Petković i dodao da se smanjenje transfera ranije nadoknađivalo povećanjem poreza na zarade, te da je Užice među gradovima koji su imali znatne prihode po tom osnovu jer je, kako je zaključio, „privreda grada ipak sačuvana“.