Hvatanje koraka sa vodećim proizvođačima naoružanja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Mada Gašićev optimizam godi, posebno neupućenima, ipak nije zasnovan na realnim osnovama. Jer uprkos tome što srpska vojna industrija beleži sve bolje poslovne rezultate na inostranim tržištima, činjenica je da su države, koje za razliku od Srbije nisu bile izložene međunarodnim sankcijama, toliko odmakle na tehničko-tehnološkom planu da ih je gotovo nemoguće stići. Posebno ne u narednih pet godina. Utoliko pre što su među vodećim svetskim i evropskim proizvođačima i prodavcima naoružanja i vojne opreme SAD, Rusija, Izrael, Francuska, Britanija, Nemačka, Švajcarska i Švedska, dakle države koje su ekonomski neuporedivo moćnije od Srbije.

To, međutim, ne znači da Srbija treba da odustane od revitalizacije vojne industrije. Naprotiv. A nesporni argument za tu tvrdnju leži u činjenici da je ova industrijska grana već sada jedan od glavnih izvoznih brendova domaće privrede. O tome svedoči podatak da je Srbija prošle godine izvezla oružja i vojne opreme u vrednosti od 750 miliona dolara, čime je vojna industrija, po vrednosti ostvarenog izvoza, odmah iza automobilske, čiji izvozni bilans premašuje 1,5 milijardi evra. Otuda čak i oni koji ne podržavaju poteze aktuelne vlasti pozdravljaju najavu ministra Gašića da će u domaću vojnu industriju biti uloženo 103 miliona evra. U tim krugovima ne žele da veruju da je ta Gašićeva izjava deo sve zahuktalije propagandne kampanje najveće stranke vladajuće koalicije na državnom nivou. Tim pre što su nove investicije devastirane i, u proleće 1999. godine, porušene vojne fabrike, u koje je država poslednji put ozbiljnije ulagala 80-ih godina prošloga veka, jednostavno – nasušna potreba.

Ambiciozni investicioni ciklus države otvoren je odobravanjem četiri miliona evra fabrici Zastava oružje, od čega je dva miliona već na raspolaganju, dok bi ostatak novca uskoro trebalo da legne na račun. U poslovodstvu Zastave kažu da će taj novac biti iskorišćen za osavremenjavanje tehnologije, odnosno za podizanje proizvodnje svih vrsta cevi iz proizvodnog programa (puščane, mitraljeske i druge) na viši tehnološki novo. Planirana je i izgradnja nove proizvodne hale, površine oko 2.000 metara kvadratnih, kao i energane, čime će se, u velikoj meri, smanjiti troškovi snabdevanja strujom, toplotnim i ostalim vidovima energije. Koliko je modernizacija proizvodnje neophodna, najbolje svedoči podatak da se u fabrici i dalje radi na mašinama iz 1928. godine, kad je u tadašnjem kragujevačkom Vojnotehničkom zavodu počela serijska proizvodnja M 24, prema licenci belgijske fabrike NF. Te mašine su za vreme Drugog svetskog rata bile odnete u Nemačku, odakle su vraćene 1945. Osim ovih mašina u pogonima fabrike nalazi se i oprema instalirana 60-ih i 70-ih prošloga veka, koja je takođe zastarela, naročito imajući u vidu činjenicu da kragujevački oružari gotovo kompletnu proizvodnju, kako lovačko-sportskog, tako i vojnog naoružanja, izvoze na svetska tržišta, gde je konkurencija sve bespoštednija. Raduje i informacija o izgradnji nove hale, pošto je većina postojećih pogona izgrađena još 20-ih godina prošloga veka, dok su neki od njih (P 59, pogon 31 i drugi), posle bombardovanja NATO projektilima, ostali van funkcije. Najnovija je hala (artiljerijska), izgrađena 1980, u kojoj su pravljeni protivavionski topovi, tzv. trocevci.

Država najavljuje ulaganja i u ostalih pet fabrika odbrambene industrije Srbije (OIS), koju osim Zastave oružje čine još i Krušik u Valjevu, Sloboda u Čačku, „Milan Blagojević“ u Lučanima, Prva iskra u Bariču i Prvi partizan u Užicu. Na tom spisku bi, u dogledno vreme, trebalo da se nađe i fabrika Složeni borbeni sistemi u Velikoj Plani, u kojoj se proizvodi samohodna haubica NORA155 a privodi se kraju i osvajanje proizvodnje borbenog vojnog vozila LAZAR 2. Ova fabrika još nije zvanično deo OIS, ali je nadležni u Ministarstvu odbrane, očito, već svrstavaju u tu grupaciju. Inače, u Ministarstvu odbrane očekuju da će u 2016. u fabrici u Velikoj Plani početi serijska proizvodnja vozila LAZAR 2, za koje se u Zastavi osvaja proizvodnja topa 2A42, sa metkom u NATO kalibru 30X173mm, kao samohodne haubice NORA, za koju će biti kupljena šasija Kamaz od Rusa. Haubica NORA se, zapravo, već proizvodi u Plani i veće količine tog artiljerijskog oruđa izvezene su u Mjanmar, Kuvajt i još neke od zemalja.

Ministarstvo odbrane je, početkom minule sedmice, potpisalo i ugovore sa Prvim partizanom, „Milanom Blagojevićem“ i Slobodom, vredne oko 600 miliona dinara. Fabrici „Milan Blagojević“, koja izvozi više od 90 odsto proizvodnje baruta, pripalo je 485 miliona, dodatnih 18 miliona dobila je čačanska Sloboda, dok je Prvi partizan dobio dodatnih 60 miliona, uz 121 milion koji je dobio početkom godine. Sudeći prema najavama, i ostale fabrike domaće odbrambene industrije uskoro će potpisati sporazume sa Ministarstvom odbrane, kojima se ugovara proizvodnja za potrebe Vojske Srbije, takođe u vrednosti od 600 miliona dinara. Početak modernizacije domaće vojne industrije označen je otvaranjem, pre petnaestak dana, dve linije za proizvodnju čaura u užičkom Prvom partizanu. Tom prilikom najavljeno je da će u Uzićima, kod Užica, biti izgrađena nova fabrika municije. Procenjeno je da će potražnja na svetskom tržištu za municijom od 5,56 do 12,7 mm, koja se proizvodi u Užicu, rasti i da je to signal da bi trebalo povećati proizvodne kapacitete. Na iznenađenje stručnjaka za ovu oblast, fabrika u Uzićima će, prema informacijama iz Užica, biti u vlasništvu državne firme SDPR, koja decenijama unazad prodaje domaće oružje i municiju širom sveta. Inače, municija 5,56 mm je NATO kalibar i koristi je i najnovija Zastavina vojna puška M 21, koja je uvrštena u naoružanje Vojske Srbije. Metak 12,7 proizvodi u ruskoj varijanti (12,7 DŠK) i NATO verziji (50 BMG). Obe verzije ovog metka koriste Zastavin tenkovski mitraljez 12,7 NSV (u pešadijskoj varijanti nosi naziv „kojot“), kao i dalekometni i ubojiti Zastavin snajper „crna strela“.

Iz Ministarstva odbrane najavljuju i početak izgradnje nove kapislane u Krušiku, kao i uvođenje još nekoliko domaćih fabrika, koje su odluci Vlade od strateškog značaja za domaću privredu, u odbrambenu industriju Srbije. Zaposleni u domaćoj vojnoj industriji priželjkuju da započeta modernizacija fabrika odbrambene industrije Srbije i ostale nemanske proizvodnje odmakne dalje od početka, odnosno da ne bude samo deo predizborne kampanje aktuelne vlasti, već da je reč o ozbiljnim namerama da se investira u modernizaciju proizvodnje, čime bi se izvozne performanse ove industrije podigle na viši nivo.

Modernizacija tehničko-remontnih zavoda

Na sastanku sa direktorima fabrika vojne industrije nadležni u Ministarstvu odbrane najavili su i ulaganja u dva najveća tehničko-remontna zavoda. Reč je o zavodu „Moma Stanojlović“ u Beogradu u kojem bi, kako je preliminarno dogovoreno prilikom posete državno-privredne delegacije Srbije Moskvi, trebalo da se remontuju ruski helikopteri, i TRZ Kragujevac. Kragujevački zavod, poznatiji pod imenom Medna (prema nazivu klisure u kojoj je smešten), najstariji je i najveći zavod za remont municije i minsko-eksplozivnih sredstava na Balkanu. U tom zavodu je, pre desetak godina, uništeno više od milion pešadijskih mina sa stokova bivše JNA a taj posao finansirao je NATO.

Nove fabrike u vojnoj industriji

U grupaciju fabrika domaće vojne industrije biće uvedena i Zastava kamioni. U ovom trenutku aktuelni su pregovori o tome da Ministarstvo odbrane preuzme deo preduzeća, u kojem bi se proizvodilo neborbeno vojno vozilo za potrebe Vojske Srbije, a u perspektivi to vozilo bi bilo ponuđeno i inostranim kupcima. Pribojski FAP, koji je nekada, iz političkih razloga, bio potisnut od mariborskog TAM-a, takođe bi trebalo da postane proizvođač vojnih transportnih i vučnih vozila. Novo ime u vojnoj industriji biće i kruševački „14. oktobar“, koji ima pogon za izradu velikih sklopova za borbena vozila, pa i za tenkove. Podsećanja radi u toj fabrici je, prema dokumentaciji prenetoj iz Slavonskog Broda, početkom devedesetih godina prošlog veka, zabeležen pokušaj proizvodnje tenkova, ali se ispostavilo da je to skup poduhvat. I fabrika Trajal, u kojoj se, pored ostalog, proizvode gas maske i sredstva za zadimljavanje, postaće deo domaće vojne industrije, baš kao i trstenička Prva petoletka, koja već ima namensku proizvodnju.