Danas istražuje: Ima li evra u menjačnicama i zašto su građani pohrlili da ih kupuju?

Prethodnih dana pojavile su se informacije u pojedinim medijima i na društvenim mrežama da menjačnice oskudevaju sa evrima.

Naime, proširila se vest da menjačnice nemaju evre i da se ta valuta u njima ne može kupiti.

Portal Danasa pokušao je da proveri ove tvrdnje i tim povodom kontaktirali smo nekolicinu menjačnica u centru Beograda i u prigradskim opštinama.

Kao rezultat razgovora sa radnicima u menjačnicama dobili smo različite odgovore. Neke menjačnice kažu da imaju potrebnu količinu evra i da posluju uobičajeno, dok druge kažu da nemaju evre.

„Imamo evra koliko treba, prema propisu Narodne banke, toliko mi imamo. Situacija je potpuno normalna. Radim u kontinuitetu već 10 dana i nisam primetila ništa neuobičajeno“, kaže za Danas jedna radnica u menjačnici.

Ona dodaje da nije bilo povećane tražnje.

„Kupuju po 50 ili 100 evra uglavnom ili prodaju, ali nešto na veći iznos, toga nije bilo“, objašnjava.

Prema njenim rečima i kurs je ostao stabilan.

„Prodajni kurs je na 118 dinara danas, to je manje-više isto“, zaključuje ona.

Radnik druge menjačnice, takođe, za Danas potvrđuje da ima evra, ali da tražnja jeste povećana.

„Međutim, to je očekivano povećana potražnja, kao i pred svaku Novu godinu“, objašnjava naš sagovornik.

To je, dodaje, dovelo i do rasta kursa.

„Prodajni kurs, kao i otkupni, su porasli zbog povećane potražnje“, navodi za Danas.

Međutim, u nekim menjačnicama zaista nemaju evre.

„Nemamo trenutno evre ni mi. Da li je razlog ova situacija oko NIS-a, da li ljudi misle da će evro da bude 200 dinara, ja stvarno ne znam“, navodi još jedan naš sagovornik.

I on za Danas potvrđuje da je zabeležena značajna tražnja u poslednje vreme.

„Ljudi kupuju evre mnogo više nego što prodaju, što je dovelo do ovakve situacije“, objašnjava.

Tim povodom danas se oglasila i Narodna banka Srbije (NBS), koja potvrđuje da je tokom poslednje dve nedelje došlo do rasta tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu, a što je u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje za stranom valutom od strane građana, nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS.

„U pojedinačnim menjačnicama došlo je do, isključivo trenutnog, nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, što nikako ne znači da postoji bilo kakav problem u pogledu snabdevenosti evrom i drugim stranim valutama na srpskom deviznom tržištu“, objašnjavaju.

Međutim, iz NBS tvrde da strane gotovine ima dovoljno i u bankarskom sektoru i kod Narodne banke Srbije i da kanal snabdevanja banaka stranom gotovinom funkcioniše nesmetano.

„Činjenica da kod pojedinih menjača nema dovoljno strane gotovine rezultat je izostanka njihovog snabdevanja stranom gotovinom kod banaka. Iskustvo iz prethodnih sličnih perioda pokazalo je da ovlašćeni menjači taj kanal snabdevanja od banaka slabije koriste, odnosno da nastoje da se snabdevaju međusobno i da kada je pojačana tražnja građana, menjačnice čuvaju efektivu za svoje klijente i podižu cenu, odnosno prodajni kurs, na menjačkom tržištu“, pojašnjavaju.

NBS poručuje da kurs dinara prema evru nije niti će biti ugrožen.

„Centralna banka u režimu rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koristi pravo da interveniše, kako kupovinom, tako i prodajom deviza kako bi sačuvala relativnu stabilnost deviznog kursa“, zaključuju.

Zašto je skočila tražnja za evrima u menjačnicama?

Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas kaže da je tačno da se prethodnih dana u delu menjačnica pojavio trenutni manjak evra.

„Ipak, važno je naglasiti da to nije posledica nestašice deviza u zemlji, već isključivo pojačane potražnje građana u kratkom vremenskom periodu. Menjačnice raspolažu ograničenim dnevnim količinama, pa kada potražnja naglo poraste, kao što je sada bio slučaj, dešava se da pojedina prodajna mesta privremeno ostanu bez gotovine u evrima“, pojašnjava on.

Kako napominje, ima nekoliko razloga za pojačanu potražnju.

„Kao prvo, informacije u javnosti o situaciji sa NIS-om podstakle su deo građana da se dodatno obezbede devizama, iako za tim objektivno nije bilo potrebe. Drugi razlog je psihološki efekat medijskih objava i društvenih mreža — kada se pojavi vest o ‘mogućoj nestašici’, potražnja se sama multiplicira. I kao treća stvar, tu je sezonski faktor – pred kraj godine tradicionalno raste potreba za devizama zbog putovanja i plaćanja u inostranstvu“, objašnjava Vasić.

Naš sagovornik naglašava da je devizna likvidnost bankarskog sistema stabilna.

„NBS ima jasne mehanizme da u svakom trenutku ublaži kratkoročne pritiske i spreči oscilacije kursa, kao što je činila i u periodima znatno većih globalnih šokova. Zbog toga ne očekujem nikakve šire posledice“, kaže on.

Ovo je, prema njegovim rečima, više kratkotrajni logistički efekat pojačane potražnje, a ne pokazatelj bilo kakvog fundamentalnog rizika.

„Kurs dinara prema evru ostaje stabilan i nije realno očekivati poremećaje u snabdevenosti devizama. Ukratko, situacija je privremena, pod kontrolom i daleko od bilo kakvog sistemskog rizika“, zaključuje Vasić.

I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da menjačnice nisu trebovale dovoljno gotovine od banaka i da je ovo tehničko pitanje.

„Dinarska novčana masa je višestruko manja od deviznih rezervi, tako da će NBS bez problema pokriti svaku tražnju za devizama i odliv kapitala koji je realnost barem još dve godine. Bezgotovinski nemate probleme da kupite evre“, objašnjava on.

Prema njegovom mišljenju, ovo nije posledica straha stanovništva.

„Građani koji se ne sećaju pljačke stanovništva Srbije od strane države danas čine većinu, oni nisu nervozni, jer nemaju iskustvo. Oni koji se sećaju očigledno ne smatraju da je problem velik“, kaže Stevanović.

Što se tiče kursa, kako kaže, gotovinske devizne transakcije su minoran deo ukupnih deviznih transakcija, pa ne mogu značajno pogurati kurs.

„Fiksni kurs kakav je u Srbiji, iako ga tako ne zove NBS, može biti u problemu samo ako se emituje novac bez pokrića. U suprotnom prilagođavanje je automatsko, ali ne momentalno, kad se dešava priliv kapitala cene rastu, kad se kapital odliva cene padaju“, zaključuje Stevanović.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva za Danas kaže da je blago porastao i srednji kurs.

„Međutim, neproporcijalno u odnosu na rast tog srednjeg kursa porastao je i prodajni kurs u menjačnicama. Poslednjih dana je otišao i na 118,5 dinara“, ukazuje on.

Kako kaže, i Efektivi su se javljali građani koji tvrde da pojedine, uglavnom manje, menjačnice nemaju evre za prodaju.

„Pojavila se određena količina dinara, što je uzrokovala da neko uz pomoć njih kupuje evre. To se, zanimljivo, pogodilo sa onim periodom kada se u opticaju pojavila velika količina novčanica od 2.000, koje su bile sveže odštampane“, navodi Gavrilović.

Kako dodaje, da se pojavio višak dinara u opticaju i da građani kupuju evro mu je potvrđeno i od menjača.

„Pa je i logično da kada je tražnja veća, a ponuda se smanji, cena raste“, pojašnjava naš sagovornik.

Što se tiče straha zbog situacije oko NIS-a, Gavrilović navodi da nije siguran koliko je to povezano.

„Situacija u vezi sa NIS-om traje mesecima, a ovo sa evrom od prošle nedelje“, kaže on.