Intelektualna svojina kao nematerijalno dobro

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Više od 80 odsto ukupne vrednosti kompanije pripisuje se nematerijalnim dobrima. To potkrepljuje činjenicu da se savremena ekonomija zasniva na znanju, a ne na materijalnim dobrima kao što su proizvodni kapaciteti, mašine i druga dobra koja su smatrana najvrednijom imovinom privrednog subjekta. Jedan od četiri stuba koji, pored ljudskog, relacionog i strukturnog kapitala, čine intelektualni kapital nekog privrednog društva, jesu i prava intelektualne svojine izražena u vidu patenata, žigova, industrijskog dizajna, oznaka geografskog porekla i autorskog prava koja su u nadležnosti Zavoda za intelektualnu svojinu. Iako u svetu ima pokušaja da se na jedinstven način obračunava vrednost prava intelektualne svojine, kao nematerijalnog, fizički neopipljivog, dobra vrednovanje (taj posao poveren je stručnim proceniteljima) najčešće se sprovodi u slučaju prodaje firme, spajanja više privrednih subjekata, kao i prilikom prodaje i licenciranja prava intelektualne svojine. Sve je češće i korišćenje prava intelektualne svojine kao obezbeđenja izvora finansiranja (npr. kredita) za određene poslovne aktivnosti nosioca prava, ali u tom slučaju banke, na osnovu svoje procene, prihvataju određeno pravo kao sredstvo obezbeđenja. Zavod je Zakonom o žigovima iz 2009. godine preuzeo obavezu da vodi postupak za upis zaloge na žig kao sredstva obezbeđenja za bankarske kredite koje nosioci prava uzimaju za investicije. Od 2010. godine upisano je 640 zaloga na žig, a kao kolateral za investicione kredite ga koriste i velike, dobro pozicionirane, domaće kompanije koje strateški upravljaju svojim portfolijom prava intelektualne svojine

Težnja svakog učesnika na tržištu je da bude što konkurentniji, a u tome mu mogu pomoći prava intelektualne svojine. Stvaranje sopstvenog identiteta i reputacije jeste ono čime se rukovode učesnici u prometu. Žig je jedno od prava intelektualne svojine kojim se nosilac tog prava štiti od neovlašćenog korišćenja istih, ili zbunjujuće sličnih, znakova za obeležavanje konkurentske robe, ili usluga. Žig je veoma značajno pravno sredstvo kojim se obezbeđuje buduće investiranje u izgradnju i pozicioniranje brenda, ali i sredstvo za sticanje dobiti kroz prenos prava, ili licenciranje. Često su žigovi najvrednije dobro nekih privrednih subjekata. Da pomenemo samo neke od najvrednijih žigova koji su svima poznati, a u zavisnosti od izvora svrstani su na različitim vodećim pozicijama. Prema izvoru Forbsa, prva tri mesta pripadaju „brendovima“ iz oblasti informacionih tehnologija i to su: Epl (145,3 milijarde dolara), Majkrosoft (69,3 milijarde dolara) i Gugl (65,6 milijardi dolara). U stopu ih prate Koka-Kola, IBM, Mek Donalds, Samsung, Tojota, DŽeneral elektrik i Fejsbuk. Nije redak slučaj da su pojedini registrovani žigovi za određene inovativne proizvode vremenom postali uobičajeni nazivi proizvoda te vrste i sinonim za sve kasnije proizvode iz iste kategorije. Tako je na primer jedan od prvih registrovanih žigova u Srbiji (registrovan 1921. godine), koji je još uvek u važnosti, žig „dictaphone“, čiji je nosilac prava kompanija Diktafon korporejšn iz SAD. U važnosti su i žigovi „Singer“ i „Gillette“ iz iste godine koji su postali sinonim ne samo za vrstu proizvoda već i za kvalitet. Koliko su žigovi važni za poslovanje i pozicioniranje na tržištu, govore i veliki portfoliji žigova domaćih kompanija koje su zaštitile žigom sve svoje ključne proizvode. Veoma je važno da se zbog velike konkurencije na tržištu vodi računa o izboru imena ili znaka za razlikovanje koji zadovoljava uslove za zaštitu žiga. Pre svega, znak za koji se traži zaštita žigom mora biti podoban da vrši funkciju žiga što se ispituje u samom postupku, a zatim se ispituje i sličnost sa svim ranije registrovanim žigovima i prijavama za priznanje na teritoriji Srbije u odnosu na iste ili slične robe i usluge. Pomenućemo samo neke od naših kompanija sa dugom tradicijom zaštite koje imaju veliki broj žigova: Soko Štark, Pionir, Bambi, Jafa Crvenka, Merima (sada Henkel) i Galenika.

Od 1920. godine, kada je ustanovljen i registar žigova, u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije registrovano je više od 69.000 žigova od kojih je danas u važnosti oko 30.000. Treba naglasiti da je žig, kao i druga prava industrijske svojine, teritorijalno pravo, što znači da važi u državi u kojoj je registrovan. Za registraciju žiga u drugim zemljama podnosiocima je na raspolaganju i Madridski sistem za međunarodnu registraciju žiga gde je Zavod za intelektualnu svojinu primalac prijava koje prosleđuje međunarodnom birou u Ženevi. Po tom principu u Srbiji važi i oko 114.000 žigova za koje je, kroz Madridski sistem, tražena registracija stranih nosilaca.

Izvinjenje

U tekstu posvećenom oznakama geografskog porekla slučajno se potkrala greška u imenu autora priloga. Umesto potpisane Danijele Zlatić Šutić trebalo je da stoji ime Zorana Dragojevića, koji je rukovodilac Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla Zavod za intelktualnu svojinu Srbije. Izvinjavamo se gospodinu Dragojeviću i čitaocima Danasa.