Investiranje u doba ratnih sukoba

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

  U tom kontekstu posmatrano pitanje koje posebno interesuje investitore glasi: kako finansijska tržišta reaguju na ovu vrstu nestabilnosti i šta investitori treba da urade kako bi zaštitili sopstvenu imovinu? Pomenimo najsvežiji primer – sukob između Turske i Rusije izazvan obaranjem ruskog vojnog aviona, što je dovelo do toga da je Moskva najavila, i već preduzela, korake ekonomske odmazde, koji će, kako se procenjuje, doneti štetu ne samo Turskoj već i Rusiji. Te mere, između ostalog, dovode u pitanje realizaciju turskog toka gasovoda, zatim planiranu izgradnju prve nuklearne elektrane u Turskoj, a tu je i ograničenje civilnih letova. Kao reakcija na poteze Moskve, usledio je pad turskih akcija za više od dva odsto, kao i slabljenje turske lire u odnosu na američki dolar. Podsećanja radi, Turska je drugi najvažniji trgovinski partner Rusije (posle Nemačke), i ako se pretnje ruske vlade u potpunosti realizuju, to bi moglo negativno da se odrazi na ekonomiju obe države naročito ako se zaustavi realizacija velikih infrastrukturnih projekata i ako strani partneri odluče da preusmere svoje poslovne aktivnosti na druga stabilnija tržišta. Lokalni investitori će najverovatnije posegnuti za diversifikacijom sredstava, a mnogi će se okrenuti sigurnim investicijama, koje će u periodu tržišnih turbulencija zadržati, ili čak povećati, vrednost.

Posmatrano kroz istoriju zlato se pokazalo kao najsigurnija investicija. Za razliku od novca, čija vrednost može oslabiti štampanjem većeg broja novčanica, zlato vremenom ne gubi na vrednosti. Kada tržišta postaju nestabilna, investitori žure da kupuju zlato, što neminovno gura cenu tog metala naviše. Ilustracije radi, osamdesetih godina prošlog veka, kada je Sovjetski Savez poslao trupe u Avganistan, a u Iranu izbila islamska revolucija vrednost zlata skočila je za više od 60 odsto. Drastičan rast cene zlata, za čak 150 odsto, zabeležen je i u oktobru 2008. (taj trend trajao je do septembra 2011. godine), kada su investitori, reagujući na izbijanja globalne finansijske krize, pohrlili da ulažu u ovaj plemeniti metal. S druge strane, aktuelni politički događaji imaju veoma ograničen (pozitivan) uticaj na kretanje cene zlata. U prilog tome govori podatak da je za vreme kolapsa kineske berze i potresa na gotovo svim finansijskim tržištima, kada je S&P500 pao za 11 odsto, zlato „ojačalo“ samo za 5,9 odsto. Slična situacija zabeležena je i kada je eskalirao sukob u Ukrajini, što je izazvalo turbulencije na tržištu nafte, ali jedva da je imalo ikakav uticaj na cenu zlata. Čak ni tržišta nafte ove godine nisu reagovala onako kako bi se očekivalo. Cene „crnog zlata“ bile su pod direktnim uticajem ovih događaja samo ako bi neposredno uticale na sposobnost zemlje da održi proizvodnju i izvoz.

Pažnju investitora treba usmeriti i na dolar i sigurne državne obveznice. Američki dolar je najlikvidnije sredstvo, a njegove performanse su u korelaciji sa promenama kamatnih stopa. Tradicionalno već, kada kamatne stope rastu, američki dolar jača, i obrnuto. S obzirom na to da su Federalne rezerve SAD najavile, za decembar, podizanje kamatnih stopa, očekujemo da će američka valuta ući još snažnija u 2016. godinu. Ipak, čak ni američki dolar nije sasvim imun na potrese na tržištu. Rasprodaja kineskih hartija od vrednosti, zabeležena u avgustu, izazvala je averziju opšteg rizika svih svetskih deonica i valuta. U rizičnoj situaciji normalno je smanjiti pozicije, a kako je trejderima evropska valuta bila omiljena u kratkoj poziciji prema drugim valutama, usledio je period snažnog evra. Glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen ukazao je na činjenicu da tržišta u razvoju (Kina, Rusija, Pakistan, Turska, Hongkong, Grčka, Poljska, Španija i Japan) nude jedinstvenu cenu i vrednost. On tvrdi da zbog Kine i Azije većina menadžera ne voli tržišta u razvoju. „Ta tržišta su procenjena kao nesavršena, čak i neuspešna, a uz podsticajnu monetarnu politiku Evropske centralne banke i Banke Japana, kao i dodatno neodlučne američke Federalne rezerve, to bi moglo da izazove spekulativne transakcije na finansijskim tržištima“, procenjuje Jakobsen. Kao i sa svim ostalim finansijskim instrumentima, važno je da investitori preduzmu neophodne korake i edukuju se kako bi razumeli sve razloge za i protiv trgovanja nekim instrumentom. Ako FED u decembru objavi promenu kamatnih stopa, finansijsko tržište bi moglo da se suoči sa nestabilno šću koja će se odraziti na vrednost investicija.

Autor je šef u Sakso banci za region Centralne i Istočne Evrope