Foto: Pixabay/AlfredMullerU svim timovima u kojima sam radila uvek je bilo više muškaraca i nisam nikad bila u timu u kome je žena na vodećoj poziciji, navodi Bojana Stevanović, programerka: “Napredovala sam u skladu sa svojim ambicijama i trudom. Trenutno sam deo tima u kome su još 4 muškarca i znam da je moja plata najniža, s obzirom da sam najkraće u timu i sa manje iskustva od drugih. U ovom timu se, na primer, od mene od početka očekivalo da vodim beleške na sastancima, da šaljem izveštaje posle sastanaka i da zakazujem sastanke.”
Ona kaže da je prvi posao koji je dobila bio u timu sa 6 programera, a kancelariju su delili sa timom u kome je radilo 7 programera: “Bila sam jedina devojka u kancelariji sa 13 muškaraca i moram da priznam da nije bilo nikakvih poslovnih izazova koje nisu imali drugi. Jedina situacija koju mogu da navedem kao primer da sam bila izostavljena zato što sam žensko je takmičenje u predviđanju pobednika na svetskom prvenstvu u košarci. Kolege me nisu ni pitale da li bih želela da učestvujem, ali sam ja tražila da me uključe i na kraju pobedila. Poslovno, nisam imala nikakve izazove zbog toga što sam žena.”
Dušica Vasić, koja radi u kompaniji Vega IT na poziciji Software Engineer & Development Lead. objašnjava da se za IT industriju opredelila zahvaljujući prijateljima iz folklornog ansambla koji su već bili u ovom sektoru i motivisali je da se oproba u ovoj oblasti: “Najveći izazovi javili su se na početku – nedostatak prethodnog tehničkog predznanja i velika razlika između akademskog obrazovanja i svakodnevnog rada u kompaniji. Te prepreke sam savladala kroz kontinuirano učenje, mentorsku podršku i rad na realnim projektima koji su me vodili ka samostalnosti.”
O položaju žena u IT sektoru u Srbiji i specifičnim preprekama sa kojima se potencijalno suočavaju u odnosu na muškarce Vasić kaže: “Iako lično nisam imala negativnih iskustava, smatram da pojedine žene u našem sektoru i dalje mogu naići na suptilne izazove poput manje vidljivosti u ključnim projektima, očekivanja da budu manje tehnički orijentisane ili potrebe da se dodatno dokazuju kako bi stekle isti nivo poverenja. Ovi obrasci nisu dominantni, ali su još uvek prisutni u pojedinim radnim okruženjima. Do sada se nisam susretala sa iskustvima rodnih stereotipa, potcenjivanja ili preuzimanja zasluga.”
Kao mlada žena u izrazito tehničkoj oblasti, pitala sam se da li ću biti shvaćena podjednako ozbiljno kao moje kolege, priseća se dr Ivana Vasiljević, docentkinja na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu I dodaje da je to dilema koju deli veliki broj žena u STEM-u (Science,Technology, Engineering, Maths, prim. aut.): “Direktnu diskriminaciju nisam doživela, ali su prisutni suptilni stereotipi, iznenađenje kada žena preuzme tehnički kompleksan zadatak ili pretpostavka da se žene lakše usmeravaju ka ‘kreativnijim’, ali manje inženjerskim delovima posla. Međutim, dugoročan rad, kontinuitet i rezultati brzo uklanjaju takve prepreke. Rad u nauci, kao i akademski rad uopšte, zahtevan je i često rezultati postaju vidljivi sporo, ali istovremeno pravedan , vrednuje stručnost, posvećenost i kontinuitet. Upravo to me je motivisalo tokom celog profesionalnog razvoja.”
U poslednjih nekoliko godina stabilan je porast broja studentkinja na IT i tehničkim fakultetima u Srbiji. Sličan trend vidljiv je i na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Na studijskom programu Animacija u inženjerstvu, koji je akademski zasnovan na oblasti računarske grafike i koji objedinjuje elektrotehniku, računarstvo i primenjenu matematiku, danas je uravnotežena zastupljenost studenata i studentkinja, kaže dr Vasiljević: “Interesovanje devojaka je naročito prisutno jer naš program povezuje inženjerske veštine sa kreativnim industrijama, oblastima u kojima mlade žene danas vide realnu i atraktivnu profesionalnu perspektivu. Danas je situacija znatno bolja: devojke su puno prisutnije, sigurnije u sebe i prepoznaju da u ovim oblastima imaju jednaku šansu za uspeh kao i njihove kolege.”
Dr Vasiljević je prva žena koja je magistrirala i doktorirala animaciju u Srbiji. Na pitanje zašto baš animacija i da li je još uvek u pitanju “muška” profesija, odgovara: “Za računarsku grafiku sam se opredelila jer predstavlja spoj matematičkih principa, algoritamskog razmišljanja i vizuelne komunikacije. Ona se tradicionalno percipirala kao ‘muška’, ali danas to više nije slučaj, u akademiji i industriji sve više žena radi u kompanijama koje se bave računarskom grafikom animacijom, gejmingom, vizuelizacijom i razvojem interaktivnih sistema. Važno je da svojim primerima mladim devojkama pokažemo da njihovu profesionalnu budućnost ne određuje pol, već posvećenost, istrajnost i ljubav prema znanju. Svojim iskustvom želim da potvrdim da su I najzahtevniji ciljevi dostižni kada osoba veruje u sebe.”
Docentkinja je i jedna od deset inženjerki koja je bila finalistkinja izbora za Inženjerku godine. Tvrdi da je vdljivost ključna i da ovakve inicijative imaju veliki značaj, jer vidljivost menja percepciju: “Kada devojke vide uspešne inženjerke i njihove karijerne, ali i lične priče, lakše prepoznaju mogućnosti za sopstveni razvoj. Za mene je ta nominacija bila priznanje, ali i dokaz da se rad u nauci, obrazovanju i kreativnim industrijama prepoznaje i vrednuje. Promena dolazi postepeno, ali ovakve inicijative su važan korak u tom procesu.”
Najveći izazov je balans između privatnog i profesionalnog
Stevanović, koja ima privatno preduzeće, ali je angažovana i na frilens poslovima, prenosi iskustvo nakon Covid-a, gde joj je najvažnija sloboda da radi odakle želi i da radno vreme bude fleksibilno, kako bi mogla da napravi dobar balans između privatnog života i posla: “To mi daje mogućnost i da radim kao freelancer-ka, s obzirom da mogu da upravljam svojim vremenom bolje, tj. imam više vremena jer ga ne trošim na putovanje na posao i sve ostalo što odlazak u kancelariju nosi. Nisam radila u kompaniji koja je, osim standardnih zakonom zagarantovanih stvari poput trudničkog i porodiljskog, ženama nudila nekakve podsticaje koje muškarci nisu imali. Primetila sam da su žene koje imaju decu mogle da odsustvuju kad god je to bilo neophodno i bez ikakvih trzavica oko toga, postojalo je razumevanje i nematerijalna podrška za one koje su majke. Ne znam kako je u drugim kompanijama.”
Položaj Vasić u kompaniji je, prema njenim rečima, ravnopravan sa kolegama: “Odgovornosti koje imam, kao i mogućnost da utičem na odluke i razvoj proizvoda na kom radim, procenjuju se isključivo na osnovu kompetencija i ostvarenih rezultata. Najveći izazov predstavlja održavanje jasnih granica između poslovnog i privatnog života, posebno zbog dinamike projekata, kratkih rokova i brzine kojom se tehnologija menja. Rad u IT-ju često podrazumeva i dodatno usavršavanje van radnog vremena, što može uticati na vreme namenjeno porodici i ličnim aktivnostima.”
U mnogim evropskim zemljama institucije imaju razvijenije mehanizme podrške ženama u STEM-u, od mentorskih mreža i grantova do jasnih institucionalnih politika jednakih šansi, tvrdi dr Vasiljević: “Ipak, izazovi su slični: balansiranje privatnog i profesionalnog života, vidljivost rada i napredovanje kroz akademsku strukturu. U Srbiji se situacija menja na bolje, ali znatno sporije. Prednost našeg okruženja je relativno bliska akademska zajednica, gde profesorke mogu direktnije da utiču na studentkinje. Podrška fakulteta može biti presudna za razvoj samopouzdanja i profesionalnih veština studentkinja.”
Prema rečima Stevanović, potrebno je da žene u IT industriji poseduju i tzv. soft skills, tj veštine komunikacije i saradnje: “Važne su za napredak i pozicioniranje u većim timovima, a u freelancer-skom aspektu pogotovo jer on podrazumeva komunikaciju i konstantne pregovore sa klijentima. Poručila bih da uvek imaju na umu da je posao dvosmerna ulica, da budu svesne svojih vrednosti i svojih mogućnosti i šta u neku saradnju unose, da rade na tome da mogu otvoreno da komuniciraju o stvarima kao što su finansije, benefiti, napredak, a pogotovo nezadovoljstvo.”
Napredovanje u IT sektoru u Srbiji zahteva posvećenost, proaktivnost i stalno unapređivanje znanja, tvrdi Vasić: “Meni je najviše pomoglo jasno postavljanje ciljeva, spremnost na preuzimanje odgovornosti i aktivno učenje. Dodatno, konstruktivno okruženje i podrška kolega imale su važnu ulogu u izgradnji moje karijere. Ženama bih poručila da budu smele i istrajne. IT je oblast sa ogromnim mogućnostima za razvoj, gde se trud i znanje vrednuju. Važno je da veruju u svoje sposobnosti, budu otvorene za učenje i okruže se ljudima koji ih podržavaju. Ne postoji prepreka koja se radom ne može prevazići.”
Ona dodaje da smatra da domaći IT sektor ne zaostaje za međunarodnim trendovima kada je reč o uključenosti i napredovanju žena u ovoj industriji: “Sve više žena zauzima važne i odgovorne pozicije, učestvuje u donošenju strateških odluka i aktivno doprinosi tehnološkim inovacijama, što potvrđuje da smo na dobrom putu ka još većoj ravnopravnosti i vidljivosti. Promene koje bi najviše unapredile položaj žena u IT kompanijama u Srbiji su: proaktivno mentorstvo i sponzorstvo žena od strane iskusnih lidera u industriji, vidljivija promocija ženskih uzora – isticanje uspešnih inženjerki i menadžerki kao inspiracije mlađim koleginicama, programi ranog podsticanja devojčica da se opredele za STEM oblasti kroz saradnju obrazovnog sistema i IT kompanija”, zaključuje Vasić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
