Foto: K. B.Nije Božić bez snega, kažu ljudi. Nije to-to ni ako taj dan ne provedeš sa dragim ljudima. Zato se većina nas iz provincije uputi ka svom rodnom kraju za praznike.
Konkretno, put ka Kosjeriću tokom zime znači napornu i rizičnu vožnju preko dirljivih pejzaža zavejanih Divčibara, ali najnovijim podvizima vladajuće partije – i to bi trebalo da je rešeno.
Auto-put „Miloš Veliki“ konačno je stigao do Požege, odakle se brzo doveze do varošice pored, pa nas iz Beograda eto u Kosjeri za nekih dva i po sata. To inače, ali ne za Božić.
U cik zore, dok se u mom kraju pekla česnica, beogradski putari miro su spavali, pa smo na auto-putu, sve do Lajkovca, mi građani pravili prtinu.
Iskustvom do Požege potvrđena je teorija da sneg mnogo bolje pokazuje granice među opštinama nego postavljena signalizacija. Od uključenja do uključenja zavisilo je da li će trasa biti prohodna ili zavejana. Bravo za Lajkovčane – odradili su dobar posao.
Iako je vožnja u smeru ka domovini malo potrajala, to iskustvo odmah izbledi u idili zavejanog malog grada i praznične družbe. Ali negde u podsvesti upaljen je alarm da bi nazad trebalo krenuti ranije. A tu kreće žurka.
Nastupanjem nove godine skloni smo belom sujeverju da stižu i pozitivne promene. U tom duhu i da su, ipak, bar za povratak, očistili sneg sa auto-puta. Kakav kiks: četiri sata vožnje, ne više od 50 kilometara na sat, u koloni tako gustoj da fokus prži mozak od opreza.
Uprkos svim naporima da opravdamo činjenicu zašto nanos sa auto-puta nije očišćen, realnost je nakon dva sata vožnje, pet „piš-pauza“ i petine pregažene destinacije lupala sve glasnije.
Putarinu u jednom smeru na relaciji Beograd-Požega plaćamo 950 dinara. Da pređemo deonicu od 30 kilometara, vrednu bar 450 miliona evra, treba nam koliko su najavili da treba za celokupan put. Prolazimo kroz tunel Munjino brdo pod adrenalinom i uz molitvu da nam ne zatrebaju one hitne službe koje su nekada dežurale na izlazu.
Onda osvešćenje. Minusa je bilo i ranije. Sneg je padao i pre, u Srbiji otkako znam za sebe. Sećam se dvocifrenih minusa, dvocifrenih centimetara nanosa, a bogami i trocifrenih. Ali ne puta od četiri sata u kojem nisam videla službu čićšenja ispred.
Tako sam od nadanja prošla put ka romantizaciji prošlosti, da se sa setom sećam zime 2021. i Tome Mone koji iz snega gura zaglavljeni auto. Tada je bar neko bio na terenu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
