Izazovi zelene tehnologije

Njegov argument je jednostavan i više nego ubedljiv. Naime, tvrdi on, ako smo u zabludi zato što se borimo protiv globalnog zagrevanja i za očuvanje čovekove okoline, odnosno ako nam ne preti stvarna opasnost, posledice našeg delovanja opet su pozitivne. Međutim, ako smo u pravu i ako je opasnost realna, onda svojim akcijama možemo da spasemo planetu i ljudski rod, a neangažovanje može da proizvede katastrofalne posledice. Dakle, ako postoji i najmanji rizik od naglih klimatskih promena prouzrokovanih ljudskim delovanjem, onda bi svaka inteligentna osoba trebalo da se odluči na akciju. A koliko u stvari radimo na očuvanju planete i da li smo uopšte svesni kompleksnosti problema?

Na žalost, koliko je meni poznato, u našoj zemlji se na tom polju radi veoma malo. U nekoliko navrata sam pisao o načinima na koje nove tehnologije mogu da pomognu u oblastima reciklaže, uštede energije, smanjenja štetnog zračenja … To, naravno, podrazumeva određena ulaganja, zakonsku regulativu i pre svega jasnu strategiju države. Čak i ako ste skeptični i ne prihvatate argumentaciju sa početka teksta, svi ovi napori se višestruko isplate. Najpre, efikasnija primena i štednja energije sama po sebi donosi uštede, pogotovo u zemlji poput naše u kojoj je energetski sistem zastareo i neefikasan. Dalje, ako bismo regulisali industrijske zagađivače i zakonom zabranili opasno delovanje kompanija, privukli bismo značajnija strana ulaganja, i to ne ona koja za cilj imaju da svoj otpad i prljavu tehnologiju premeste u Srbiju. Budući da je borba protiv globalnog zagrevanja veoma ozbiljna tema na evropskom i svetskom nivou, postoje i fondovi za pomoć zemljama sa ozbiljnom strategijom i konkretnim aktivnostima, a mi ta sredstva ne koristimo jer smo pasivni posmatrač. Zelene tehnologije predstavljaju budućnost i to je činjenica koju moramo da iskoristimo. Ako se u oblasti informacionih tehnologija ulaže mnogo u energetsku efikasnost i smanjenje zagađenja, zbog čega to nije slučaj i sa industrijama čiji je negativan uticaj pogubniji?

I dalje – pored projektovanja hardverskih komponenti sa značajno manjom potršnjom energije, kao i korišćenja materijala koji mogu biti efikasno reciklirani i koji ne zagađuju okolinu, sve značajnija tema su takozvana „zelena“ softverska rešenja o kojima se donedavno znalo i govorilo tek na specijalizovanim skupovima, a koja predstavljaju važan potencijal za razvoj. Potrebno je najpre razumeti da ovakve softverske aplikacije čine nerazdvojni deo svake zelene tehnologije jer se uvek u srcu kompleksnog sistema nalaze računarski programi koji služe za prikupljanje i obradu podataka, ali i kontrolu funkcionisanja i fino podešavanje svih elemenata. Jedno takvo rešenje, povezano na električno brojilo (takozvano „pametno brojilo“), sposobno je da u potpunosti upravlja potrošnjom energije u domu i da štedi energiju i pozitivno utiče na kućni budžet. Druga vrsta aplikacija pomaže u projektovanju građeviniskih objekata tako što vrši potrebne analize i proračune za upotrebu „zdravih“ materijala i bolju energetsku efikasnost zgrada. Postoje i programi koji upravljaju senzorima za maksimalno iskorišćenje dnevne svetlosti i automatsku regulaciju veštačkog osvetljenja, ili oni koji koriste podatke sa satelita za određivanje najoptimalnijeg vremena za žetvu, čime se postižu ne samo bolji prinosi (važna činjenica u vremenu kada je glad jedan od najvećih neprijatelja čovečanstva) nego i značajno manja emisija ugljen dioksida iz poljuprivredne mehanizacije. Najzad, tu su i drugi slični primeri regulisanja potrošnje vode i fosilnih goriva, kontrole javne rasvete, analize i predviđanja meteoroloških promena i slično. Budući da je ova oblast praktično u začetku, prave ideje tek treba da budu materijalizovane, a granica je samo mašta i naša želja da se pozitivno odnosimo prema lokalnoj zajednici i prirodnoj okolini.

Jedan od načina na koji možemo da utičemo na smanjenje opasnosti od zagađenja je permanentna edukacija mladih, ali i celokupnog stanovništva. Zanimljiv primer kako je moguće u svaku aktivnost uključiti i svest o opasnosti koja preti od globalnog zagrevanja pronašao sam u jednoj video igri. Reč je o SimCity simulaciji razvoja grada, u koju su uključene posledice lošeg planiranja potrošnje energije, odlaganja otpada i sličnih negativih uticaja na okolinu. Ako ne brinete o prirodnom okruženju u igrici, klima se menja, voda postaje zagađena, nastaje efekat staklene bašte, povećava se broj prirodnih nepogoda i slično, a softver je razvijen prema realnim proračunima i stvarnim merenjima. Verujem da većina igrača itekako pazi da zbog svog neodgovornog ponašanja ne izgubi partiju u virtuelnom svetu. Zbog čega onda svi skupa ne brinemo o ovom jedinom fizičkom svetu koji imamo jer, na žalost, planeta i mi na njoj nemamo pravo na tri života.

Autor je predsednik ComTrade Group