Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o budžetu za 2016. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje, kao i Fiskalnu strategiju za period do 2018. godine. Fiskalna strategija, koja je u potpunosti usklađena sa budžetom, predviđa da će samo u narednoj godini broj zaposlenih u javnom sektoru biti smanjen za 35.000 ljudi, od čega će u januaru sa budžeta biti „skinuto“ njih 14.000. Deo tih ljudi će napustiti radna mesta „prirodnim odlivom“, to jest penzionisanjem, dok će ostali dobiti otkaze. Iz Fiskalne strategije se ne vide izdaci za vanredne izbore, o kojima se već duže vremena spekuliše. To, međutim, ne znači da izbora zasigurno neće biti, jer se oni mogu finansirati iz raspoloživih rezervi.
Budžet za narednu godinu predviđa prihode od 997,4 milijarde dinara i rashode od 1.119 milijardi, što daje deficit od 121,8 milijardi na nivou Republike. To je skoro 70 milijardi manje nego što je bilo predviđeno budžetom za ovu godinu, ali je za dvadesetak milijardi više nego što će ove godine biti ostvareno (jer je država postigla znatno veće uštede od originalno planiranih).
Planirano je da se tokom naredne godine troškovi za zarade smanje za tri odsto, a 2017. za još pet odsto, kada bi se država vratila na kolosek ustanovljen memorandumom potpisanim sa Međunarodnim monetarnim fondom. Strategija inače jasno odražava određeno ublažavanje stavova MMF-a po pitanju otpuštanja u javnom sektoru, do kojeg je došlo prilikom nedavno završene revizije aranžmana.
Kako je objavljeno, budžet za 2016. računa sa inflacijom od 2,8 odsto i rastom BDP-a od 1,75 procenata. Prihodi od naplate poreza trebalo bi da dostignu 829,5 milijardi dinara, od čega PDV-a čini 427 milijardi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je budžet „generalno napredak u odnosu na ovu godinu“, ali da su rashodi od oko 120 milijardi i dalje visoki.
– Ove godine imamo deficit od 4,1 odsto, a za narednu godinu je planiran manjak od četiri odsto, što je pad od samo 0,1 odsto. Ali trend smanjenja deficita je dobar za svaku vlast. Drugo, rashodi su povećani za oko 7,5 procenata u odnosu na prethodnu godinu, a pošto se planira inflacija od samo par procenata, jasno je da se time predviđa realan rast rashoda. To je sve u neskladu sa smanjenim platama i penzijama – kaže Savić.
Ipak, on naglašava da je planirani deficit od 120 milijardi „značajan napredak“ u odnosu na 190 milijardi koliko je prvobitno bilo predviđeno za 2015, „ali jedno su planovi, a drugo ono što će biti ostvareno“.
– Stvar je u tome što će u narednoj godini efekti većine mera biti iscrpljeni, jer nije izvesno da će se nastaviti tolika naplata akciza, da će siva ekonomija nastaviti da se i dalje suzbija ovim tempom, da će javna preduzeća uplatiti toliko novca u budžet kao ove godine i da će se potrošiti toliko manje novca za javne investicije kao što je učinjeno ove godine – dodaje Savić.
Još novca za otpremnine
Savić podseća da su otkazi u javnom sektoru bili predviđeni i za ovu godinu, pa ih država nije realizovala, što znači da je bilo neizbežno da u 2016. dođe do većih otpuštanja.
– Ove godine je zato ostalo novca u Tranzicionom fondu, koji se koristi za otpremnine, ali će u narednoj godini verovatno morati da se dodaju nova sredstva za te namene, kada počnu otpuštanja – konstatuje Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
